„Odgovor na to da li jesmo ili nismo normalni je da smo uspavani. To je pre svega, mi smo pasivni, mi smo izgubili želju da istražujmo i mi smo uplašeni”, zaključio je psihoterapeut Aleksandar Šibul na tribini pod nazivom „Koliko smo normalni posle svega”.
foto: Milica Stevanović
Tema tribine je bilo snalaženje pojedinca u promenama koje mu se kroz istoriju i danas stalno nameću i koje su posledice toga sada vidljive.
Na samom početku prisutnima se obratio psihoterapeut Vladan Beara koji je rekao da je veoma teško objasniti šta znači sam pojam biti normalan i da postoje različiti koncepti shvatanja normalnosti. Realnost koju čovek doživljava često se menja, pa stoga Beara ističe da je čovek u obavezi da pronađe neke nove oblike ponašanja, da se uklopi i prihvati promenu realiteta, da je razume i izgradi ispočetka način života koji je imao pre. Osvrćući se na istorijska dešavanja na našim prostorima tokom 20. i 21. veka dodaje da su mnogi bili traumatizovani, da su porodice izgubile puno svojih članova i da su mnogi ideali pali u vodu.
– Zapravo mi imamo sada ljude koji imaju ozbiljno narušene iluzije, mnogi ljudi su izgubili ideje o opštem dobru, o nekom moralu, o nečemu što je više od nas, nešto što nas nadilazi i nadvisuje. Individualizam sve više dominira, ljudi se sve više okreću sebi i brizi za sopstvenu kožu. Institucije koje bi trebalo da budu neki svetionik i da daju ideju opšteg dobra su se ukaljale i urušile ili bar neki pojedinci iz institucija, ako ne i cele institucije. Tako da vi danas imate gomilu izgubljenih pojedinaca koji pokušavaju da prežive – rekao je terapeut Beara i dodao da ljudi sve više moraju da rade za sve manje para, da čuvaju svoje mišljenje u sebi da ne bi izgubili posao kao i da je način na koji se dolazi do posla jako frustrirajući i ponižavajući.
Na tribini je govorio i psihoterapeut Aleksandar Šibul koji je rekao da se život ljudi danas sveo na puki opstanak, kao i to da se u Srbiji popije oko pet miliona kutija bensedina godišnje. Kao izvor trauma, on navodi i škole jer je u srednjim školama anksioznost neverovatna, jer, kako kaže, nedavna istraživanja pokazuju da oko 40 odsto učenika ima istu dijagnozu kakvu su imali psihijatrijski bolesnici 1950. godine.
– Mi jesmo bolesni, mi jesmo bolesna nacija. Zato što smo neproduktivni, zato što ne stvaramo nove vrednosti, jer svako ko želi da ih stvara nije poželjan. Bilo ko ko želi da ima svoje mišljenje, on nije poželjan u bilo kom sistemu – rekao je Šibul i dodao da je potrebno 35 do 40 godina da bi došlo do promena u društvu.
Terapeut Šibul govoreći o načinu ponašanja kakvo je sada naglašava da ono što ljudima nedostaje jeste dijalog. Kako kaže, mnogo često se drže monolozi jer nemamo osećaj za komunikaciju i često emocije budu te koje se uključe u priču.
Za posetioce tribine čini se da nije bilo dovoljno vremena za sva pitanja koja su želeli da postave jer smatraju da je ova tema veoma korisna i zanimljiva za analizu. Među njima je i Veljko Mihailović koji je bio oduševljen pričom psihoterapeuta.
– Ovakve tribine i rasprave na ovu temu su neophodne našem društvu, pogotovo mladima, jer ovo je dobar način da kvalitetno provedemo svoje vreme. Večeras sam čuo mnoge stvari o kojima nisam toliko razmišljao, ali sigurno da su bitne za svakoga od nas – rekao je on.
Tribinu pod nazivom „Koliko smo normalni posle svega” organizovalo je Udruženje građana „Srpski kulturni klub Preobražaj” u saradnji sa Kulturnim centrom Novog Sada, u čijem protoru se tribina i održala.
Nema komentara