Novosadske ulice - Gde su se to opijali Novosađani 19. veka?

U svakom gradu postoji ulica poznata po svojim kafanama. Tako je u sadašnjem Novom Sadu to Laze Telečkog. Dok je svega sto godina ranije to bila Ulica Svetozara Miletića, o čijim sam nekadašnjim kafanama već pisao. 
No, gde su se to Novosađani devetnaestoga veka napijali?

U užem centru grada prostire se ulica koja Salajku i Rotkvariju odvaja od Podbare, a spaja naš mali grad sa Temerinom – jašta, pričam o Temerinskoj ulici.

Kao i većina ulica koje spajaju grad sa prigradskim naseljima, i Temerinska postoji još od začeća Novog Sada. Naime, razvila se iz „car­skog druma“ koji je spajao Novi Sad i Temerin. Na kraju ulice, na granicama tadašnjeg Novog Sada, nalazila se jedna od četiri gradske kapije, koje su se koristile poput naplatnih rampi radi kontrole robe, stoke i oporezivanja istih. Pretpostavlja se da je ovo razlog za silni razvoj ugostiteljstva i trgovine.

Do kraja 19. veka, u Temerinskoj je radilo najmanje 27 kafana. Brojka zvuči impresivno sama po sebi, ali postaje apsurdna kada se uračuna činjenica da je u celoj ulici postojalo svega 106 objekata. To znači da je na, otprilike, svake četiri porodične kuće postojala  jedna kafana.

Naravno, tadašnje kafane nisu bile kao današnje, one su služile hranu i nudile prenoćište trgovcima koji se vraćaju s puta. Detalji o većini kafana relativno su dobro zabeleženi, no među najpoznatijima bila je „Bela lađa“.

Ona beše jedan od najuglednijih ugostiteljskih objekata u Novom Sadu. Pominje se prvi put još sredinom 19. veka, a bila je poznata po svojoj svečanoj sali koja je služila za održavanje važnih poslovnih sastanaka, svadbi, itd.
Još jedna od značajnijih kafana jeste „Kod belog krsta“, koja se nalazila bliže centru grada i neformalno je služila kao okupljalište trgovaca iz Temerina.

Sam raspored kafana je još jedna zanimljivost, jer su se kafane nalazile na gotovo svakoj raskrsnici. To znači da nije bilo moguće proći od Salajke ili Podbare do centra bez da se prođe pokraj makar jedne ovakve „zabavne“ ustanove. Kako bi učinak bio još veći, neretko su kafane ujedno funkcionisale i kao prodavnice, te bi čovek nekada naprosto „morao“ da zaluta u njih.

Temerinska pijaca nalazi se na svom mestu još od 1850. godine, kada je tu, na opšte nezadovoljstvo naroda, preseljena iz Glavnog sokaka (današnje Ulice Čika Jove Zmaja).
Ispostavilo se da je ova odluka bila sasvim logična, zato što su trgovci svakako prolazili ovim putem, te je sam transport robe bio daleko prostiji nego pre. Pijaca je radila tri dana nedeljno, nezavisno od vremenskih prilika i neprilika.

foto: Wikimedia commons

Početkom 20. veka, život u Novom Sadu gotovo se preko noći promenio. Zakoni su postajali sve oštriji, a geopolitička situacija se zahuhtavala. Zabranjena je prostitucija, mnoge kafane su zatvorene, a grad je rastao kao iz vode.

Na adresi Temerinska 1, oduvek se nalazila kafana „Kod tri krune“, no ona je srušena, a na njenom mestu, po nalogu Lazara Dunđerskog, izgrađena je zgrada koja tu i danas stoji. Ova zgrada zavedena je kao kulturno dobro, no ipak je oronula do neprepoznatljivosti.

Niz ulicu, kraj nekadašnje gradske kapije, otvoreno je novosadsko gubilište i najzad Temerinska ulica više nije bila mesto okupljanja, već mesto koje se posećuje isključivo pijačnim danima, a potom ignoriše.

Tokom Drugog svetskog rata, ime joj je promenjeno u „Ulica 13. aprila“, a nakon rata opet je preimenovana u „Staljingradska“. Najzad, 1948. godine, opet joj se vraća ime Temerinska.
Danas ova ulica je poznata po svojoj pijaci, oronulim fasadama i zastrašujućoj količini saobraćajnih nesreća na raskrsnici s Kisačkom – kanda se gubilište preselilo malo bliže centru.