„Jugoslavija nam nije bila data, već zadata ideja na kojoj smo trebali da radimo kako bi se održala. To je bio najveći poduhvat južnoslovenskih naroda“ složilili su se govornici na tribini povodom promocije knjiga „Povijest poraženih“ i „Jugoslavenstvo poslije svega“ Dragana Markovine u Centru za kulturno prosvetnu dekontaminaciju.
Foto: Zoran Strika
Govoreći o knjizi, istoričarka Dubravka Stojanović je naglasila kako ova knjiga protivreči tvrdnji da istoriju pišu samo pobednici.
– Poraženi pišu da bi upoznali sopstveni poraz i svoje greške kako ih ne bi ponavljali, i to je upravo ono što Markovina i čini – rekla je Stojanovićka navodeći kao primer za svoju tvrdnju nedavno obeležavanje dana osnivanja NDH, u Jugoslovenskoj kinoteci.
– To je bio sasvim apsurdan događaj, koji će jako teško razumeti svako ko je upoznat sa našom istorijom – rekla je ona.
Istoričarka Branka Prpa je opisala Markovinu kao istoričara aktera jer je i on sâm bio deo pojave koju opisuje.
– Mi živimo u trajnoj prošlosti kojoj pripada i naša budućnost – rekla je Prpa napravivši paralelu između Hrvatske i Srbije kao između dvojajčanih blizanaca koji su naizgled različiti, ali u biti isti.
Ona je rekla i da je Jugoslovenska država bila jedan od najozbiljnijih državnih modela u Evropi sa velikim brojem različitih kulturnih, religijskih i civilacijskih poredaka.
– Za Jugoslaviju je trebala samo jedna stvar, tolerancija – rekla je Prpa.
Nadovezujući se na izlaganje Branke Prpe, novinar i jedan od osnivača Feral Tribune-a Viktor Ivančić je ironično primetio da je Markovina zapravo „istoričar blashemik“ koji zadire u teme koje su Hrvatima svete i dovodi ih u pitanje.
– Ja Dragana vidim kao autora koji sa jednim velikim maljem ulazi u spomen park sa hrvatskim nacionalnim svetinjama i razbija ih koliko može, a onda se osvrće da pogleda da li je ostalo još nešto i vraća se da i to razbije – rekao je Ivančić, dodavši da ako je o nečemu nepoželjno pričati u Hrvatskoj, to su Jugoslavija i domoviski rat.
Svoje izlaganje Ivančić je završio komentarom da se Markovina ne zalaže za Jugoslaviju kao državni model, već kao vid angažovanja na svim nivoima.
Autor Dragan Markovina je izjavio kako je jedan od osnovnih motiva za pisanje knjige bilo detinjstvo provedeno posmatrajući tri nacije koje se bore za pravo na jednu teritoriju. Objašnjavajući loš prijem njegove knjige u Hrvatskoj, Markovina je rekao.
–Negativan medijski marketing je zapravo doveo do rasta čitanosti knjige, i zbog toga mi je izuzetno drago. Ipak, i pored toga, i dalje postoje ogromne kulturne blokade na svim nivoima, naročito na relaciji Hrvatska-Srbija – ističe autor.
Komentarišući ovo Ivančić je rekao da je izuzetno rekao da najveće opstrukcije postoje na polju upravo jugoslovenske kulture.
–U prodavnicama u Hravtskoj je moguće naći proizvode iz Srbije, ali se u knjižarama uopšte ne mogu naći srpski autori – rekao je on i dodao je da smatra kako je situacija u Srbiji nešto bolja, dok je u Hrvarskoj blokada potpuna.
Dubravka Stojanović je poredila odnos prema Jugoslaviji sa odnosom prema Evropskoj uniji.
– Naš otpor prema EU je isti kao i otpor prema Jugoslaviji. To je taj strah od univerzalnog i multikulturalnog zbog kojeg je propala i ideja Jugoslavije – rekla je Stojanovićka citirajući novinara Predraga Lucića da su „Jugoslaviju sanjali najbolji, a srušili najgori“.
Nema komentara