Apollo 11 je 1969. godine sleteo na Mesec, i pored svih kontroverzi ispisao istoriju. Evo, uskoro ćemo biti svedoci novog sletanja, ali pre 5 godina je uzletela jedna potpuno druga raketa sa dva robota koja su napustila planetu i za sobom ostavila 4 studijska albuma, 2 lajv albuma, jedan soundtrack album i dva filma. Uticaj koji su imali ovi vanzemaljski strojevi je teško iscrtati. Duo je prodao preko 10 miliona ploča širom sveta, a većina ljudi ni ne zna njihova imena, a kamoli lica. Ta anonimnost je duh koji je nosio Daft Punk i učinio ih toliko mističnim, ali i važnim za svet.
Osnovani su 1993. godine i činili su ih Tomas Bangalter i Gaj-Manuel de Homem-Kristo (jedan sa srebrnom, a drugi sa zlatnom kacigom). Njih dvojica su se upoznali u srednjoj školi u Parizu, gde su osnovali bend Darlin’ sa Lorentom Brankovicom (da, čovekom koji će ih napustiti i otići u novi bend Phoenix). Njihova muzika je bila opisana kao „daft punky thrash“, odakle je i mehaničkim inženjeringom rođen Daft Punk.
Foto: Sony Music Entertainment
Prvi album, Homework (1997. godine), pokazao je njihov karakteristični stil i zvuk, ali im je doneo i globalnu pažnju. Predstavlja jedno zaokruženo delo koje se proteže od suptilnih bitova i semplova do dinamičnog gruva i bogate teksture zvukova, kao što su gitarski fidbekovi. Nekako, prvi album ima zadatak da predstavi umetnika i da prikaže samo zrno onoga što umetnik ima da kaže, ali u ovom slučaju dovoljno je reći da je četvrta pesma „Da Funk“. Glavni hit bio je „Around the World“ sa spotom u kome roboti ponavljaju naslov pesme 144 puta.
Radeći na sporednim projektima u narednim godinama i osnivanjem svojih izdavačkih kuća, duo je doveo do vrednog rada i nastanka novog projekta Discovery (2001. godine). Za analizu ovog albuma potrebna je ozbiljna koncentracija i shvatanje da je vreme za odustajanje od karijere muzičkog producenta. Ovde se nalaze jedne od najluđih manipulacija i prelaza semplova u elektronskoj muzici. Svako ko bi uopšte i želeo da tvrdi kako elektronska muzika nije žanr, treba da odsluša Discovery u jednom sedenju. Jedan od važnijih, primetno za mene, albuma koji je imao uticaj i na mainstream. Kontrola zvuka, na pojedinim mestima, kao što su pesme Something About Us, Aerodynamic i Veridis Quo, je besprekorna. Kao da svaki detalj koji se čuje prolazi kroz milione filtera na jednoj svemirskoj raketi. Kompozicije vode od atmosfere kluba do onih koje vas odvode do kišnog prozora vašeg stana. Ovaj album je dobio i film Interstella 5555, koji je realizovao Leidžii Matsumoto u stilu mange.
Potom slede relativno tihe godine, sa lajv albumima i albumom Human After All koji je snimljen samo za dve nedelje, nije dostigao kritički nivo prethodna dva, a i previše se ponavljao. Prethodna dela jesu imala elemente repetitivnosti i dosta toga su koristila ponovo, ali ova ploča je bila zamorna. Ima pojedinih pesama koje su dobre, ali sveukupno gledano ume da bude naporno i distorzirano. Godine 2009. Daft Punk objavljuje da radi na soundtracku filma Tron. Prvi njihov rad sa orkestrom, što je dovelo do stvaranja novih ideja i otvaranja ka novim smerovima, koje će i te kako pokazati.
Za poslednji album, već se u glavi stvorio omot i svira u pozadini Get Lucky, nije potrebno trošiti puno reči na uvod. Random Access Memories je stilski najsuperiornije zaokružen i u istom momentu povratak korenima. Ovaj album je nasumični pristup hard disk memoriji sa svom muzikom koju je ljudski rod stvorio. Naravno, nije moguće na 13 pesama dočarati sve, ali oni su dočarali ono što je za njih najupečatljivije. Tu su disco, funk i soul u Get Lucky, Lose Yourself to Dance, Fragments of Time, i sa Najlom Rodžersom. Tu je i alternativna scena sa Džulijanom Kazablankasom, i noviji muzičari koji su doneli svežinu i uzbuđenje. Najkompleksnije kompozicije su Touch, Within, Motherboard i Giorgio by Moroder, koje su izgrađene na orkestru i emocijama. Sam Moroder je rekao kako dok je bio u studiju sa robotima, samo je pričao o svom životu; ispred njega su se nalazili mikrofoni iz pedesetih, sedamdesetih i moderniji. Ali ko bi primetio razliku? Oni, dva vanzemaljca sa kacigama. Poslednja pesma zvuči kao da se upravo pakuju i uzdižu ka svom odlasku. Kasnije je objavljeno reizdanje sa neobjavljenim pesmama, ali ovo je ostao njihov poslednji album.
Nema tu previše komplikacija, samo dva robota koja su promenila svet. Stoje rame uz rame sa najvećima sa samo četiri studijska albuma. Onaj srebrni na kraju eksplodira, dok ga zlatni posmatra iz daljine. Time je okončana njihova priča, potpuno anonimno, kakvi su uvek i bili. Ima nešto u toj mistici, u neznanju, kada ne možemo da dopremo do umetnika. Tu su Bobi Fišer, Selindžer, Benksi i Tomas i Gaj-Manuel. Možda znamo njihova lica i imena, ali kacige su postale više od rekvizita - one su simbol svih pitanja bez odgovora.
Nema komentara