Godine 1872, 677 kilometara istočno od Azora, portugalskog arhipelaga smeštenog u Atlantiku, uočen je brod koji je naizgled nesmetano plovio Atlantskim okeanom. Međutim, otkriveno je da je brod napušten, bez prisustva ikakvih tragova koji otkrivaju istinu o tome šta se desilo s njegovom posadom. Godinama kasnije, napušteni brod Meri Selset i dalje važi za jednu od najvećih pomorskih misterija.
Istorija broda Meri Selest od samog njegovog nastanka bila je prilično burna. Naime, pod prvobitnim imenom Amazon brod je prvi put zaplovio 18. maja 1861. godine. Već na prvi pogled bilo je očigledno da su za izgradnju broda korišćeni kvalitetni materijali i da je u njega uložen značajan trud i rad. Amazon, brod širine 7,68 metara i dužine 30,48 metara, izgrađen je kombinovanjem četiri vrste drveta (omorika, bor, breza i bukva). Iako mu je s obzirom na kvalitet predviđana svetla budućnost, iskustva moreplovaca koji su plovili na njemu su bila drugačija. Prilikom plovidbe na ovom brodu kao da su bile neizbežne nepogode pa čak i nesreće. Kako je tada bio običaj među moreplovcima, ubrzo su počele da nastaju brojne priče zasnovane na, navodnoj, ukletosti Amazona, koje su dodatno pojačane iznenadnom smrću njegovog kapetana. Posle izvesnog vremena, jedina preostala opcija njegovim vlasnicima kako bi brod nastavio da služi svoju svrhu, bila je potpuna obnova već znatno oštećenog broda.
Nakon obnove brod je kupio Ričard V. Hejns, koji odlučuje da preimenuje plovilo, u nadi da će time promeniti i njegovu lošu sreću, odnosno ‘ukletost’. Tako je nastao čuveni brod Meri Selest, koji je prodat Njujorškoj brodskoj kompaniji. Na mesto kapetana broda postavljen je moreplovac Bendžamin Spuner Brigs, čovek s osamnaestogodišnjim iskustvom. Brigs, sa ženom i dvogodišnjom ćerkom, sedmoricom, takođe, stručnih moreplovaca i 1700 buradi industrijskog alkohola, 7. novembra 1872. godine, kreće put Đenove.
Foto: www.thehistorypress.co.uk
Nepunih mesec dana od početka putovanja ka Đenovi, 4. decembra, članovi posade britanskog plovila Dei Gratia uočili su Meri Selest na Atlantskom okeanu. Ovaj susret nije bio neobičan, često se dešavalo da se moreplovci susretnu na vodi, međutim ono što jeste bilo neobično jeste izostanak reakcije posade Meri Selest na signale koje su im uputile kolege sa Dei Gratie. Razumljivo, odlučili su da provere o čemu je reč, te se trojica članova posade, u potrazi za odgovorima, ukrcavaju na Meri Selest.
Bendžamin Spuner Brigs
Foto: www.wikipedia.com
Žena i ćerka Bendžmina Spunera Brigsa
Foto: www.modelerscentral.com
Zatekao ih je brod koji je bio, naizgled, u savršenom redu. Činilo se kao da prisustvuju jednom običnom mornarskom danu, s tim što niko od članova posade nije bio prisutan. Trojica moreplovaca odlučila su da istraže unutrašnjost broda u nadi da će otkriti šta se dogodilo posadi napuštenog broda. Primetili su da je brod neznatno oštećen, nedovoljno da zaključe da je došlo do bilo kakve borbe unutar njega. Ništa nije ukazivalo na to zašto je i kako posada netragom nestala. Grotlo, glavni otvor na brodu, bilo je zatvoreno. Dakle, posada je planski napustila brod ili je neko, ko ih je prisilio da izađu, pazio da ne ostavi tragove koji ukazuju na istinu. Takođe, nestao je i jedan čamac za spasavanje, dok je devet buradi alkohola bilo prazno. S obzirom na to da nisu bili u mogućnosti da odrede šta se tačno dogodilo na brodu, posada broda Dei Gratia odlučuje da Meri Selest odvuče do Gibraltara i nadležnih organa i da zauzvrat, u skladu s pomorskim pravom na nagradu za spasavanje broda i tereta, dobije 80 000 američkih dolara. Međutim, dobili su osetno manju sumu novca – tek 1700 dolara.
Razlog za takvu, znatno manju nagradu leži u jednoj od brojnih hipoteza vezanih za ovaj misteriozni događaj. Naime, prevladavajuće mišljenje bilo je to da su zapravo članovi posade Dei Gratie odgovorni za nestanak posade Meri Selest. Ova hipoteza je istražena, ali nadležni organi nisu pronašli nikakve čvrste dokaze koji je potkrepljuju, što, naravno, nije sprečilo ljude da i dalje odgovorne za misteriju traže među navodnim spasiocima broda. Naredna se hipoteza zasnivala na mogućoj kombinaciji koleričnog temperamenta članova posade napuštenog broda i pogubnog uticaja alkohola. Stvari braće Volkerta i Boja Lorencena nisu pronađene na Meri Selest, te se razvila hipoteza da su oni u alkoholisanom stanju naudili članovima posade i zatim napustili brod. Međutim, otkriveno je da su njihove stvari izgubljene u ranijem brodolomu, te je i ova hipoteza odbačena kao neosnovana.
Moreplovci broda Dei Gratia tokom potrage za odgovorima odlučili su da sondom provere količinu vode na dnu broda i tako otkriju da li je mogući kvar uticao na iznenadan odlazak posade. Uočili su da sonda nije na svom mestu, te su pretpostavili da je zaista i korišćena. Međutim, kada su izmerili količinu vode, shvatili su da, iako je vode bilo više nego što bi trebalo, količina nije bila alrmantna niti je mogla biti razlog da iskusni moreplovci napuste brod.
Istraživačka laboratorija američke mornarice utvrdila je da je oblast oko Azorskih ostrva izuzetno seizmološki aktivna i da se samo mesec dana nakon pronalaska Meri Selest dogodio morski potres jačine 8,5 po Rihterovoj skali. Hipoteza o mogućem morskom potresu bi objasnila i devet praznih buradi. Jedna od hipoteza u vezi s buradi zasniva se na materijalu od kojeg su napravljena. Naime, sva su burad, osim devet praznih, bila napravljena od crvenog hrasta, koji je izuzetno nepropustljiv. Dakle, tragovi eventualne vremenske nepogode koja bi naterala posadu da napusti brod – nikada nisu pronađeni.
Postojala je i hipoteza o morskom čudovištu koje je odgovorno za pustoš na brodu Meri Selest, ali ovu hipotezu je nemoguće dokazati te ona dugi niz godina ostaje samo jedna od urbanih legendi.
Odgovor na pitanje šta se dogodilo posadi broda Meri Selest nikada nije pronađen. Da li je brod zaista bio uklet? Da li je posada svesno odlučila da napusti brod? Da li je neko drugi odgovoran za misterioznu tragičnu sudbinu desetoro ljudi? Čini se da odgovori na ova i mnoga druga pitanja nikada neće biti pronđeni.
Nema komentara