Redakcija Odjeka nedavno je bila suočena sa profesionalnim i etičkim problemom. Naime, u nekoliko tekstova objavljenih na našem sajtu detektovana je upotreba veštačke inteligencije – oni su u velikoj meri bili napisani pomoću nje, a da o tome nije bio obavešten urednik, redakcija, pa ni čitaoci.
Ovom postupku usledile su višestruke sankcije autoru pomenutih tekstova. Da li to znači da se AI uopšte ne može koristiti u novinarstvu i istraživanju? Kako u tom slučaju treba da se postavi redakcija i da li je ovo bilo moguće sprečiti? I naravno, večito pitanje koje se često postavlja i u kontekstu drugih profesija - da li će AI u nekom trenutku u budućnosti “preuzeti” novinarstvo?
Programi veštačke inteligencije mogu značajno da pomognu u istraživanju i nalaze i upoređuju podatke različitih izvora mnogo brže nego što bi to prosečna osoba uradila ručnom pretragom interneta. Ipak, treba biti pažljiv – ovi programi neretko prave greške i date podatke treba primiti sa rezervom, odnosno, potražiti reference za tvrdnje koje planiramo da usvojimo i iskoristimo.
Kada smo kao redakcija bili suočeni sa pomenutim problemom, jedno od ključnih pitanja takođe je bilo - kako drugi mediji koriste AI? Pored olakšanog istraživanja, danas mnogim svetskim medijima AI koristi i u svrhe unapređenja korisničkog iskustva - na primer, njihovi portali čitaocima pojedinačno prilagođavaju sadržaj prema vrsti tekstova koje inače čitaju i mogu da ih sumiraju radi bržeg pronalaska informacija, upravo zahvaljujući veštačkoj inteligenciji. Na nekim sajtovima čak postoji i opcija “Čitaj mi” kojom korisnici mogu da poslušaju napisano, a ponegde i da prevedu tekst na drugi jezik.
Ipak, nijedna od ovih prednosti ne uključuje generisanje teksta koji će biti objavljen, a svaki aspekat sadržaja koji jeste nastao upotrebom veštačke inteligencije mora biti pregledan od strane urednika pre objavljivanja i jasno obeležen kao takav. Ovo pitanje regulišu razne međunarodne deklaracije, kao što su Preporuka Međunarodne federacije novinara (IFJ), Smernice Saveta Evrope za odgovornu implementaciju AI u novinarstvu i drugi pravilnici.
Foto: Applied Scientific Technologies
Najznačajniji dokument koji reguliše medijska pitanja u našoj zemlji takođe ide u korak sa vremenom i prilagođava se novinama. Aktuelni Kodeks novinara Srbije usvojen na godišnjoj skupštini Udruženja novinara Srbije decembra prošle godine uvrstio je u svoj sadržaj i posebnu tačku o korišćenju veštačke inteligencije.
Tačka broj sedam odredbe o odgovornosti novinarka i novinara govori:
„Mediji moraju da na transparentan, odgovoran i srazmeran način koriste veštačku inteligenciju u stvaranju sadržaja i u celini su odgovorni za ovako objavljeni sadržaj. Mediji su dužni da obaveste javnost da je medijski sadržaj kreiran korišćenjem alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji“.
U daljem tekstu odredbe stoje dodatna pojašnjenja koja objašnjavaju da sadržaj koji je nastao korišćenjem veštačke inteligencije mora jasno biti označen kao takav, mora se razlikovati od autentičnog sadržaja koji je nastao neposrednim novinarskim pokrivanjem događaja i ne sme da dovodi javnost u zabludu.
Zaključujemo, dakle, da aktuelni Kodeks shvata značaj pojave novih tehnologija i prepoznaje u njima potencijalne koristi nasuprot izbegavanju ovakvih inovacija. Pored ovih novina, uvrštene su i izmene u oblasti korišćenja sadržaja sa društvenih mreža.
Uzimajući sve regulacije u obzir, naša redakcija je ovom slučaju pristupila demokratski i sankcije su izglasane u skladu sa internim pravilnikom i pomenutim Kodeksom. Trudimo se da objavljujemo tekstove čiji sadržaj generalno ne može biti stvoren korišćenjem alata veštačke inteligencije kako bismo osigurali maksimalnu autentičnost, ali smo tokom ove situacije shvatili i koliko je važno i na koje sve načine treba proveriti apsolutno svaki sadržaj pre objavljivanja jer naposletku treba i želimo da ponosno stanemo iza svega što objavimo.
Na širem planu, mala je verovatnoća da će se ideja o zamenjivanju ljudske radne snage obistiniti u profesiji kao što je novinarstvo. Ne iz razloga što programi veštačke inteligencije nisu sposobni da pišu tekstove – naprotiv! Virtuelni asistent može da napiše esej, novinski članak, čak i pesmu sa obgrljenom rimom i elementima književnog nadrealizma, šta god korisnik od njega zatraži. Ipak, ključna stavka u celom procesu pisanja jeste emocionalna inteligencija i kritičko razmišljanje koje programi ne mogu da poseduju, niti će ikad moći, ali mogu da služe kao alatka koja olakšava proces ka konačnom rezultatu.
Naposletku, istorija ukazuje na to da je fenomen odbojnosti prema nepoznatom, a naročito novim tehnološkim dostignućima sasvim uobičajen i ne nužno ispravan. Na isti način treba posmatrati pojavu veštačke inteligencije u savremenom svetu koji se i dalje razvija – kao alatku koja nam može pomoći ako znamo da je iskoristimo, savesno i odgovorno.
Uzevši sve u obzir, osetili smo potrebu da se na naš propust osvrnemo - pre svega, jer verujemo da bi svaki medij morao da bude iskren, otvoren i jasan prema svojoj publici. Ova situacija naterala nas je da preispitamo naš rad i koliko nam je važno da sav sadržaj bude autentičan. Smatramo da je važan korak ka izgradnji profesionalnog medija upravo ispravna reakcija po pitanju učinjenih grešaka i trudićemo se da poverenje publike koje smo izgradili i opravdamo.
Na ovom propustu želimo da vam se, kao čitaocima, iskreno izvinimo. Naše neznanje o korišćenju AI alata u pomenutim tekstovima nije opravdanje i njihovo objavljivanje je greška svih nas. Daćemo sve od sebe da se vrednim, časnim i poštenim radom za nju u budućnosti i iskupimo.
Nema komentara