Da li je borba za kvalitet u novinarstvu uzaludan posao? Profesor Univerziteta u Luganu Štefan Rus Mol smatra da jeste, ali napominje i da je taj posao vredan truda.
„Moramo konstantno da se borimo za slobodu štampe i da kreiramo kulturu profesionalizma u novinarstvu. To će nam pomoći na duge staze i popraviti situaciju“, izjavio je profesor Rus Mol na predavanju „Da li je borba za kvalitet u novinarstvu uzaludan posao?“ i predstavljanju drugog izdanja svoje knjige „Novinarstvo“.
Profesor Rus Mol je među sredstva za poboljšanje stanja novinarstva svrstao dobre škole novinarstva, centre za usavršavanje, knjige i odgovorne medije. Istakao je i važnost mogućnosti građana da se javno žale, a buduće novinare u publici posavetovao je da u pisanju budu fer, brzi, odgovorni, originalni, transparenti, tačni i - u eri interneta - interaktivni.
Na predavanju je prikazao i najnovije godišnje istraživanje Reportera bez granica, iz kog se moglo videti da je u zabrinjavajuće velikom delu sveta sloboda štampe i dalje odsutna. Srbija je na ovoj listi na 54. mestu, Finska na prvom, a Eritreja na poslednjem mestu. Drugo istraživanje u vezi sa korupcijom u svetu pokazalo je da države sa visokom stopom slobode štampe imaju i niske stope korupcije. Po ovoj listi, Srbija je na 78. mestu, Danska na prvom, a Somalija na poslednjem.
„Moramo nekako da držimo moćne političare, biznismene i direktore odgovornim. Novinarstvo ovde može da pomogne, jer ako je novinarstvo slobodno, političari će imati bojazan da će biti skandalizovani ako se budu ponašali kako ne treba. Ako vlada kontroliše novinarstvo, toga neće biti. Korupcija će bujati. Treba nam sloboda štampe kako bismo se borili protiv nje“, rekao je Rus Mol.
On i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Miroljub Radojković skrenuli su pažnju i na druge pojave koje ugrožavaju novinarstvo, a jedna od njih je i manjak oglašivača. Kako su objasnili, većina para za oglašavanje ide u Gugl i u društvene mreže. Profesor Radojković je kao probleme izdvojio i konvergenciju, tj. stapanje medija, i tendenciju mladih da se u potrazi za informacijama okreću ka bilo čemu što liči na medij - pretraživačima i društvenim mrežama. Ipak, nade ima.
„Kada se budu dva-tri puta opekli o dezinformacije, glasine i pogrešne podatke, koji vrve po internetu, građani će se, bez primoravanja, okrenuti izvorima informacija kao što su medijske kuće i novinari. Oni po etici, časti i prirodi posla ne smeju da proizvode polu-vesti. Taj kvalitet je nešto čemu treba težiti kao jedinom pojasu za spasavanje u promenjenim tehnološkim i društvenim okolnostima“, zaključio je profesor Radojković.
Predavanje „Da li je borba za kvalitet u novinarstvu uzaludan posao?“ i predstavljanje knjige „Novinarstvo“ održano je u amifteatru Filozofskog fakulteta, a osim profesora Rus Mola i profesora Radojkovića, govorili su i Ana Zagorac-Keršer, koja je knjigu prevela na srpski, te glavni urednik izdavačke kuće „Klio“ Zoran Hamović.
Nema komentara