Biti fakultetski obrazovan, ili bolje rečeno akademski građanin, u brzom 21. veku postalo je veoma često i podrazumevano. I to je dobro, jer ako postoji nešto što niko ne može da ti oduzme, onda je to znanje. Ali put do tog znanja je dug, i za neke počinje tek sada.
Foto: theprospect.net
I ove godine su desetine hiljada brucoša u Srbiji zakoračili u „studentski život”. Jednom davno je Radičević rekao: Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba (ili u našem slučaju studentsko). Međutim, šta je ono zbog čega se ljudi odluče da li će biti profesori, analitičari ili književnici, ili bar pokušaju da to postanu? Očekivanja su različita i ona se tokom studija menjaju mada onaj prvi utisak uvek ostane najsnažniji. Razlozi su mnogobrojni, očekivanja i velika i mala, a ljubav ka određenoj profesiji ili ipak razmišljanja o koristi od iste, zasebna za svakog brucoša generacije 2015/2016.
Ljubav prema određenom poslu je i dalje, u velikom broju, glavni razlog upisivanja fakulteta. Student anglistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Mladen Špehar, kaže da je sebe uvek video negde uz engleski jezik.
– Otkako znam za sebe u kontaktu sam sa engleskim jezikom. Naučio sam ga već u petoj godini gledajući televiziju, a kasnije i uz kompjuter. Ne mogu da zamislim da se bavim nečim drugim. Ja sebe već vidim na birou jer znam da je konkurencija velika, a da za prosvetare nema posla. Bilo bi super da, zapravo, radim kao prevodilac – rekao je Špehar i dodao da očekuje da će upoznati dobre profesore i da će biti zanimljivo i naglasio da mu se ceo sistem predavanja sviđa, sem rasporeda i velikog broja pauza, koje oduzimaju mnogo vremena.
Naravno, postoji i ona druga, racionalnija strana, gde su se najmlađi studenti već dobro proračunali i upisali ono za šta znaju da će im sutra doneti posao i status zaposlenog građanina. Marko Milićević, student turizma u Novom Sadu, kaže da je jedna od presudnih stvari pri odabiru fakulteta bilo to što ima stan u Novom Sadu.
– To što već imam obezbeđen smešaj je samo doprinelo mojoj odluci. Konsultovao sam se sa mojima prilikom odabira, a turizam jeste nešto što me oduvek zanimalo. Upisao sam ovo zbog toga što mi otac radi u Amsterdamu i imam prolaz kod njega, tako da sam kalkulisao dosta povodom tog pitanja – zaključio je Milićević i dodao da mu je za sada sve prihvatljivo, da je iskustvo pozitivno i da se nada da to nije „maska” za brucoše.
Godinama unazad aktuelna tema oko upisa na privatni fakultet i dalje ne jenjava. Stavovi brucoša su različiti. Vladica Milanović, koja je ove godine upisala engleski na Fakultetu za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatic u Novom Sadu, kaže da ni za čim nije toliko žudela kao za engleskim jezikom, te da joj studiranje nije teško, već da na to gleda kao na uživanje.
– Upisala sam ovaj fakultet jer sam ovde studirala i poslovnu psihologiju. Imala sam divno iskustvo sa profesorkom sa engleske katedre koja je držala poslovni engleski. Takođe sam čula da su poslovna psihologija i engleski jezik dva najjača i najkvalitetnija smera na mom fakultetu. Prezadovoljna sam jer se moje pozitivno iskustvo sa ovog fakulteta samo nastavlja –rekla je Milanovićeva.
Ona je naglasila i da je kadar sa engleske katedre stručan, da izlaze u susret studentima i da je nastava zanimljiva, dinamična i kvalitetna.
– Sviđa mi se što asistenti i profesori nisu sujetni, već spremni za svako pitanje. Ne dopada mi se jedino kada ljudi veruju da ovaj fakultet mogu olako završiti samo zato što je privatni. Dakle, nervira me samo predrasuda oko fakulteta jer je privatni – zaključila je Milanovićeva.
Foto: megatech.edu.my
Grad u kojem će student studirati takođe bitno utiče na njihovu odluku, kao i to da li je određeni fakultet na „dobrom glasu”.
Tijana Milosavljević, koja je upisala srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, smatra da je to najbolji univerzitet sa najkvalitetnijim obrazovanjem u Srbiji i da je cenjeniji u odnosu na fakultete u drugim gradovima. Ona je upisala srpski jezik jer smatra da će sutra moći da nađe posao u različitim obastima, ali i zbog ljubavi prema ovoj profesiji. Što se tiče profesora, kaže da ima odličnih predavača, ali i onih koji nisu stopostotno posvećeni svom poslu.
Student pedagogije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Nikola Arsović, deli slično mišljenje sa Milosavljevićevom.
– Odavno sam znao da ću upisati nešto na Filozofskom fakultetu jer ne baratam baš najbolje prirodnim naukama, a i više me zanimaju humanističke discipline. Iskreno, želja mi je bila da upišem psihologiju jer mislim da je jako zanimljiva nauka, otrkrivanje tajni ljudskog uma i odgovaranje na pitanje kako funkcioniše ljudska psiha u celini, a i Beogradski univerzitet je među 500 najboljih u svetu. To dosta govori o razlozima mog odabira – istakao je Arsović.
Optimistično razmišljanje, pozitivan stav i želja za određenom profesijom i dalje su prisutni među najmlađim članovima univerziteta i fakulteta. Anja Milošević, studentkinja geografije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, kaže da na njen izbor nisu uticali ni udaljenost od fakulteta, ni ime fakulteta, kao ni to što zna da za geografe ima sve manje posla.
– Što se posla tiče, pogotovo u Srbiji, znam da bih jedino bila osigurana da sam upisala neki smer u vezi sa programiranjem, što sam i mogla, ali ne želim da studiram nešto što ne volim, pa iako sam mnoge razočarala odlukom da upišem geografiju, koja nije baš popularna i tražena, nadam se da ću završiti fakultet i raditi u nekom naučnom institutu ili bilo kom mestu koje ima veze sa geografijom – izjavila je Miloševićeva i istakla da smatra da je fakultet dosta dobro opremljen, da joj se profesori čine dobrim i stručnim, kao i da se nada da će uspeti da što više nauči i ostane i radi u Srbiji.
Podstaknuta sredinom, uverenjima i željom ovogodišnja generacija brucoša je već okusila studentski način života. Stavovi, očekivanja i zapažanja su drugačiji za svakog od njih pojedinačno. Neki će ostati dosledni svom mišljenju i nakon završenih studija, neki će, možda, već za mesec dana razmišljati u totalno drugačijem pravcu. Bez obzira da li je to ispravno ili pogrešno, da li je u pitanju fizika ili komparativna književnost, svima je zajedničko jedno – proces studiranja u kome će formirati sebe i svoje vrednosti, u kome će se usavršiti i pokušati da dokažu da je baš njihov izbor pravi izbor.
Nema komentara