Od modela na naslovnici “Voga” do njegovog ratnog fotoreportera, Li Miler iza sebe ostaviće neke od najmonumentalnijih fotografija 20. veka.
Elizabet ‘Li’ Miler rođena je u američkom gradu Pokipsiju 23. aprila 1907. godine.
Sa fotografijom bila je upoznata od malena, njen otac, entuzijast za amatersku fotografiju, približio joj je različite tehnike fotografisanja.
Kada su je izbacili iz škole odlazi preko okeana u Pariz da studira kostim i dizajn. Posle samo godinu dana vraća se nazad i na Menhetnu upisuje koledž za slikarstvo i crtež.
1927.19-godišnja Li Miler prelazeći ulicu zamalo je naletela na auto i tako, nesvakidašnji, započela svoju modeling karijeru. Auto koji se pred njom zaustavio vozio je Konde Nast, izdavač “Voga”.
Ubrzo postaje tražena od strane vodećih fotografa tog vremena poput Edvarda Stajkina. Koristila je svoju poziciju iza objektiva da ispituje majstore fotografije oko tehnike, učila je od najboljih. Njena modeling karijera iako uspešna bila je kratka, jedna od njenih fotografija završila je na reklami za menstrualne proizvode što je u tom trenutku tabu tema.
Znatiželjna za fotografskim zanatom grabi priliku “skandala” i odlazi u Pariz.
Foto: britanski "Voug"
-Početak foto karijere
Li Miler htela je da joj učitelj fotografskog zanata bude niko drugi nego Man Rej.
“Rekao je da nikog ne želi podučavati fotografiji i da, u svakom slučaju, odlazi iz Pariza radi odmora, rekla sam mu :”Znam idem i ja sa tobom”, i to sam i uradila.” govorila je Li. Bili su kreativni saradnici i ljubavnici, zajedno su otkrili tehniku izrade fotografija solarizacijom. U početku karijere Li se susreće sa objektifikacijom u trenutku kada želi da se progura pod svojim imenom- Rej je uradio set fotografija njenog golog torza sa kojih joj je isekao glavu ostavljajući je samo sa telom u kojem se osećala zaglavljeno. Odlazi nazad u Njujork i otvara svoj vlastiti studio početkom 1930-tih. Zalazi dublje u istraživanje fotografije nadrealizma, udaje se za egipatskog biznismena i stvara radove u pustinjama Kaira.
Nekoliko godina kasnije upoznaje britanskog slikara Rolanda Penrozoa i seli se u Londonu sa njim- u trenutku kada kada su nacisti napali Poljsku i Engleska objavila rat Nemačkoj. Stacionirana u Londonu više nije mogla da radi za američki “Voug”, prijavila se da dobrovoljno radi kao asistent u britanskom “Vougu” što obeležava početak njenog ratnog izveštavanja.
-Ratni fotoreporter
Britansko ministarstvo informisanja naredilo je da sadržaj koji se u časopisu objavljuje mora doprineti britanskoj vojnoj snazi. Kako su ciljna grupa “Vouga” žene, moralo im se približiti da i one mogu doprinositi iako nisu na frontu.
Izlazili su članci o vezivanju kose koje je plasirano ne samo kao sigurnosno pravilo već kao nešto što je u modi. Li je radila fofografije za članke i izjavila je: “Činilo se prilično besmislenim raditi za jedan frivolni časopis poput “Vouga”, možda koristan za britanski moral, ali je za moj moral, pravi pakao.”
Uskoro posle toga u operaciji “Blic” zgrada u kojoj se nalazio britanski “Voug” bila je kao i veliki deo Londona, uništena. Tada se uredništvo suočilo sa realnošću rata i Li je radila ozbiljnije foto-reportaže. Jedna od njih bila je reportaža o medicinskim sestrama iz Normandije koje spašavaju živote vojnicima u bolnicama.
1944.Li Miler postaje dopisnik za američku vojsku, bila je jedna od svega nekoliko žena koje su dobile akreditaciju da pokrivaju rat sa fronta. “Na odeljenju intenzivne nege leže ispruženi i opuštenih udova ispod smeđih deka, neki priključeni na infuziju iz koje kapljice plazme cure u ispružene i ranjene ruke, neki dovoljno uspešno oporavljeni da mogu zapaliti cigaretu ili porazgovarati sa nekim kako bi se uverili da su još uvek živi”, opisala je Li u fotoreportaži iz 1944. pod nazivom “Nenaoružani ratnici”.
Foto: Li Miler
-Hitlerova kada
Li Miler je sa fotografom Davidom Šermanom fotografisala koncetracione logore posle rata, kada su saznali da postoji jedan stan u celom Minhenu koji je imao sprovedenu toplu vodu. Bio je to jedan od Hitlerovih stanova u koji su Li i David upali. Tada je nastala danas najpoznatij fotografija Milerove- na podu čistog kupatila njene blatnjave čizme u kojima je obilazila logore, ona se posle 6 nedelja prvi pit kupa u kadi, pored nje Hitlerova slika.
Istog dana kada je ova fotografija nastala Hitler i Eva Braun izvršili su samoubistvo.
Foto: David Šerman
-Život posle rata
Fotoreporterkinja vratila se iz rata sa doživotnim posledicama i posttraumatskim stresnim poremećajem. 1947. udaje se za Ronalda Penrouza i sa njim se seli u porodičnu kuću na selu gde rađa sina Antonija.
Njihova kuća postala je mesto okupljanja poznatih umetnika poput Maksa Ernsta, Doroteje Tening, Pikasa, Man Reja, Paula Eluarda i mnogih drugih.
Dijagnostikovan joj je rak 1976. godine i umreće u porodičnom domu u julu sledeće godine. Nakon smrti njen sin na tavanu pronalazi opus od 60.000 negativa koje je fotografisala tokom rata. Ovo slučajno otkriće osvetlilo je život žena tokom Drugog svetskog rata, i ogroman doprinos razvitku nadrealizma kao umetničkog pravca.
Li Miler čak i posle smrti nastavila je da bude nesvakidašnja, svoja- nadrealna.
Nema komentara