Finale NBA lige - Udara li grom dvaput?

Sjedinjene Američke Države imaju 50 država i u samo dve od tih 50 država, košarka je najpopularniji sport. Jedna od te dve ima ekipu u finalu NBA lige i to nakon ravno četvrt veka.

Samo nakratko, pre nego upadnemo u jamu bez kraja koja je predviđanje i analiza finala - tvrdnju o popularnosti sportova iznosi istraživanje koje je PrimePutt uradio 2023. godine i po njemu – košarka briljira samo u Indiani i Ajovi. Sada, vredi napomenuti da to istraživanje, sa tim na umu, zvuči malo besmisleno.

Iako je naširoko poznato da Indiana živi i diše košarku, pojava Ajove uopšte nema smisla tu – nemaju NBA ekipu, najveći uspeh u svetu koledž košarke im je jedan poraz iz pedesetih godina prošlog veka i ono malo zadrtih fanova verovatno navijaju za komšijske Timbervulvse koji takođe nemaju neku vrsnu istoriju uspeha.

Foto: Blazer`s Edge

Ipak, možda i ima smisla jer ni druga država iz tog istraživanja nema neku ogromnu istoriju uspeha na najvišem nivou a ipak, nema sumnje da je tamo košarka ljudima mnogo više od sporta.

Pejsersi imaju tri titule u svojoj istoriji, sve tri iz vremena ABA lige. Ovo im je tek drugi put da igraju finale NBA lige. Samo šest igrača koji su završili u Kući slavnih su poznati po svojim izdanjima iz Indiane. I kada se gleda skorija istorija lige, izdanja Pejsersa su uvek bila ekipa od koje se ne očekuje previše. Ali, Pejsersi su redovan posetilac plejofa, Pejsersi su uvek ta relativno niska očekivanja lako nadmašili, njihov Fieldhouse je uvek krcat i svako njihovo izdanje u poslednjih četvrt veka, od tog prvog finala do sad, nudilo je neutralnim navijačima štošta zabavno.

Redži Miler je otvorio novo doba košarke u Indijani, Leri Legenda (pravi lokalac!) je trenerski utvrdio njihovu poziciju i ta era je doživela neki simboličan kraj kada se dogodio Malice at the Palace.

Ipak, to nije sprečilo Indianu da se održi iznad vode pa su tako krilatice novih Pejsersa postali Ron Artest i onaj lošiji O`Nil – Džermejn.

I ta era je završena jednim neosetnim prelazom kada je zaštitno lice na nekoliko godina postao Deni Grejndžer.

Njegova era je propraćena povredama ali to je omogućilo novom velikom superstaru Indiane da se pojavi – Pol Džordž. Nekoliko sezona zaredom PG13 i ekipa su bili jedini ozboljni oponenti LeBronovoj sviti na putu ka finalima. I to guranje Kralja do ivice nije završeno sa Pol Džordžom te je tako tokom verovatno najboljeg plejof performansa u svojoj karijeri, najžešći protivnik LeBrona na Istoku bio, iz rubrike verovali ili ne – Viktor Oladipo.

Sve te ere Pejsersa ipak, služile su samo kao oštrenje i noževa i publike i priprema na ovu najskoriju ediciju Pejsersa koja igra lepše nego svi prethodnici, koja je uspela da se opet izgradi i dogradi i koja je predvođena "najprecenjijem igračem lige".

Nasuprot Indiani koja skoro čitav vek živi i diše sa Pejsersima stoji najteži protivnik kog su mogli da požele – Oklahoma Siti Tander.

Takozvani "gromovnici" imaju mnogo kraću istoriju košarke nego njihovi protivnici ali ništa manje intrigantnu.

Nakon nepravednog brisanja Supersoniksa i pretvaranje njihove istorije u istoriju Oklahome, ekipa sa američkog jugozapada ipak je uspela da izgradi i svoj imidž.

I njihova istorija može se smatrati poprilično uspešnom u kontekstu redovnog pojavljivanja u najvažnijem delu sezone te su tako sve rendicije Tandera bile opasne za sve ostale ekipe na Zapadu. Još 2012. su "gromovnici" igrali svoje prvo finale predvođeni klincima koje su sami draftovali – Kevin Durent, Rasel Vestbruk i još neki igrači sa klupe koji su svakako ostali zaboravljeni i golobradi.

