Šta su trendovi u kontekstu današnjeg digitalnog sveta i kako su oni evoluirali tokom vremena? Kako njihova promena utiče na naša mišljenja i pažnju?
Razvoj industrije brze mode (fast fashion) postavio je temelje današnjim kratkotrajnim trendovima još krajem 20. i početkom 21. veka. Naime, u to vreme su modne kompanije ubrzale proizvodnju do te mere da se nove kolekcije danas smenjuju gotovo iz nedelje u nedelju. Na sličan način funkcioniše i ritam aktuelnosti na internetu.
Prema podacima organizacije United Nations Environment Programme, modna industrija proizvodi oko 100 milijardi komada odeće godišnje, dok se veliki deo te garderobe nosi svega nekoliko puta pre nego što završi kao otpad. Brza moda zato nije samo pitanje stila, već simbol kulture u kojoj brzina i količina često imaju veću vrednost od kvaliteta, trajnosti i zanatskog rada.
Ta logika se preselila i na društvene mreže, gde algoritmi svakodnevno oblikuju ono što gledamo, želimo i kupujemo. Što duže zadržimo pažnju na nekom sadržaju, veća je verovatnoća da će nam platforma ponuditi još sličnih objava. Na taj način korisnik stalno dobija utisak da postoji novi trend koji mora da isprati, novi proizvod koji treba da kupi ili nova verzija sebe kojoj treba da teži.
Algoritmi funkcionišu tako što prate obrasce ponašanja — koliko dugo gledamo video, šta lajkujemo, delimo ili komentarišemo. Oni ne razumeju emocije, značenje ili ljudsko iskustvo, već samo podatke o pažnji. Zbog toga čovek u digitalnom prostoru često postaje sveden na niz reakcija i navika. Ako se na nekom videu zadržimo tri sekunde duže, algoritam to registruje kao signal interesa i odmah nudi još sličnog sadržaja. Čovek se tako posmatra kroz broj klikova i reakcija, a ne kroz složenost njegovih stvarnih potreba i osećanja.
80.lv Gloria Levine
U toj borbi za pažnju posebno se izdvajaju zajednice poput TikTok fenomena BookTok, ColorTok ili PerfumeTok. Na prvi pogled, one deluju kao spontana okupljanja ljudi sa sličnim interesovanjima. Međutim, iza njih stoji ista logika vidljivosti — sadržaj koji izaziva više reakcija dobija veću popularnost i nameće nove trendove.
BookTok je dobar primer ovog fenomena. Zahvaljujući viralnim preporukama na TikToku, pojedini romani prodavali su se u milionima primeraka i godinama nakon objavljivanja. Knjige poput The Song of Achilles ili It Ends with Us postale su globalni fenomen upravo zahvaljujući kratkim emotivnim video-snimcima korisnika.
Ipak, problem nastaje kada knjiga počne da se svodi na ukras identiteta umesto da se govori o iskustvu čitanja. Umesto da bude nešto što se polako doživljava i promišlja, knjiga sve češće postaje predmet koji se fotografiše, pokazuje na polici ili uklapa u određenu estetiku profila. Važno postaje kako knjiga izgleda u kadru, a ne šta ostavlja čitaocu.
Na sličan način funkcionišu i druge „tok“ zajednice. Hobiji koji su nekada bili privatni i opuštajući danas postaju deo javnog prikazivanja. Čak su i bojanke, koje su mnogima služile za odmor od svakodnevnog stresa, pretvorene u sadržaj za poređenje — od toga koje markere neko koristi do toga kako estetski izgleda završena stranica. Umesto odmora, i slobodno vreme počinje da nosi pritisak vidljivosti.
TikTok zato ne proizvodi samo trendove, već i kratkotrajne identitete. Jedne nedelje popularan je „clean girl“ stil, sledeće „coquette“ estetika, a zatim potpuno novi obrazac ponašanja i izgleda, što korisnicima stvara pritisak da neprestano prilagođavaju novim pravilima vidljivosti kako ne bi ostali „van trenda“.
Na površini sve deluje raznovrsno — moda, knjige, hobiji, rutina, estetike — ali iza toga često stoji isti princip: pažnja mora stalno da se održava i obnavlja. Zato trendovi traju kratko, a interesovanja se brzo smenjuju. Zbog toga ljudi kupuju knjige koje možda nikada neće pročitati, garderobu koju će obući svega nekoliko puta i započinju hobije koje napuštaju čim algoritam ponudi nešto novo.
U tom procesu, moda, knjige i slobodno vreme gube deo svoje unutrašnje vrednosti i postaju deo iste ekonomije pažnje. Digitalni kapitalizam danas ne prodaje samo proizvode — prodaje način života, osećaj pripadanja i sliku o tome ko bismo mogli da budemo.
Zbog toga postaje sve teže razlikovati sopstvene želje od onih koje su oblikovali algoritmi. Granica između iskrenog interesovanja i digitalno usmerenog izbora danas je mnogo nejasnija nego što se na prvi pogled čini.
Nema komentara