Slučaj sestara Grajms predstavlja jedan od najvećih nerešenih slučajeva u istoriji Čikaga. Barbara i Patriša Grajms, 28. decembra 1956. godine, otišle su u čikaško pozorište Brajton, iz kojeg se nikada nisu vratile kući. Iako su njihova beživotna tela pronađena, skoro mesec dana kasnije, odgovori vezani za njihovu smrt kao i aktivnosti koje su joj prethodile – nisu.
Petnaestogodišnja Barbara i dvanaestogodišnja Patriša odrasle su u velikoj porodici sa još četvoro braće i sestara. Bile su izuzetno vezane za svoju porodicu, naročito majku Loretu, koja ih je opisala kao mirne i poslušne devojčice, nesklone nestašlucima. Devojčice su, kao i većina tinejdžera u to vreme, bile veliki fanovi Elvisa Preslija, te su tog 28. decembra otišle da odgledaju film ,,Love Me Tender“, mjuzikl u kojem je Presli debitovao na filmu. S obzirom na to da se sestre nisu vratile do ponoći, što je bilo dogovoreno vreme, njihovi brat i sestra su otišli da ih sačekaju na obližnjoj autobuskoj stanici, na kojoj su Barbara i Patriša trebale da izađu. Međutim, devojčice nisu izašle ni iz jednog autobusa te noći, te je njihova majka odlučila da prijavi njihov nestanak policiji.
Foto: www.elvishistoryblog.com
Jedan od brojnih problema u vezi s ovim slučajem jeste to što ga policija od početka nije smatrala ozbiljnim. Naime, verovali su da su tinejdžerke pobegle od kuće i da će se ubrzo vratiti, iako je njihova majka tvrdila da to nije nalik njenoj deci. Držeći se hipoteze o nestašnim tinejdžerkama koje su bile željne slobode, policija je protraćila početne i ključne sate i dane u istrazi. Takođe, aktivna saradnja policije s medijima, koji su, u to vreme, imali običaj da senzacionalistički izeštavaju o većini događaja, dovela je do ogromnog broja dojava, navodnih, očevidaca. One su često bile zasnovane na informacijama o sestrama Grajms koje su bile dostupne u medijima i koje su se često suprotstavljale jedne drugima. Dojava je bilo u tolikoj meri da je postalo nemoguće odrediti koja je od njih verodostojna i kako su i s kim sestre Grajms provele poslednje trenutke života.
Foto: www.cinematreasures.com
Prvi očevidac bila je Doroti, školska drugarica nestalih sestara, koja je tvrdila da ih je videla na projekciji filma i neposredno nakon nje, oko 22.15 časova. Zatim, prema rečima bankara Rodžera Minarda, oko 23.00 sata sestre su, u blizini pozorišta Brajton, pričale s nekim ljudima u crnom fordu merkjuriju, dok je jedan vozač kamiona tvrdio da ih je video već oko 22.00 sata, kako kod pozorišta ulaze u crni merkjuri. Stenli Sidarski, koji je živeo u ulici u kojoj se nalazilo pozorište Brajton, tvrdio je da je oko 23.00 sata kroz prozor svoje kuće video Barbaru kako priča s jednim plavokosim momkom, visokim oko 180 centimetara, dok je Patriša pričala s drugim mladićem, kog nije mogao detaljno da opiše. Po njegovom svedočenju, u blizini je bio parkiran, već spomenuti, crni merkjuri. Dakle, jedino što se poklapa u ovim izjavama bili su model i boja automobila.
Žena koja je živela u blizini pozorišta navela je da je u 23.30 čula ženski vrisak, dok je druga žena, 15 minuta posle ponoći, u blizini autobuske stanice, takođe čula vrisak. Međutim, dalja istraga izjava navodnih očevidaca nije dovela istražitelje bliže istini.
Porodica Grajms je tokom čitave istrage bila pod ogromnim stresom, koji su pojačavale brojne neistinite dojave. Loreta Grajms je neprestano primala pozive od, navodnih, kidnapera koji su tražili hiljade dolara za oslobađanje devojčica. Ona je, uz podršku FBI-ja, pratila dobijena uputstva, ali, nažalost, to joj nije vratilo ćerke.