I nakon odlaska KD-a, Ras je ostao i ponovo je stvorena ekipa da se takmiči nakon jedne njegove legendarne MVP sezone i to sa našim starim poznanikom iz Indiane – Vestbruk i Pol Džordž su obeležili sledeću eru Oklahome. Ali kada je jedan od najboljih generalnih menadžera lige pravovremeno primetio da ova ekipa ima granicu do koje može da ide, usledio je najkvalitetniji i najpromišljeniji ribild koji je liga dugo videla. Ribild koji je za posledicu imao da samo nekoliko godina kasnije, Oklahoma izgleda kao ubedljivo najbolja ekipa lige za koju niko nije iznenađen što je dogurala do ovde.

Toliko čak, da po internetima možemo videti više predviđanja da će Oklahoma doneti metle i pobediti Pejserse u četiri utakmice nego da će Indiana ikako dobiti ovu seriju.

Ali Indiana je na to navikla. Niko nije verovao u njih koliko su oni verovali u sebe – ni protiv Milvokija a posebno protiv Klivlenda ili Njujorka. Indiana igra brzo, gotovo svi igrači na rosteru doprinose i dok ostale ekipe u plejofu smanjuju rotacije, Indiana i trener Rik Karlajl bez presedana veruju nekoj jedanaestorici igrača da igraju važne minute.

Ove česte izmene omogućavaju Indiani da uvek igra brzo, sveže i da tera protivnike da izgledaju posebno umorno, sporo i tromo.

Na čelu svega ovoga jeste jedan od najboljih plejmejkera (u tradicionalnom smislu te reči!) lige koji ima gotovo nezamisliv odnos asistencija i izgubljenih lopti – Tajris Haliburton.

I to će biti posebno važno u ovoj seriji. Oklahoma igra najbolju odbranu koju je liga dugo videla i poseban fokus pridaju krađi lopti i brzim poenima iz tranzicije tako da će od načina na koji Tajris čuva loptu zavisiti mnogo više od njegovog odnosa asistencija i izgubljenih lopti.

Pored toga, Indiana zasigurno velike nade polaže i u svog MVP-a finala Istoka – Paskala Siakama koji će sigurno predstavljati jednu zanimljivu anegdotu za vrsne šeme Oklahominog vođe stručnog štaba – Mark Degno. Da li je Lu Dort dovoljno visok da čuva četvorku nezgodne građe? Da li je Čet dovoljno brz da drži tempo neobično hitrog Kamerunca?

No, na sve ovo, čini se da Oklahoma može prokljuviti odgovor. Tokom cele sezone pokazili su spremnost da se prilagode, pokazali su način da igraju odličnu odbranu protiv svih mogućih pokušaja probijanja bloka i na sve to, imaju ovogodišnjeg najvrednijeg igrača lige.

Oklahoma u svakom trenutku na parketu ima tri sjajna defanzivca, kada zaškripi imaju "go-to-scorera" što je neophodno za tesne krajeve grubih utakmica, imaju dubinu jednaku Indianoj, imaju najboljeg igrača u seriji, imaju šutere, centre prilagodljive šutiranju Majlsa Turnera i trojke prilagodljive i Indianinim niskim bekovima i nezgodnim krilima.

Povrh svega toga, imaju još desetine pikova u narednim godinama, imaju ugovore koji se lako mogu trejdovati i spremni su da budu prva ekipa još od onih legendarnih Voriorsa koja izgleda gotovo nepobedivo.

Indiana može pobediti jednu pa možda čak i dve ali nešto mi se čini da nema sumnje kome pripada ova sezona, a bogami, možda i narednih nekoliko.

Oklahoma u pet. Šej kruniše sezonu sa još jednim priznanjem za najvrednijeg igrača.

I niko se ne raduje da ih sretne ni naredne godine. Ali uprkos predviđanjima, ili možda baš zbog njih, svi neutralci navijaju za Indianu – za potcenjene, za istoriju, za grad kojem bi ova titula značila jednako koliko bi značila i titula svim stanovnicima Sijetla – kada bi ponovo imali svoj tim.