Ulica Save Vukovića, kao i većina ulica na Podbari postoji još od dana kada je Bara širila bolesti po gradu. Svako dizanje vodostaja ostavljalo bi je poplavljenom, a kada nije, blato bi sezalo do kolena.
Nastala je uporedo sa formiranjem Petrovaradinskog šanca, preteče Novog Sada.
Isprva nosila je ime „Crni petao“, po istoimenoj kafani koja se nalazila na uglu sa današnjom Rakićevom ulicom. Jasno je da je od svog osnivanja prostor ulice bio vezan za društveni život varoši. Almaški kraj, tj. Podbara, bio je siromašan kraj, gde su mahom živeli zanatlije, baštovani i slični „obični“ ljudi.
Almaški kraj postao je, u izvesnoj meri, prestižni kraj Novog Sada tek nakon isušivanja Bare, pošto su pre toga ovim krivudavim ulicama harale razne zarazne bolesti. Sam razlog za oblik ulica u ovom kraju je takođe nekadašnja Bara, ulice su građene po uzvišenjima, koliko god mala bila, kako bi se izbeglo plavljenje.
Svoje današnje ime, dobila je nešto kasnije. Sava Vuković bio je trgovac, poznati dobrotvor i osnivač Velike srpske gimnazije, poznatije kao Gimnazija Jovan Jovanović Zmaj. Čovek je svojim radom obeležio jedno poglavlje gradskog života, te je ovekovečenje njegovog imena kroz ulicu, apsolutno zasluženo.
Za vreme okupacije u dvadesetom veku, ulica je nakratko nosila ime Pošalu Lajte, no nakon oslobođenja, vraćeno joj je prethodno ime, koje uostalom, i dan-danas nosi.
Ulica je dugo držala izgled predgrađa. Sve do perioda između prvog i drugog svetskog rata putevi su bili zemljani, sa samo uskim ciglenim „trotoarom“ tik uz kuće. Žitelji su dizali skromne kućice od trske i pruća, a život je bio objektivno težak.
foto: youtube
Prizor se menja tek posle Prvog svetskog rata. Pošto je Bara bila uveliko isušena, a ulica je suvom centru grada, postojalo je plodno tle za izgradnju bogatije infrastrukture. Premda nikada nisu nikle zgrade, ali mnoge kuće su srušene radi građenja novijih, bogatijih kuća, a kraj su mahom naselili imućniji građani. Ovaj kraj se i danas smatra za jedan od lepših krajeva za život, izuzetno tih, a na svega nekoliko minuta od pešačke zone grada.
Niz ulicu, na raskrsnici sa Ulicom zlatne grede i Skerlićevom navodno nalazio se prvi gradski trg, još u doba Petrovaradinskog šanca. Danas tamo se može samo pronaći stepenik, i raskrsnica, ni po čemu drugačija od bilo koje druge.
Informaciju je teško potvrditi s obzirom da su Ulica zlatne grede i Dunavska, dve najstarije ulice u Novom Sadu, a informacije iz tog doba često su sumnjivog porekla. Kakogod, činjenica je da je ovo jedna od najstarijih, i najočuvanijih ulica Novog Sada, pružajući se od Ulice zlatne grede pa do Gundulićeve, Save Vukovića i danas pruža sliku, ne bogatog centra Novog Sada, već stare periferije koju je naseljavao „običan“ građanin.
Nema komentara