Studenti bez domova

autor: Darija Stjepić 143 pregleda

Nedelju dana nakon nakon što su studenti dobili rok od dva dana da se privremeno isele iz domova, obavešteni su da sada imaju dva dana da preuzmu svoje stvari, piše VOICE. U suprotnom, one će biti spakovane, obeležene i uskladištene. Domovi se pripremaju da budu na raspolaganju ako zatreba za potrebe karantina. Isprva je kao razlog iseljenja navedena dezinfekcija soba, a iz Studentskog centra su tada garantovali da stvari neće biti pomerane.

Foto: Dinko Gruhonjić

„Kako da dođe neko do doma ako mu treba osam sati vožnje, a policijski čas počinje od 17 časova? Kako da dođemo, ako su granice zatvorene, ukinut međugradski saobraćaj? U sobama su laptop, miksete, vrijednosti i dragocjenosti, ko će odgovarati ako to nestane? Da li je u redu da se, u vreme zaraze, na malom prostoru nađe mnogo ljudi? Da li je u redu da studenti kojima je naređen karantin, to prekrše, kako bi spasili svoje stvari?“, pita se Marija, studentkinja iz Bosne i Hercegovine, iz Republike Srpske.

Ona dodaje da studenti podržavaju odluku da dom postane karantin ako je to potrebno, ali da su ljuti što im odmah nije rečeno da iznesu sve stvari, jer „šetanje studenata uzduž i popreko Srbije, zbog nečije neozbiljnosti da radi svoj posao, nije u redu“, objašnjava studentkinja.

Sa tim je saglasna i studentkinja iz Jagodine Milena Zdravković. „Morala sam da zovem i molim ljude koji su u Novom Sadu da odu po neke moje stvari, bar po ostalu garderobu. U mom ulazu je najviše posuđa, čaša, šolja, pribora i sličnih stvari ostalo, plašim se da će sve to biti polomljeno u toku transporta“, navodi ona.

Zamenik direktora za smeštaj Studentskog centra Steva Lazarević za VOICE ističe da je ova informacija stigla sinoć, te da će puštati studente da preuzmu stvari, sve dok ne dobiju nova obaveštenja.

„Ja ne znam da li ćemo mi možda u nedelju ili sutra uveče dobiti novu informaciju, ali sve dok je ne dobijemo, puštaćemo studente da dođu po svoje stvari, sa ličnom kartom ili studentskom karticom“, objašnjava Lazarević i dodaje da se domovi pripremaju za karantin „za svaki slučaj ako zatreba“.

On dodaje da Studentski centar ne garantuje za vredne stvari koje ostanu u domu i da je to definisano kućnim redom, sa kojim su studenti upoznati, ali da niko ne treba da brine za svoje stvari.

„Ko ne može iz bilo kojih razloga da dođe, te stvari komisijski spremačica, domar i upravnik, pakuju, stavlju u džakove, napišu broj sobe i stavljaju ih u učionicu. Jako je ružno kad pročitam neke komentare, te žene rade tamo, pate se, sklanjaju sve što je ostalo, nema razloga za takve komentare“, navodi Lazarević.

On takođe tvrdi da nije tačno da studenti nisu mogli prethodnih dana da dođu po svoje stvari, kako su sami pisali po studentskim grupama na Fejsbuku. Portiri su, kaže Lazarević, puštali sve koji su uz sebe imali ličnu kartu ili studentsku karticu, iako je zvaničan rok za iseljenje bio 19. mart.

Student Igor Išpanović navodi da ga najviše zabrinjava to što od službe za smeštaj ne dobijaju nikvakve informacije, te se za sve raspituju preko grupa na Fejsbuku.

„Osim datuma do kog moramo da napustimo sobe, nismo dobili apsoulutno ništa, ne znamo da li i dalje moramo da plaćamo smeštaj, niti kada ćemo moći da se vratimo u svoje sobe,” navodi Išpanović.

Milena Zdravković kaže da dva dana pokušava da razgovara sa nekim iz doma “Slobodan Bajić” i iz Studentskog centara, ali joj niko ne odgovara na pozive.

Na većinu pitanja studenata, i dalje, niko nema odgovor.

Izvor: VOICE, Foto: Dinko Gruhonjić

    Napišite komentar