Nikušor Dan, gradonačelnik Bukurešta, izabran je za predsednika Rumunije na izborima održanim u nedelju. Prvi krug izbora održan je 4. maja, kada su u drugi krug prošli kasniji pobednik izbora, zajedno sa kandidatom ekstremne desnice i liderom stranke AUR (Alijansa za ujedinjenje Rumuna) Džordž Simion. U drugom krugu Dan je pobedio sa 54% glasova, dok je Simion osvojio oko 46%. Simion je na kraju izbornog dana proglasio pobedu, međutim ipak je sutradan priznao poraz.
Photo: Global Capital
Dva kandidata koji su prošli u finalni krug potpuno su različiti po svojim politikama i ideologiji. Nikušor Dan je centrista koji želi da održi članstvo Rumunije u Evropskoj uniji i NATO-u, kao i da nastavi pomaganje Ukrajini u borbi protiv Rusije. Pre nego što je ušao u politiku bio je prepoznati aktivista u borbi protiv korupcije, po čemu je i danas poznat. Njegov suparnik, naprotiv, izražavao je teritorijalne pretenzije prema Ukrajini i pričao o ujedinjenju sa Moldavijom, zbog čega ima zabranu ulaska u obe te zemlje. Prema dostupnim podacima stranka koju vodi se zalaže za hrišćanske i porodične vrednosti, kao i nacionalni suverenitet.
Photo: The Japan Times
Ovi rezultati izbora krajnje su neočekivani u poređenju sa anketama i analizama javnog mnjenja koje su rađene od novembra meseca. Tada su održani prošli izbori koji su takođe prošli suprotno svim očekivanjima. Naime, u novembru prošle godine desio se prvi krug izbora u kom je najveći broj glasova, potpuno nenadano, odneo Kalin Đorđesku, nezavisni kandidat ekstremne desnice. Nakon što je ustanovljeno da njegova kampanja nije bila u potpunosti nezavisna, izbori su poništeni, a Đorđeskuu je zabranjena dalja kandidatura. Ovi događaji izazvali su talas protesta u Rumuniji, kako desnih tako i levih. Desničari su protestovali protiv obustavljanja izbora i onemogućavanja Đorđeskuu da se kandiduje, dok su levičari protestovali kako bi istakli da je kobno ostaviti prostor toliko jakoj desnici da bude na čelu države.
Ovomesečni predsednički izbori su upravo zbog ovih dešavanja bili obeleženi očekivanjima da će krajnja desnica ipak odneti pobedu. To očekivanje održano je do samog kraja, s obzirom na rezultate prvog kruga. U prvom krugu Džordž Simion odneo je skoro 41% glasova, dok je Nikušora Dana izabralo samo 20.9% glasača. Nakon tog dana, premijer Rumunije Marsel Čolaku, čiju vladu većinski čine liberalne stranke, podneo je ostavku zbog rezultata prvog kruga. Međutim, evropski orijentisana struja ipak je odnela pobedu.
Zbog dosadašnje atmosfere koja je budućnost Rumunije držala na tankoj granici između dve potpuno drugačije struje, što je navelo evropske institucije da pomno prate ove izbore, kao i izbore u Poljskoj, čiji se prvi krug održao na dan drugog kruga izbora u Rumuniji. Poljska javnost prolazi kroz sličnu atmosferu, jer je liberalni kandidat Rafal Tšaskovski, takođe gradonačelnik glavnog grada, u tesnom vođstvu u odnosu na desno orijentisanog kandidata Karola Navrockog, kog podržava opoziciona konzervativna stranka Pravo i Pravda (PiS). Ukoliko bi desnica u ovim državama prevagnula, to bi moglo intenzivno da utiče na pomoć koju Evropska unija pruža Ukrajini, s obzirom na to da kroz Poljsku i Rumuniju, države koje se graniče sa njom, prolaze važni koridori.
Tesna atmosfera izbora u Rumuniji predstavlja intersantnu pojavu koja evropskim institucijama može biti važna kako bi ispratili ravnopravan stav Evropske unije prema ratu Rusije i Ukrajine. U Rumuniji, kao i u Poljskoj, vođstvo desnice moglo bi da pokoleba pomoć Ukrajini, s obzirom da su ekstremno desničarski kandidati u obe države želeli da uskrate tu pomoć.
Ove situacije takođe postavljaju pitanje koliko intenzivan uticaj na političku struju u Evropi može imati skorašnja pobeda Donalda Trampa u Americi. Oba kandidata su u svojim naklonostima iskazali stav prema Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, dok je Dan istakao da želi da održi dobre odnose i saradnju sa SAD u okviru evropskih vrednosti, Simion je jasno izrazio slaganje sa predsednikom Donaldom Trampom, kao i to da se ideološki slaže sa MAGA pokretom (Make America Great Again), koji je jedan od najvažnijih postulata Trampove politike.
Bez obzira na intenzivan talas popularnosti i Simiona i Đorđeskua, proevropska struja ipak je odnela pobedu. Budućnost Rumunije održaće se u smeru EU, NATO-a, kao i borbe protiv korupcije i za tzv. "evropske vrednosti“. Međutim, fenomen koji je važno analizirati u trenutnoj društveno-političkoj situaciji u svetu jeste ekstremna polarizacija društva prema ideološkom spektru i korenito neslaganje između te dve struje, kao i kako će to uticati na budućnost bilo Rumunije, bilo cele Evropske unije i njenih članica.
Nema komentara