Kišobrani su njene „žive i hodajuće slike“ koje kako kaže, za razliku od galerije možete videti svuda po gradu. Kroz svoj nesvakidašnji kreativni izraz mlada umetnica i profesorica likovne kulture Olga Maravić Rabrenović, ovaj naizgled jednoličan ali neophodan predmet pretvara u neizostavan modni detalj oslikan po svačijem ukusu i želji.
Kada je prvi put slikarsko platno zamenila kišobranima, nije ni slutila da će se oni uskoro naći na ulicama grada i ulepšavati kišne dane Novosađanima. Svojim talentom, originalnošću i četkicom kako kaže, oslikala je brojne motive, zabeležila mnoge uspomene i sećanja ali i nacrtala osmehe na licima mnogih što je kaže, pored ljubavi prema slikarstvu i najviše ispunjava u ovom poslu.
Kako je došlo do ideje da slikarsko platno zameniš kišobranima?
– Zaokupirana tada japanskom kulturom, odlučila sam da sa učenicima napravimo modnu reviju kišobrana koji će biti oslikani japanskim motivima. Nismo imali mogućnost da napravimo modnu reviju sa garderobom, pa mi je ovo izgledalo kao dobra ideja. Tako je sve i počelo. Posle uspešne modne revije koju smo napravili za Dan škole 2014. godine, odlučila sam da nastavim sa oslikavajem. Bila sam znatiželjna da vidim šta će proizaći iz toga i kako bih se ja našla u toj priči da oslikavam nešto što nije platno, a ni odevni predmet. Izgledalo mi je primamljivo, jer je u pitaju nešto nesvakidašnje.
Zašto baš kišobrani kao umetnička podloga?
– Mnogo sam razmišljala o tome zašto sam ostala pri ovoj ideji. Jedan od razloga je taj što vidim u sebi potencijal da, ako ništa drugo, nekome ulepšam dan. Ne odustajem ja od tradicionalnog slikarstva na platnu, niti od crtanja na papiru, ali kišobrani su moje žive i hodajuće slike koje može svako da vidi kada padne kiše. Kišobran uvek možete poneti svuda sa sobom, on ne mora da stoji kod kuće na jednom zidu. Radeći ovo, doživela sam da mi je nekolicina ljudi rekla da više ne mrze kišu otkako imaju lep i veseo kišobran i za mene je to uspeh, jer ja lično volim kišu i drago mi je što će se neko odlučiti da izađe iz kuće po kišnom danu, samo zašto što ima lep kišobran koji će mu otkloniti misli o tmurnom danu.
Koliko je zahtevan sam proces izrade i koliko vremena je potrebno za oslikavanje jednog kišobrana?
– Sve zavisi od teme, koliko je kompleksna slika ili crtež i da li oslikavam celu površinu kišobrana ili samo jedan deo. Moja gruba procena koju uvek kažem ljudima je da mi treba od sedam do deset dana. Uradim ja to za četiri-pet dana, ali pošto radim sa posebnim bojama kojima treba dosta vremena da bi se osušile, na to mi ode još bar tri-četiri dana.
Koji su najčešći motivi koji krase tvoje kišobrane? Sa kakvim idejama ti se ljudi najčešće javljaju?
–Kada sam počela da radim ovo, mislila sam da će mi ljudi tražiti samo cveće i cveće i ništa osim cveća. Ali, na moje prijatno iznenađenje, motivi su prevazišli sva moja očekivanja. Od dečjih portreta, glumaca, crtanih likova, raznih arhitektonskih građevina, citati iz filmova i knjiga, razni plesovi (salsa, tango…) do nekih životnih priča i događaja za koje znaju samo dve osobe i koje treba smestiti na ceo kišobran. Ne mogu vam opisati šta sam sve videla, saznala, čula i koje ljude upoznala za ove skoro tri godine koliko se bavim ovim poslom. Kratko rečeno – It's priceless!
Gde pronalaziš inspiraciju i koju poruku želiš da preneseš ljudima kroz svoje radove?
– Inspiraciju mi daju ljudi svojim pričama koje su vezane za željeni kišobran. Inspiracija je uvek u meni, samo treba neko ili nešto da je probudi. Što mi više ljudi daju detalja za njihov kišobran, to je meni lakše da nađem idejno rešenje sa kojim će biti zadovoljni i oni a i ja. Svojim kišobranima želim da im prenesem da sami biraju kakav će im dan biti. Ako je napolju sivo i tmurno vreme, da se suprotstave sivilu uz veliki osmeh i veseo kišobran, krenu u nove pobede i podele sa svima svoju sreću.
Šta je to što te najviše ispunjava u ovom poslu?
– Definitivno me najviše ispunjava zadovoljstvo koje ljudi imaju kada dobiju svoj željeni kišobran. Kada im ga lično uručim, pa se iskreno smeju jer su zadovoljni i kada kažu da još bolje izgleda uživo nego na slici. Ispunjava me što mogu nekome da promenim pogled na svet i da ulepšam dan.
Da li misliš da naše tržište nudi potencijal za razvoj neafirmisanih mladih umetnika i pruža mogućnosti za uspešan posao?
– Diskutabilno… Mislim da naše tržište nema toliko sluha za umetnost (u bilo kojem smislu te reči) i da se mladi umetnici moraju boriti deset puta više ako žele da uspeju i ako ne žele da idu u inostranstvo. Ali to svakako nije razlog da se odustaje od svojih želja, svog talenta i rada. Ništa ne ide preko noći, tako da treba biti uporan.
Na koji način potencijalni kupci mogu da naruče tvoje kišobrane?
– Najjednostavnije je obratiti mi se preko fejsbuka na mojoj stranici Olga Maravić – Unikatni kišobrani. Tu mogu da vide šta sam sve do sada uradila, šta trenutno radim i uvek mogu da me pitaju bilo šta vezano za moj posao.
Nema komentara