Loreta Grajms
Foto: www.findagrave.com
Potraga za nestalim sestrama trajala je nepun mesec, do 22. januara 1957. godine, kada je Leonard Preskot, vozeći se napuštenim seoskim putem nazvanim German Church Road, uočio tela Barbare i Patriše Grajms.
U trenutku pronalaska, nijedna od devojčica nije imala odeću na sebi. U početku nije bilo jasno šta je uzrok smrti, jer na telima nisu imale nikakve tragove koji bi na to ukazali. Naime, Patriša je imala samo tri sitna površinska uboda na grudima, dok je Barbara imala nekoliko modrica po telu. Obdukcijom je utvrđeno da su sestre Grajms preminule usled izloženosti niskim temperaturama, i da je smrt nastupila samo nekoliko sati nakon njihovog odlaska od kuće. Istražitelji su smatrali da tela nisu pronađena ranije zbog loših vremenskih uslova, tačnije snežnih oluja, koje su česte u području Čikaga. U telima sestara pronađeni su samo ostaci hrane koji su se poklapali s njihovom poslednjom večerom.
Nažalost, pronalazak tela sestara Grajms nije označio kraj istrage već samo nastavak agonije kojoj se nije nazirao kraj. Loreta Grajms je, ubrzo nakon što su tela njenih ćerki pronađena, primila poziv od čoveka koji je tvrdio da je odgovoran za njihovu smrt. Ovaj poziv ne bi se razlikovao od niza drugih da čovek nije spomenuo detalj koji nije objavljen u medijima – Patrišinu naviku da prekršta prste kada je nervozna. Uprkos tome što je ovaj poziv predstavljao ozbiljan trag za dalju istragu, identitet osobe koji ga je uputila nikada nije utvrđen.
Kratktorajan preokret u istrazi napravljen je dojavom taksiste Renea Valdeza Eklesa, koji je tvrdio da je, početkom januara, u lokalnom restoranu video Barbaru i Patrišu u društvu dva muškarca. Ovu priču potvrdio je i vlasnik restorana, rekavši da je jedan od muškaraca bio dvadesetjednogodišnji Beni Bedvel, njegov bivši radnik. Time je Bedvel postao glavni osumnjičeni. Bedvel je ispričao kako su prijatelj, kog je oslovljavao sa Frenk, i devojčice čak desetak dana po njihovom nestanku, od 6. januara, provodili dane po barovima i hotelima. Navodno, 16. januara su njih četvoro otišli po hranu, nakon čega su parkirali auto u izolovanom delu Čikaga. Muškarci su pokušali da budu intimni s Barbarom i Patrišom, ali su ih one odbile, što je prouzrokovalo fizički obračun i dovelo do smrti devojčica. Međutim, Bedvelova priča se u potpunosti kosila s obdukcijskim nalazima: u organizmu sestara nisu pronađeni tragovi nijedne druge hrane osime one koju su večerale u večeri nestanka niti su primećeni tragovi fizičkog sukoba.
.jpg)
Beni Bedvel
Foto: www.instagram.com/chicagohistorypod
Beni Bedvel je zatim više puta menjao priču, da bi na kraju izjavio da je bio primoran od strane policije da prizna zločin koji zapravo i nije počinio. Navodno su ga mučili, pa mu čak i platili da bi priznao krivicu. Bez obzira na to što se pojavio očevidac koji je tvrdio da je video Bedvela i još jednog muškarca, na German Church Road-u, kao i kamion iz kojeg je virila tkanina, Bedvel je konačno oslobođen sumnje. Ova odluka dovela je do raskola unutar policije: pojedinci su tvrdili da je njihov šef zataškao istinu i da su obdukcijski nalazi pogrešni, te da je korupcija odgovorna za Bedvelovu slobodu.
Bez obzira na mnogobrojne dojave očevidaca kao i izuzetnu medijsku pokrivenost, slučaj sestara Grajms ostao je bez konačnog odgovora. Decenijama kasnije, njihova smrt je i dalje jedna od najvećih misterija Čikaga.
Nema komentara