O tome zašto ljudi gledaju rijaliti programe, koji je njihov uticaj i kakve posledice ostavljaju po mentalno zdravlje, govorio je psihoterapeut i pisac Marko Braković na tribini “Mentalno zdravlje i rijaliti programi” održanoj na Filozofskom fakutetu u Novom Sadu, 23. aprila 2023. godine.
Foto: Emilija Matić
Marko Braković je između ostalog i redovan analitičar društvenih dešavanja, kao i autor konceptualnog romana “Ljudski aparat”, kojim na slikovit način opisuje trenutnu sliku rijaliti programa kod nas, kao i činjenicu da ono što je gledano na televiziji postaje generalno aktuelno.
Upoređujući strane rijaliti programe sa onima koji se prikazuju na našim televizijama, Braković je istakao da je najveća razlika u tome što je za gledanje takvih programa u Velikoj Britaniji, na primer, neophodno pretplatiti se, dok je kako on navodi “kod nas najveći problem što je takav sadržaj na nacionalnoj frekvenciji, besplatno i u količini koja je neograničena”.
“U našim rijalitijima je format takav da se sve svodi na dobijanje nervnog sloma i stimulisanje agresivnog ponašanja koje do njega dovodi.” uočava Braković.
Na pitanje zašto ljudi gledaju ovakve programe, navodi da “ljudi vole da gledaju tuđi život koji je koncipiran tako da bude zanimljiv”. On smatra da ništa nije striktno određeno, te da gledaoci ovakvog sadržaja mogu biti ljudi svih kategorija, pretežno stariji, ali i mladi, roditelji i deca.
Koristeći primere iz svoje prakse, Braković govori da mnogi njegovi klijenti prate rijaliti jer ih smiruje gledanje verbalnog nasilja, iako to možda ne shvataju kao nešto ozbiljno. Zaključuje da obrazovanje ne mora biti ni u kakvoj korelaciji sa gledanjem rijalitija, ali da “mnogo više veze ima kritičko mišljenje koje je stečeno tokom ili bez obrazovanja. Onaj ko ima kritičko mišljenje zajedno sa obrazovanjem je u dobroj poziciji u današnjem svetu koji je neverovatno haotičan”. Napominje da razdvojiti bitno od nebitnog i prepoznati istinu i neistinu predstavlja ovu veštinu koja nam pomaže da razumemo život.
Braković kaže da gledanje rijaliti programa nekog smiruje, nekoga uznemiruje da nešto uradi ili to zadrži u sebi, a neko postaje zavisan:
“Zavisni smo od bilo čega pa i od televizijskog programa onda kada on počne da nam utiče na privatni, poslovni, emotivni, društveni i finansijski život. Ipak, na nekoga ovakvi programi neće imati nikakvog uticaja, dok je kod onih koji postanu zavisni pozadina svega vrlo verovatno “neki poremećaj ličnosti”.
Posmatrajući trenutnu sliku, on smatra da su za rijaliti pogodni oni koji imaju narcisoidni, histerični, antisocijalni i granični poremećaj, odnosno “dramatici koji uvek imaju posla” jer televiziji daju traženu dramu. Ljudi vole nesrećne završetke u knjigama, a isto tako i rijaliti drame i to “zato što mogu da kažu da nisu sami u nesreći, kao i da drugi ljudi bolji od njih isto tako imaju probleme”.
Navodi da rijaliti programi nisu nužno dobri ili loši po nas, ali da mnogo zavisi od sistema vrednosti, delimično od uzrasta i obrazovanja, i poprilično od kritičkog mišljenja i ukusa koji se stiče. Ipak, rešenja postoje i podrazumevaju uklanjanje ovakvih programa sa nacionalne frekvencije, neophodno plaćanje za njihovo gledanje, uvođenje poreza i zakona:
“Ono što mi možemo je učiti da mislimo, razvijati kritičko mišljenje i naučiti kako svet funkcioniše tako da niko ne može da nas laže”, zaključuje Braković.
Nema komentara