Humanost, jedinstvo, nepristrasnost, neutralnost, nezavisnost, dobrovoljnost i univerzalnost osnovni su principi Crvenog krsta. Crveni krst Srbije trenutno broji više od 60.000 volontera i oko 800 zaposlenih lica koji se godinama unazad, od samog osnivanja davne 1876. godine, trude da ispune sve svoje ciljeve i pomognu što većem broju ljudi.
Foto: Crveni krst Užice
„Crveni krst Srbije je solidaran, ima svoja načela kako u mirnodopskim, odnosno normalnim uslovima, tako i u uslovima vanrednog stanja ili bilo koje krizne situacije, on funkcioniše kao jedinstven sistem“, istakao je na početku razgovora koordinator i stručni saradnik Crvenog krsta Užice Danilo Starčević.
Za čitavu Srbiju 2012. godina bila je sigurno jedna od najkritičnijih s obzirom na brojne krizne situacije sa kojima je morala da se izbori. Snežni nameti te godine pogodili su gotovo čitavu teritoriju Srbije, od Vojvodine pa sve do Kosova, uvedeno je i vanredno stanje, a ni đaci nisu pohađali školu dve nedelje. Stanovnici zapadnih delova Srbije pamte da je sneg dostizao visinu i do dva metra, a mnoga mesta bila su i bez struje. Volonteri su se te godine susreli sa mnogim preprekama i izazovima u svom radu.
Foto: Danilo Starčević (Privatna arhiva)
„Uvek se organizujemo na različite načine, svaki Crveni krst za sebe. Mi u Užicu smo imali mnogo situacija, pogotovu jer smo brdsko planinski predeo, i trebalo je doći do nekih starih ljudi, koji nisu navikli na tako velike snežne namete, i imali smo veliki broj intervencija u tom periodu. U jednom momentu smo imali intervenciju kod čoveka u Derventi koji je 3 dana bio bez lekova za srce, i tada sam doživeo hipotermiju. Spasavajući njega ja sam lično bio ugrožen, pa su me kolege izvukle“, kaže Starčević.
Nakon zime i snega, usledilo je leto, ali i požari na Tari. Požari koji su trajali više od sedam dana, uništili su 1.700 hektara šume. Iako nije bilo ljudskih žrtava, bilo je potrebno pružiti pomoć svim licima uključenim u gašenje požara i sanaciju štete. Volonterima Crvenog krsta tada je dodeljen novi zadatak – obezbeđivanje vatrogasaca.
„Tada smo se stvarno susreli sa svim mogućim barijerama. Bilo je tu svega, ali sećam se da je u jednom momentu 40 tona vode iz aviona palo na čoveka, pa smo njega zbrinjavali, onda vatrogasci dobiju opekotine pa i to zbrinjavamo“, navodi Starčević.
Nakon 2012. godine Srbiju su 2014. zadesile poplave usled obilnih padavina i snažnog ciklona. Stradalo je više od 30 ljudi, a spasilačke službe vojske, vatrogasaca, žandarmerije, kao i Crvenog krsta uspele su da evakuišu desetine hiljada ljudi. Mnogi gradovi bili su potpuno potopljeni, pokrenut je veliki broj klizišta, a poljoprivreda u Srbiji je pretrpela značajnu štetu.
Foto: Crveni krst Užice
„Crveni krst se tada angažovao po pitanju namenskih magacina. Konkretno je u Užicu bio centralni magacin za Zlatiborski okrug i ja sam bio koordinator tog magacina. Tad sam imao 20 i nešto godina i to mi je bio jedan jako lep zadatak u smislu da smo koordinirali svemu što je ušlo i izašlo iz magacina, a to je bila gomila robe, tone hrane i higijene. Sa druge strane spasilački timovi Crvenog krsta su čamcima radili spasavanje u Obrenovcu. Bili su zaduženi za evakuaciju ljudi iz zgrada i kuća. Što se Užica i same Đetinje tiče mi smo naučili lekciju iz poplava 2011. pa nije bilo problema kada su u pitanju poplave 2014.“, istakao je Starčević.
Iako su volonteri svakodnevno bili angažovani na raznim zadacima, sledeća krizna situacija desila se 2020. godine, kada je Srbiju, ali i čitav svet zadesila pandemija virusa Covid-19. Period od proglašenja vanrednog stanja pa sve do maja iste godine zabeležio je ukupno 222.782 sata pružanja pomoći svim licima kojima je pomoć u tom momentu bila neophodna. U 161 opštini sa više od 2.800 volontera, Crveni krst dao je ogroman doprinos u suzbijanju širenja virusa korona, navodi Starčević.
Foto: Crveni krst Užice
„Za vreme kovida jedino su Crveni krst i druge slične organizacije, mogle da komuniciraju sa starijim ljudima, da im donose hranu, namirnice i lekove. Pored dostave hrane, ljudima je bilo potrebno da odu do zubara, čak ni taksisti tada nisu radili, pa je jedino naša organizacija to radila. Naša vozila su korišćenja da razvozimo ljude na razne preglede, na fiziklane terapije, dijalize, na stomatološke preglede. Najvažnije je da su se volonteri odazvali u ogromnoj količini. Mi u Užicu imamo bazu volontera, pa su se mnogi stari volonteri uključili, ali je došlo i puno novih. Naši volonteri se uvek odazovu na poziv, bila to hitna situacija, ili nešto sasvim obično“, rekao je Starčević.
Smanjenje rizika i ublažavanje posledica od elementarnih nepogoda i drugih opasnosti – DRR (Disaster risk reduction), program je u Crvenom krstu koji se bavi edukacijom mladih, najviše osnovaca. Ovaj program obuhvata 14 tema i bavi se aktivnostima zaštite u određenim situacijama.
Foto: Crveni krst Užice
„Mi edukujemo decu kako da reaguju u slučaju zemljotresa, požara, poplava, pa čak i cunamija, koji nije konkretno vezan za Srbiju. Takođe radimo i evakuaciju celih škola, u pitanju bude simulacija zemljotresa ili požara i onda se uradi evakuacija, pa deca na taj način vežbaju kako i na koj način oni treba da se ponašaju pri evakuaciji čitave škole“, dodaje Starčević.
Crveni krst sa više od 160 organizacija na teritoriji Srbije, nastavlja da promoviše humanost i realizuje raznorazne obuke prve pomoći sa ciljem motivisanja što većeg broja mladih da se priključe ovoj instituciji. Jedinstvo kao ključni segment koji pokreće mehanizam ove zajednice čini volontere spremnima da deluju u svim kriznim situacijama koje pogode čitav svet.
Nema komentara