Danas se vraćamo devet godina unazad, u 2016. godinu, koja nam je podarila nekoliko izvanrednih psiholoških trilera. Ima onih filmova koje odgledaš, klimneš glavom ili slegneš ramenima, a zatim ih zaboraviš već do narednog odlaska u bioskop ili puštanja filma na striming servisu. Međutim, postoje i ona kinematografska ostvarenja koja poneseš sa sobom zato što su uspela da pogode onu tačku u tebi koja voli da analizira, rešava problem, traga za istinom. Devojka iz voza (2016) reditelja Tejt Tejlora, jedan je od takvih filmova. Iako možda ne pomera granice žanra, on vrlo vešto koristi najbolje elemente trilera i uvlači nas u svet protagonistkinje čije oči vide sve, osim sopstvene istine.
Emili Blant nam donosi krhku i nepouzdanu glavnu junakinju Rejčel, alkoholičarku i ženu kojoj je sopstveni život potpuno iskliznuo iz ruku. Ona svakodnevno putuje vozom, iz navike, tuge i ispostaviće se - opsesije. Rejčel gotovo manično posmatra iz voza isti par, zamišljajući njihove savršene živote, sve dok jednog dana ta “savršena” žena ne nestane i potpuno poremeti monotoniju Rejčelinog života.
Izvor: Heaven of horror
Narativ filma se gradi postepeno, uz stalno prisutnu tenziju. Radnja skače kroz vreme i različite perspektive junaka, dok se mi kao gledaoci stalno pitamo šta je stvarno, a šta je deo izlomljene psihe koja je, ispostaviće se, sastavi deo Rejčel i njenog života. U jednom trenutku imamo teoriju, ali već u narednom naša teorija može da “leti kroz prozor”, potpuno pobijena i već imamo mesta za naredno analiziranje. Sumnjamo u sve likove, u sve što vidimo i čujemo, a sigurna sam da su mnogi nakon filma odlučili da pročitaju i istoimeni roman Pole Hokin, po kome je film i baziran.
Pored Emili Blant, izdvajaju se i Hejli Benet kao Megan, žena čiji život i nestanak pokreću ceo zaplet, kao i Rebeka Ferguson i Džastin Teru, koji zajednički grade trougao sumnje i napetosti. Scenaristički, film na momente podlegne potrebi da neke stvari “nacrta” umesto da ih ostavi neizgovorene (što bi bilo efektnije), ali glumačke interpretacije ipak uspevaju da izvuku emociju. Atmosfera filma značajno doprinosi žanru zbog naglašene kiše, vlage, zatvorenosti vozova i kuća. Čini nam se da je čitav prostor teskoban i da se junaci nalaze u nekakvom limbu opsesija i traume iz koje ne znaju kako da izađu.
Devojku iz voza predstavljaju kao film o nestanku jedne žene, ali on mnogo više govori o tome koliko nam je lako da proverujemo u slike koje projektujemo na druge i koliko duboko možemo da ostanemo zarobljeni u prošlosti. Linija između stvarnog i izmaštanog postaje nejasna, naročito kada emocije preovladaju i naša percepcija postane zamagljena.
Trileri su često zasnovani na šoku zarad šoka, ali ovaj film nudi sporije, suptilnije rušenje iluzija. Upravo zbog toga nekima može delovati usporeno i poželeće više akcije, ali oni koji uživaju u preispitivanju istine sigurno će priznati da ništa nije onako kako je izgledalo.
Ocena: 4.5/5
Nema komentara