Na najnovijoj listi slobode medija međunarodne organizacije Reporteri bez granica, Srbija je pala za četrnaest mesta u odnosu na prošlu godinu, što znači da se sada nalazi na 90. od 180 mesta.
Photo: Anthony Bevilacqua
U isto vreme, nezavisni novinari u Srbiji sve češće bivaju verbalno, a povremeno i fizički napadani zbog svog rada, te etiketirani kao državni neprijatelji, strani plaćenici, domaći izdajnici. Pored prorežimskih tabloida, u targetiranju onih koji se usude da kritikuju aktuelnu vlast u Srbiji, značajnu ulogu imaju stranice i profili na društvenim mrežama, kao i internet portali čiji su autori gotovo po pravilu nepoznati.
Poslednji u nizu ovakvih incidenata je montiran video-klip u kojem je urednik BIRN-a Slobodan Georgiev označen kao „izdajnik koji je plaćen za pljuvanje Vučića“ i „saradnik kosovskih i albanskih političara“. Sporni video se najpre pojavio na Tviteru, na profilu izvesne Natalije Dugonjić, a podelilo ga je oko tri stotine drugih profila.
Istog dana, internet portal Istraga.rs objavio je tekst pod naslovom „Novinarke koje su osramotile Srbiju“, čija su meta autorke dokumentarnog filma „Albanke su naše sestre“ Sanja Kljajić, Milena Popović i Vanja Đurić. U tom tekstu na njihov račun je iznesen niz neistina, a na Fejsbuk stranici Istrage ispod objave ovog teksta pojavili su se brojni uvredljivi seksistički komentari na račun ove tri novinarke.
Inače, portal Istraga nastao je u januaru ove godine i veliki procenat njegovih tekstova bavi se etiketiranjem novinarki. U svojim inkriminišućim tekstovima uglavnom kao „dokaze“ koriste sadržaje sa Fejsbuk profila novinarki koje su one same objavile. Jedna od prvih koje su se našle na meti Istrage bila je Jovana Gligorijević iz nedeljnika Vreme.
– Mi smo Istragu zbog toga prozvali Informer žena, jer radi po istom principu kao Informer, samo targetira žene. Oni čak u tom tekstu nisu prozivali mene, već moje roditelje, verovatno misleći da ću se ja tako više uplašiti – kaže Gligorijević.
Pored toga, portal Istraga, iako se predstavlja kao svojevrstan istraživački medij, na svom sajtu nema impresum, niti je moguće na bilo koji način doći do imena urednika ili autora njegovih sadržaja. Samim tim, ne može se saznati ni odakle se finansira rad ovog sajta.
Jovana Gligorijević smatra da između ovakvih, verbalnih, i fizičkih napada, poput paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, ne postoji direktna veza, već da ona može biti samo posredna.
– Ako neko zaista želi da te povredi, neće te upozoravati na to. Bez obzira na to što se ja ne plašim, to jeste oblik pritiska i zastrašivanja i iza toga definitivno stoji Srpska napredna stranka, zato što isključivo oni ljudi koje mi zovemo botovima lajkuju i dele te sadržaje po društvenim mrežama – smatra Jovana Gligorijević.
Da bot-baza nije stacionirana samo na Tviteru, pokazuje primer Fejsbuk stranice „Srbija naša zemlja“ i istoimenog Instagram profila, koji svakodnevno objavljuju uvredljive sadržaje na račun novinara, nevladinih organizacija i opozicionih političara.
Photo: Con Karampelas
Na meti njenih neargumentovanih optužbi poslednji se našao Dinko Gruhonjić,programski urednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) i novinar agencije Beta. On je u jednoj objavi ove stranice označen kao „rezident hrvatske obaveštajne službe“, ispod čega je usledio niz pretećih komentara. Ista stranica ranije je upućivala pretnje i Draganu Janjiću, uredniku agencije Beta, Nedimu Sejdinoviću, doskorašnjem predsedniku NDNV-a, i novinarki Olji Bećković.
Ovakvi sadržaji, bilo da su u pitanju tekstovi, video-klipovi ili fotografije, iako objavljeni bez bilo kakvih dokaza koji bi potvrdili njihovu tačnost, predstavljaju ugrožavanje bezbednosti novinara i ometanje njihovog profesionalnog rada.
Povodom skorašnjih napada na novinare, Koalicija medijskih i novinarskih udruženja 18. aprila izdala je saopštenje u kom je izrazila zabrinutost zbog posledica koje ovakav govor mržnje može imati po društvo.
– Ovaj najnoviji serijal pretnji pokazuje nam, nažalost, da u delu javnosti postoji percepcija da je nasilje nad profesionalnim novinarima dozvoljeno, ako ne i poželjno. Podsećamo, takođe, da se i najviši državni zvaničnici o profesionalnim novinarima često izjašnjavaju sa nipodaštavanjem, a neretko im i sami prete, označavajući ih kao državne neprijatelje – navodi se u saopštenju.
Novinari su, takođe, nezadovoljni zbog nedovoljne reakcije nadležnih organa po ovom pitanju. Prema podacima Koalicije medijskih i novinarskih udruženja, od 77 slučajeva napada i pretnji novinarima registrovanih u 2017, 2018. i 2019. godini u samo 12 je izrečena neka vrsta kazne počiniocu.
Nema komentara