Agencija Ujedinjenih nacija (UN) u ponedeljak donela je presudu po kojoj Rusiju proglašava krivom za obaranje aviona Malezija erlajnsa (Malaysia Airlines) iz 2014. godine. Nakon žalbe koju su podnele Holandija i Australija utvrđeno je da je Rusija prekršila međunarodne sporazume o civilnom vazduhoplovstvu.
Holandija i Australija podnele su žalbu 2022. godine nakon što se Rusija povukla iz pregovora za utvrđivanje odgovornosti za rušenje putničkog aviona. Glasanjem zemalja članica Ujedinjenih nacija usaglašeno je mišljenje da je Rusija prekršila Konvenciju iz Čikaga kojom je zabranjena upotreba oružja protiv civilnih aviona.
Dana 17. jula 2014. godine iz Amsterdama poleteo je Boing 777 (MH17) malezijske avio-kompanije krenuvši za Kualu Lumpur, glavni grad Malezije. Putnici su išli na odmor, međunarodnu konferenciju ili da posete svoje porodice. Putnici sedamnaest različitih nacionalnosti kroz par sati trebalo je da stignu na svoju destinaciju.
Smer leta je promenjen da bi se izbegla oluja kada je avion MH17 ušao u istočni deo ukrajinskog vazdušnog prostora.
U to vreme, 2014. godine u toj državi dešava se oružani sukob između Ukrajine i ruskih separatista. Zona sukoba na niskom nivou, na kopnu, ali i u vazduhu - u Ukrajini vazdušni prostor je bio zatvoren na visinama manjim od 10 000 metara zbog moguće opasnosti. Malezijski MH17 leteo je nekoliko stotina metara iznad te visine kada ga je pogodio projektil raketnog sistema Buk. Na letu je bilo 289 ljudi, uključujući članove posade. Svi su poginuli.
Nešto nakon trinaest časova izgubljen je kontakt sa kontrolom leta, istraživači će kasnije utvrditi da je u to vreme avion pogođen, a delovi kokpita i bočnih strana raspali su se u vazduhu i pali na različite lokacije.
Mnoge avio-kompanije izbegavale su ovu oblast zbog moguće vazdušne opasnosti, ipak, i dalje je bilo komercijalnih letova koji su leteli iznad 10 000 metara. U vreme pada aviona po sličnoj ruti kretala su se još tri putnička aviona.
U trenutku eksplozije pretpostavlja se da su svi putnici odmah ostali bez svesti, dok su piloti istog trenutka preminuli. Istraživanjem ostataka projektila pronađenih u olupini aviona tužioci su otkrili odakle je projektil došao i utvrdili njegovu tačnu putanju do trenutka udarca. Istražitelji su utvrdili da je rušenje aviona uzrokovao udar sa leve strane kokpita, detonacijom bojeve glave koja je nosila raketu ruske proizvodnje. Uz pomoć obrasca oštećenja, ali i boje raznetih ostataka rakete, utvrđeno je da je korišćeno oružje iz Buk serije 9M38.
Foto: Le Monde
Tadašnji holandski ministar spoljnih poslova Frans Timermans izjavio je da je u toku politička igra igrana ljudskim ostacima kada je Rusija objavila optužbe da Ukrajina stoji iza ispaljivanja Buk projektila.
Istraga o nesreći započeta je zajedničkim radom holandskog, malezijskog, belgijskog, ukrajinskog i australijskog istraživačkog tima. Malezija je pozvala na formiranje međunarodnog suda za istragu leta MH17 u okviru nacrta rezolucije Ujedinjenih nacija, na šta je Rusija uložila veto, blokirajući rezoluciju.
Holandski sud je utvrdio da je za obaranje Boinga 777 odgovorna četvorica muškaraca, tri Rusa i jedan Ukrajinac. Utvrđeno je i da je Buk projektilom upravljala grupa separatista podržanih od strane Rusije, kao i to da je Buk sistem dopremljen iz Rusije.
Četvorica muškaraca osumnjičena su za ubistvo 289 ljudi u junu 2019. godine. Trojica su osuđena, dok je jedan, naposletku, oslobođen optužbi:
Igor Girkin, prema navodima tužilaštva, bivši pripadnik FSB obaveštajne službe.
Sergej Dubinski, Girkinov zamenik i pripadnik ruske vojno-obaveštajne agencije GRU, upravljao je transportom projektila.
Oleg Pulatov, bivši vojnik GRU i zamenik šefa obaveštajne službe u Donjecku. Pulatov je jedini oslobođen optužbi.
Leonid Harčenko, Ukrajinac bez vojnog iskustva koji je, po navodima tužilaštva, komandovao vojnom jedinicom u Ukrajini.
Vladimir Putin tvrdio je da je istraživački tim na ovom slučaju previše pristrasan, te da zanemaruje ruske istraživače. Rusija je nakon toga nastavila da optužuje Ukrajinu za ispaljivanje projektila, navodeći da poseduju dokaze o tome da Buk projektil pripada Ukrajini, na šta su holandski tužioci optužili Rusiju da krši Rezoluciju Saveta bezbednosti koja se tiče nezavisne međunarodne istrage incidenta.
U crnoj kutiji koja govori o tehničkim informacijama i mogućim smetnjama prilikom letenja, a koja je pronađena nakon pada nisu postojali podaci koji bi ukazivali na nebezbednost u avionu, do trenutka kada se signal u potpunosti izgubio oko 13 časova.
I nešto više od deset godina nakon tragedije koja je pogodila mnoge porodice širom sveta, a koja se dogodila zbog previranja i sukoba između Ukrajine i Rusije, vatra se na ovom području nastavlja odnoseći više od 13 hiljada života, kako navode podaci UN-a.
Epilog, ipak, postoji. Savet međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo (ICAO) pod pokroviteljstvom UN-a izglasalo je da je Rusija prekršila međunarodno pravo koje zabranjuje upotrebu oružja nad civilnim letelicama.
Tri lica koja su osuđena za lansiranje projektila na putnički avion osuđena su na doživotni zatvor zbog masovnog ubistva, ali još uvek nisu počela sa služenjem zatvorske kazne jer nisu izručena nadležnim institucijama.
Savet ICAO utvrdiće naredne korake koje Rusija mora preduzeti kao odgovorna za tragediju u kojoj je poginulo skoro tri stotine ljudi.
Nema komentara