Kvalitetna predavanja, stabilan obrazovni sistem i katedre na kojima predaju stručni profesori su ono čemu teže fakulteti na Univerzitetu u Novom Sadu. U cilju poboljšanja i usavršavanja studenata i komunikacije sa učenicima drugih fakulteta širom sveta, naš Univerzitet neguje tradiciju razmene studenata.
foto: fastcompany.com
Razmena omogućava mladim ljudima da se u određenom periodu školuju kod nas i da osim obrazovanja, upoznaju našu kulturu. O tome koliko je ova aktivnost zastupljena kod nas govori i to što u amfiteatrima novosadskih fakulteta ima Engleza, Grka, Japanaca, Nemaca i mnogih drugih studenata koji rado biraju baš novosadski Univerzitet, kada se odluče za razmenu.
Razlozi zbog kojih ljudi dolaze razlikuju se u zavisnosti od individualnih interesovanja.
Studentkinja iz Minhena Agnes Stelzer, koja pohađa studije jugoistočne Evrope, kaže da je ovde došla prvenstveno da bi upoznala teritoriju bivše Jugoslavije iz druge perspektive, ali i zato što je njeno poreklo vezuje za Vojvodinu:
- Moja baka je „Dunav-švabica“ i ona je od Drugog svetskog rata živela u nemačkom selu u Vojvodini, tako da sam uvek bila zainteresovana za Vojvodinu i bila sam već par puta na odmoru u Novom Sadu i meni su se grad i ljudi baš svideli. Ovde studiram istoriju i srpski jezik i književnost. Pre tri godine sam živela u Bosni i zbog izučavanja bivše Jugoslavije bilo mi je bitno da dođem. Što se tiče profesora uvek ima onih koji su bolji ili lošiji - kaže Agnes Stelzer i dodaje da planira na leto da ode na mali izlet po Vojvodini, zajedno sa jednom ljubaznom profesoricom sa njene katedre.
Studenti stranci koji žele da dođu na razmenu mogu da se prijave ili preko programa razmene u kojima učestvuju njihovi matični fakulteti ili se mogu sami prijaviti nezavisno od toga. Postoje internet servisi preko kojih se vrše prijave, kao i kancelarije za međunarodnu saradnju, čiji su brojevi dostupni svim zainteresovanima. Prilikom procene njihovih prijava obraća se pažnja na akademski uspeh, motivaciono pismo, dodatne preporuke, sposobnosti, angažovanja... Studenti ostaju u određenom vremenskom periodu, shodno tome šta studiraju i kakav je tačno njihov program obrazovanja.
Strani studenti na razmeni mogu da izaberu jedan mesec do dva semestra ostanka, u zavisnosti od programa preko kog su tu, takođe postoje i razlike u uslovima studiranja, rekla je saradnica za međunarodnu saradnju na Filozofskom fakultetu, Kristina Ivšić:
- Studenti stranci nemaju potpuno iste uslove studiranja kao i naši studenti s na to da obzirom većina ne zna jezik, tako da se za njih nastava i ispiti moraju prilagoditi. Većina studenata je zadovoljna boravkom kod nas na fakultetu, iako mi pokušavamo da ih ispitamo šta je to čime baš i nisu zadovoljni, kako bismo mogli da popravimo naše uslove - rekla je Ivšićeva i dodala da je bilo jedino žalbi studenata koji su stipendisti našeg Ministarstva, jer im ne isplaćuju stipendije na vreme, a to nije do fakulteta.
foto: Ulises Marian
Studiranje u inostranstvu donosi mnoga druga iskustva osim sticanja novih znanja i dodatnog obrazovanja - kaže Meksikanac Ulises Marian, student lingvistike sa fokusom na srpsko-hrvatsku lingvistiku i kulturu:
- Stigao sam u Srbiju u avgustu prošle godine, a u Novom Sadu sam od septembra. Stvarno se osećam kao kod kuće. Ovde mi je lakše nego tamo, svuda mogu da idem biciklom, ljudi su prijatni i druželjubivi. Osim u Novom Sadu bio sam u Valjevu, Nišu i planiram da nastavim da obilazim Srbiju. Hrana je takođe dobra, kao i izlasci. Ono što mi je najteže jeste klima, pošto ja nisam navikao na zimu i gramatika pogotovu što sa mojim cimerima pričam na španskom i engleskom – sa zadovoljstvom priča Ulises Marian i dodaje da su profesori odlični, a da ga je najviše iznenadilo što mnogo devojaka ovde razume španski.
foto: Polina Kuzmina
Iskustva sa profesorima i životom ovde su za svakog pojedinca različiti. Studentkinja filozofije iz Rusije, koja je bila na razmeni prošle godine, Polina Kuzmina kaže da je ovde teže i da profesori održavaju distanciran odnos sa studentima:
- Što se tiče subjektivnog pogleda na ocenjivanje ovde je dosta teže, u Rusiji se većina ispita završava kolokvijumom, a ovde ne. Takođe profesori su prilično „udaljeni“ od studenata, a dijalog je bitan, posebno za filozofiju, jer je ona uvek upravo to.Ovde sam došla jer sam bila i na razmeni u katoličkoj državi i htela sam da vidim kako to ide u pravoslavnoj, a ostala sam zato što volim da putujem, a i našla sam dobre drugove i zahvaljujući njihovom mentalitetu i dobrom raspoloženju sam i ostala – iskrena je Kuzmina.
foto: Kaname Okano
Student iz Japana Kaname Okano, koji studira srpski jezik i lingvistiku kaže da nije lako uklopiti se u novo društvo, ali da on uvek uživa u tom procesu:
-Možda je bilo nekoliko neprijatnih situacija, ali već sam zaboravio. Inače to se retko dešava. Mnogo sam srećan što studiram ovde, jer uvek mogu da nađem profesore i studente koji mi pomažu korisnim savetima i super je što imam pristup stručnoj literaturi. Smatram da je studiranje u inostranstvu jedna od najboljih prilika za proširenje pogleda na svet - rekao je Kaname Okano i dodao da jedva čeka da upozna grad i da jedva čeka da stekne nove prijatelje.
Iskustva studenata, profesora, organizatora, kao i svih ostalih koji učestvuju u realizaciji i samom procesu razmene studenata su najrazličitija, ali jedno je sigurno - ovakav vid obrazovanja koji uključuje i otvara mnoge druge opcije i prilike iskustvo je koje svakom studentu može doneti nešto korisno i nešto drugačije.
Nema komentara