Meni (The Menu) reditelja Marka Majloda funkcioniše kao triler, satira, horor i crna komedija u jednom, a sve je vešto upakovano u kritiku društva koje je opsednuto statusom, privilegijama i površnom umetnošću.
Ekskluzivni restoran na luksuznom ostrvu postaje centar svih dešavanja u Meniju. Pratimo grupu elitnih gostiju, sa posebnim naglaskom na opsednutog ljubitelja hrane Tajlera (Nikolas Hoult) i na njegovu pratilju Margo (Ana Tejlor-Džoj). Oni prisustvuju posebnoj večeri, za koju im je trebala specijalna pozivnica, koju za njih priprema enigmatični kuvar Slovik (maestralni Ralf Fajns). Ekstravagantno kulinarsko iskustvo ubrzo se pretvara u jezivu noćnu moru. Scenario koji potpisuju Set Rajs i Vil Trejsi, precizan je i oštar u svojoj kritici klase, privilegija i apsurdnosti kulture “visokog kulinarstva”.
Izvor: thefilmexperience
Kritika ekscesa bogatstva ubrzo postaje glavna okosnica radnje Menija, kao i pretencioznost visokog društva i uzvišene umetnosti. Trenutak kada gosti dobijaju jelo od tri kapi sosa na tanjiru je savršen prizor u kome je status važniji od samog ukusa hrane. Upravo tu se vidi ironija opsesije ekskluzivnim načinom života i plaćanje astronomskih cena kako bi zauzeli visok položaj u društvu. Reditelj se poigrao i sa idolizacijom slavnih kuvara, prikazujući stavljanje estetike ispred autentičnosti u svetu kulinarstva. Dok prolazimo kroz postepeno raspadanje Slovikovog uma i njegovu ličnu borbu sa perfekcionizmom, Meni nam “servira” kako to izgleda eksploatacija u kreativnim industrijama, nudeći komentar o društvenim nejednakostima. Bahatost bogatih postaje centar ismevanja filma, kao i njihovo insistiranje na “pravima” koje postoje samo za njih.
Ralf Fajns predvodi glumačku postavu i svojom izvedbom kuvara Slovika pažljivo dozira strah i neodoljivu harizmu kuvara koji je zaboravio važnost ljubavi prema kulinarstvu i poslu kojim se bavi. Rastućoj nelagodi filma doprinosi i sterilna raskoš restorana, dodatno pojačana diskretnom muzikom koja zaokružuje uznemirujuću atmosferu luksuznog restorana.
Meni kao oštra kritika konzumerizma i društvenih podela, ostavlja publiku sa pitanjima o soptvenim vrednostima i gde je tačno mesto umetnosti u svetu privilegija. Spajajući zabavu i provokaciju, navodi nas da razmišljamo o tome koliko smo i mi sami spremni da platimo za (kratkotrajni) osećaj moći, pripadnosti i položaj u društvu. Nakon odjavne špice ostaje pitanje da li smo i mi deo “Menija” ili smo samo puki posmatrači?
Ocena: 4/5 zvezdica
Nema komentara