Da li ste se ikada zapitali koliko su informacije koje nam se plasiraju onlajn verodostojne ili podložne promenama? Marion Stouks jeste. U nastojanja da sačuva istinu, posvetila je 30 godina svog života neprekidnom snimanju televizijskih vesti – 24 časa dnevno.
Marion Margerit Batler, kasnije Stouks, rođena je 25. novembra 1929. godine u Džermantaunu, Filadelfija. Bila je žena nemirnog duha koja je tokom života promenila brojne profesije: od američke producentkinje televizijskih programa, poslovne žene, demonstrantkinje, investitorke, aktivistkinje, bibliotekarke, pa sve do posla arhivarke. Ipak, najpoznatija je ostala po arhiviranju stotina hiljada sati televizijskih vesti, o čemu će dalje biti reči.
Photo: en.wikipedia.org
Svoje prve političke korake napravila je uključivši se u brojne levičarske organizacije. Iako su Sjedinjene Države u njoj videle potencijalnog lidera, ona se ipak pronašla kao predsednica Filadelfijskog komiteta „Fer plej za Kubu“. Organizovala je pet autobusa iz Filadelfije za Marš na Vašington, boreći se za slobodu i radna prava. Upravo zbog svoje političke aktivnosti posao bibliotekarke je izgubila 1960. godine, kada je dobila otkaz u Slobodnoj bibliotecu u Filadelfiji.
Arhiviranje, tačnije snimanje televizijskih programa 24 sata dnevno, tokom tri decenije, je nešto po čemu se posebno istakla. Projekat je započela 1979. godine snimanjem iranske krize sa taocima, a završio se 14. decembra 2012. godina, kada su emitovane vesti o masakru u Sendi Huku. Iste godine Marion je preminula, čime je okončana i njena karijera.
Na prvi pogled, deluje kao neobičan posao, ali Stouksova je imala jasan cilj, želela je da zaštiti istinu od manipulacije i zaborava, arhivirajući sve što je bilo na televiziji. Javnost za to nije znala, ali televizijske kuće jesu jer su decenijama uništavale sopstvene arhive. Na njihovu žalost (a možda i sreću), Marion je uspela da ih sačuva.
Neki od programa koje je snimala bili su: The Cosby Show, Divorce Court, Nightline, The Oprah Winfrey Show i The Today Show.
Kompletnu kolekciju video-traka ostavila je svom sinu Majklu Metelici, kojeg je dobila u braku sa Melvinom Metelitsom (venčali su se 1960. godine). Nije mu ostavila nikakve instrukcije osim jedne, da kolekciju donira dobrotvornoj organizaciji po sopstvenom izboru. Majkl je nakon nekoliko razmatranja odlučio da kolekciju pokloni Internet arhivi. Bio je to najveći fond koji je ova institucija ikada primila. Projekat digitalizacije traka dugo je ostao nedovršen, a rad na njemu nastavljen je 2022. godine i još uvek traje.
Još jedna zanimljivost je i ta da je bila i kolekcionarka. Da li je bila opsednuta Macintosh računarima se ne zna, ali brojka od 192 koja su bila u njenom posedu govore tako. Redovno je dobijala po šest dnevnih novina i između 100-150 mesečnih časopisa, koje je sakupljala tokom pola veka. Akumulirala je i knjige dostigavši cifru između 30.000 i 40.000 primeraka. Sakupljala je i igračke i kućice za lutke. Još jedna zanimljivost vezana za Stouks jeste da je čuvala neotvorene predmete u klimatski kontrolisanoj garaži za buduće generacije.
Život i rad Marion Stouks pokazao je koliko je važno čuvati, ali i doći do istine, pogotovo u vremenu manipulisanja informacija. Njena neverovatna arhiva postala je temelj za istraživanje, ali i isnpiracija za dokumentarni film Recorder: The Marion Stokes Project, koji govori o snazi jedne žene i njenoj upornosti da istina uvek bude viđena.
Nema komentara