Ministar odbrane u Vladi Republike Srbije Bratislav Gašić svojom, malo je reći kontroverznom izjavom, uspeo je da uzburka ovdašnju javnost i „udari” pečat na sopstveni otkaz. „Bata” se ovoga puta, kako tvrdi predsednik Vlade Aleksandar Vučić, neće izvući, ali da li nešto drugo hoće?
Kontekst je, želeo to neko da prizna ili ne, osnova istine. Nezamislivo je da se u vremenu u kome živimo neko ophodi prema ženskoj osobi na način na koji je to učinio Bratislav Gašić. Podsetimo, Gašić je izjavio: „Što volim ove novinarke koje ovako lako kleknu”, nakon što je novinarka televizije B92 Zlatija Labović kleknula kako bi se sklonila iz karda prilikom uzimanja izjave, i ovom rečenicom uvredio, prema rečima Aleksandra Vučića, ne samo jednu već sve žene u Srbiji.
Gašić se nakon toga u privatnom razgovoru, što je ona potvrdila, izvinio Zlatiji Labović, ali će svakako biti smenjen sa mesta ministra odbrane Republike Srbije, jer zbog ovog ispada za njega nema mesta u Vladi Srbije. Ovim smenjivanjem, kako kaže predsednik Vlade Aleksandar Vučić, biće povučena crta između onih koji žele pristojnu i modernu Srbiju i onih koji takvu Srbiju nikada nisu želeli.
Tako će se „vladar”, kako ga je nedavno nazvao pozorišni reditelj Kokan Mladenović, odreći jednog od, po sopstvenom priznanju, najboljih ministara zarad ugleda Srbije, jer to nije poruka koju Vlada želi da pošalje ženama. Na kraju, predsednik Vlade na svojevrstan način poistovetio se sa svima koji su izrečeno našli uvredljivim, rekavši da i on ima ćerku.
Tako se vraćamo na kontekst. Seksistički kontekst ove izjave biće sankcionisan. Ali jedan drugi kontekst, odaje se utisak, ostao je previđen. Na njega je samo ukazala Zlatija Labović izjavom za B92 da je ovaj potez “izjava koja obeležava jedno vreme”. Naime, ova rečenica osim kroz seksistički kontekst, može se, i mora, posmatrati i kroz kontekst same profesije. Novinarske profesije. Ima i muškaraca koji kleče, ovisno od ukusa.
Iz nekog nepoznatog razloga mediji se ovom temom skoro uopšte ne bave iz ugla sopstvenih radnika. Tek poneki je preneo saopštenja udruženja novinara u kojima se ističe da je ovo ujedno i napad na profesiju. U većini medija u prvi plan se ističe to da su uvređene žene, što je nepobitno, ali se gotovo ne spominje, ili se spominje u mizernim količinama, da su uvređeni i svi novinari i novinarke. Pritom, nigde se ne može čuti, za razliku od onog prema ženama, izvinjenje novinarstvu. Logično pitanje je šta bi to mogao biti razlog ovakve nezainteresovanosti medija za ovaj kontekst date situacije? Čovek se na sve navikne.
Novinarstvo u Srbiji kleči. Ukoliko neko to do sada nije shvatio možda bi trebao da zahvali „Bati” što mu je „otvorio oči”. Hronična boljka modernog društva, onog istog u kom je uvreda pričati loše o ženama, jeste neslobodno, netransparentno i neprofesionalno novinarstvo. Nezahvalno je govoriti koji je od ova dva problema veći, ali ovaj drugi nama više ide „na dušu”. Problem posmatranja žena kao seksualnih objekata i „slabijeg pola” postoji već hiljadama godina. Problem neslobode medija naša je tvorevina.
Kada se bavite novinarstvom u zemlji u kojoj se ukine emitovanje „Utiska nedelje”, u kojoj se ne dozvoljavaju promocije knjige „Vučić i cenzura”, u kojoj predsednik Vlade u studiju prilikom intervjua povisuje ton na novinarku, u zemlji u kojoj je vrhunac istraživačkog novinarstva klimanje glavom dok vam neko maše kartom ispred očiju, tada, i samo tada i možete da se zapitate: koliko zarađuju statisti u filmovima?
Možda je novinarka Zlatija Labović, neki će reći, donekle i sama kriva jer je kleknula, a novinarska maksima jasno napominje da novinar „ne sme da kleči ni pred kim”. Ali na čudnijim su mestima ljudi i spavali, nego što je ona kleknula. Ovaj njen čin ni ne može se gledati, a ni ne treba, toliko kao pojedinačni čin jedne žene, koliko kao simbolični poklon jedne profesije sili koja joj se još pritom i izruguje.
Žene su svoje zasluženo izvinjenje dobile, i dobiće ga ponovo sutra, zvanično, na konferenciji za novinare kada se javnosti bude obratio Bratislav Gašić. Novinarstvo i novinari, ukoliko ih još ima, svoje izvinjenje još nisu dobili. Pitanje je i da li će. Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić ima ćerku, ne novinare.
Pulicerova profesija u Srbiji, kada se stvar posmatra ovako postavljena, strmoglavljuje se sve niže i niže. Ukoliko neko sumnja da je to istina, postoji detektor laži. Ali ko može znati koliko je to zapravo loše ili dobro. Možda uskoro ta ista profesija bude toliko nisko da će konačno moći i da zaviri pod suknju.
Nema komentara