Vuk Cvijić: Odnos države prema Aleksandru Obradoviću je verna slika sadašnje vlasti

autor: Slavica Trifunović 156 pregleda

Prestižna nagrada za novinarsku etiku i hrabrost „Dušan Bogavac”, koju dodeljuje istoimena fondacija od 1991. godine, dodeljena je novinaru NIN-a Vuku Cvijiću. 


Foto: Arhiva sagovornika

 

Vuk Cvijić se istraživačkim novinarstvom bavi dvadeset godina. Pre NIN-a, radio je u dnevnom listu Danas i Blic. U svom dugogodišnjem istraživačkom radu bavio se pitanjima kriminala i korupcije u vrhu države i policije. Jedan od njegovih istraživačkih radova je slučaj nesreće na Ibarskoj magistrali, kada je poginulo četiri člana Srpskog pokreta obnove (SPO) Za novinarsko stvaralaštvo nagrađen je 2001. godine, nagradom „Dragiša Kašiković”. Uprkos raznim opasnostima, koja su ga pratila kroz njegovo novinarsko angažovanje, i dalje se bavi srodnim temama.

S obzirom da se već dvadeset godina bavite istraživanjem korupcije i kriminala u Srbiji, mislite li je ovo bilo pravo vreme da dobijete nagradu Dušan Bogavac”?

— Kada vam kolege dodeljuju nagradu, uvek je pravo vreme. Ova nagrada, s obzirom na ime Dušana Bogavca i prethodne dobitnike, predstavlja obavezu da i u budućnosti u svom daljem radu budete dostojni nje. Takođe ni bez podrške celokupne redakcije NIN-a ne bi bilo tekstova koje je žiri prepoznao. 

Radili ste u tri različita lista. Možete li nam približiti kako izgleda rad u tim medijima?

— To su bili različiti periodi u kojima se nalazilo naše društvo. U Danasu sam radio devedsetih i početkom dvehiljaditih, kada je društvo, sve do petog oktobra, bilo izolovano, opljačno i pod vlašću koja je, kako je utvrđeno kasnije pravosnažnim presudama, ubijala svoje političke protivnike. Ubijali su i novinare - Dadu Vujasinović i Slavka Ćuruviju. U pravosnažnoj presudi za ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića u Budvi piše da je Slobodan Milošević ,,iz niskih pobuda naredio ubistvo političkih protivnika”. U vreme rada u Blicu Srbija je bila u tranziciji koja je i danas daleko od kraja. U društvu su bili veliki otpori suočavanja sa zločinima. Poslednjih godina rada u NIN-u naše društvo, nažalost, u mnogo čemu podseća na ono iz devedestih.
 
Godine 2001. ste praćeni, a prošle godine vam je ukraden i laptop. Znate li ko stoji iza svega toga?


— Prema sudskim spisima i dokazima u ovom slučaju sam praćen i prisluškivan 2001. kada sam pisao o političkom ubistvu funkcionera Srpskog pokreta obnove (SPO) na Ibarskoj magistrali. To piše u naredbi Državne bezbednosti za moje tajno praćenje i prisluškivanje koju sud nije odobrio što je takođe utvrđeno u postupku. U pitanju je kriminalizovani deo Državne bezbednosti, koji je nakon petooktobarskih demokratskih promena još ostao na pozicijama moći i koji je hteo da prikrije sopstvene zločine.  S druge strane novinar koji je pisao o političkim ubistvima bio je na ,,merama” i to nezakonitim. Što se tiče uzimanja računara i dokumenata zanimljivo je da su počinioci obrisali sve otiske u automobilu. To ne rade obični lopovi. 

Iste te 2001. godine dobili ste nagradu ,,Dragiša Kašiković” za istraživački rad u vezi sa nesrećom na Ibarskoj magistrali. Koliko vas je ta nagrada podstakla da nastavite da se bavite tom temom?

— Podstakla me je nekažnjivost pripadnika državnih službi pre svega Državne bezbednosti i tajne službe vojske koji su korišćeni za obračune sa političkim protivnicima vlasti Slobodna Miloševića. Nažalost, i posle više od dve decenije skoro svi pripadnici tih službi koji su ostavili za sobom tragove zločina ostali su nekažnjeni. Poslednjih godina su se neki i vratili na pozicije moći u vrhu vladjuće stranke, u kabinetima nekih ministarstava, u javnim preduzećima...  

Istraživački novinari su danas sve više u opasnosti. Osećate li se ponekad ugroženim?


— U vremenu kada se predstavnici vlasti, kao devedesetih, ophode prema novinarima koji bi da rade svoj posao kao prema neprijateljima, niko nije bezbedan. Oni koji su to radili i dvedestih donoseći sraman Zakon kojim su proganjani nezavisni novinari poput Slavka Ćuruvije, koji je kasnije i ubijen, ponovo su na istom poslu.

 Vi ste prvi saznali da je uzbunjivač Aleksandar Obradović uhapšen?

— Jesam, ali znam da bi u slučaju da to nisam uradio, to učinio neko od mojih kolega u NIN-u ili iz drugih slobodnih redakcija, kojih je nažalost malo. Odnos države i svih njenih institucija prema uzbunivaču Aleksandru Obradoviću je verna slika sadašnje vlasti. Umesto da državne institucije tužilaštvo i policija pokrenu istragu na osnovu dokumenta koja ukazuju na korupciju, oni tajno hapse hrabrog i časnog čoveka koji je ta dokumenta obelodanio. 

 Medijska slika u Srbiji nije najsjajnija. Da li će se stanje u budućnosti popraviti?


— Mislim da je daleko od sjajne i da je novinarska profesija izložena ogromnom pritisku vlasti, koji je nedopustiv za civilizovane države. Pokušali su da ubiju našeg kolegu Milana Jovanovića i njegovu suprugu, kada su im spalili kuću. Novinarska profesija ne zavisi samo od novinara već i odnosa države i društva prema njoj. Svakoj demokratskoj vlasti neophodni su slobodni i nezavisni mediji kao korektiv. Zato odnos vlasti prema medijima otkriva i njen odnos prema građanskim slobodama i ljudskim pravima.  

Mislite li da će istraživačko novinarstvo opstati, uprkos svim poteškoćama, sa kojima se istraživački novinari svakodnevno susreću?

— Verujem da hoće jer u Srbiji ima mnogo dobrih novinara, koji su predani svom poslu, bez obzira na pritiske i žrtve koje nosi bavljenje ovim poslom u ovakvim vremenima. 

    Napišite komentar