Ulica Jovana Cvijića nalazi se u srcu Salajke, jednog od najstarijih delova vojvođanskog grada. Nekada se zvala Kemberova ulica, ali je nakon Drugog svetskog rata preimenovana u čast akademika Jovana Cvijića.
Foto: Lena Erović
„A ja, ja se kockam s prevarantom životom.
Iz rukava on svakog dana izvuče nekog keca.
Stariji mi kažu: ‘Sad si u pravom dobu.’
A u ulici Jovana Cvijića rastu neka nova deca.“
Ulica Jovana Cvijića i tišina koja u njoj govori. Odzvanja i ponos. Jer baš tu odrastao je i živeo čovek sa dušom mornara.
Novi Sad ga pamti. Pamte ga komšije, prijatelji, sugrađani. Pamti ga baš svako jer svako od nas, makar trunku, makar na sekund, nosi Đoleta u sebi.
Nosimo mladalačke snove, nedosanjane želje, žal za mladošću i onu iskru života. One treptaje oka dok se sunce sakriva iza Petrovaradinske tvrđave.
Tih dvesta šest koraka. Od adrese Jovana Cvijića 33 do Dositejeve ulice. Dužinom tog sokaka.
Gotovo svaki stih, svaka misao, prožeti su dečačkim snom i ljubavlju prema zavičaju. Prema Novom Sadu. Đole je bio večni romantičar i sinonim — sinonim Novog Sada i Vojvodine.
U čast Ðoleta, niegova porodica organizuje različite manifestacije upravo ispred njihove kuće. Dešavanje poput „Na Bogojavljensku noć" samo je jedan od primera kako njegovi najmiliji čuvaju sećanje na njega.
Adresa Jovana Cvijića 33 je simbol sećanja. Simbol jedne mladosti i podsetnik.
Podsetnik da duša pesnika nikad ne može da ode.
„Novi Sad, ti si grad na Dunavu,
sa dušom starog mornara i srcem pesnika.”
Nema komentara