U srcu Almaškog kraja nalazi se čuvena Ulica Matice srpske. Pored toga što nosi ime po jednoj od najvažnijih srpskih kulturnih ustanova, ulica se prostire sve do Trga Marije Trandafil. Da li je to slučajno? E pa, priča ide ovako…
Foto: Turistička organizacija Novi Sad
U njenom središtu, pod brojem jedan, nalazi se monumentalna zgrada Matice srpske, institucije osnovane davne 1826. godine u Pešti.
Nekada davno, u 19. veku, na mestu današnje zgrade Matice nalazila se čuvena turska kafana pod imenom „Turski han“. U jednoj od buna, kultna kafana je spaljena do temelja, te se ovaj prostor nazivao Hanski plac.
Svašta su ljudi ovde želeli da grade, Miletić je imao inicijativu da se podigne Gradska kuća, neki drugi važni ljudi predlagali su pozorište. Ali, šta se na kraju zapravo zbilo?
Zgrada Matice srpske, kakvu danas poznajemo, izgrađena je 1912. godine na inicijativu dobrotvorke Marije Trandafil. Prostor je bio namenjen kao dom za siročad, a njegovo puno ime bilo je: „Zavod Marije Trandafil za srpsku pravoslavnu siročad u Novom Sadu“.
Godine 1928. zgrada je konačno dobila novu svrhu, postala je sedište biblioteke. Tada je Matica srpska preseljena u nekadašnji Hanski plac i ostala na istom mestu do danas.
Ulica je kroz vreme menjala nazive, u zavisnosti od istorijskih okolnosti, bilo da je bila pod okupacijom ili ne. Tako je od Hanskog placa, preko Sokolske ulice, pa do Irinji Janoša, tek nakon oslobođenja posle rata, konačno dobila ime po jednoj od najvažnijih srpskih kulturnih institucija.
Arhitektonski, zgrada odiše dostojanstvom epohe, podsećajući na neku bečku akademiju. Unutrašnje dvorište, koje vodi ka Trgu Marije Trandafil, čuva dah vremena, spokoj i red koji se retko nalazi u savremenim delovima grada.
Na kraju, da li zaista čudi što se najstarija srpska kulturna institucija smestila baš tamo gde je nekada bila kafana? Teško.
Nema komentara