Sinoć, kao i u subotu, 20. decembra, pozorište Promena bilo je mesto susreta publike i putujućih glumaca iz Simovićeve drame Putujuće pozorište Šopalović. Diplomska predstava 48. klase Borisa Liješevića donela je na scenu poznati dramski okvir, ali i savremenije tumačenja ovog čuvenog teksta, koji se kontinuirano izvodi još od 1985. godine.
Simovićeva drama prati putujuće glumce čija umetnost na kratko unosi svetlost i promenu u živote malograđana u provincijskom gradu. Ipak, po njihovom odlasku, sve se vraća u ustaljene tokove, poput "fabričkog podešavanja”, čime se naglašava odnos između stvarnosti i umetnosti.
Ovogodišnje izvođenje u pozorištu Promena posebno se istaklo jer su, pored osnovne drasmke priče, u predstavu uključena i lična iskustva glumaca sa studentskih blokada i protesta koji su obeležili prošlu i ovu godinu. Putujući glumci u predstavi su Saša Sinđelić, Jana Srećković, Kristina Birčanin, Magdalina Obradović, Adriana Salahović, Jana Nenadović, Ivan Petrušinski, Dušan Tomić, Milan Novaković i Božidar Tomović.
Kako to uvek biva kada je u pitanju Promena, sala Akademije umetnosti bila je ispunjena do poslednjeg mesta. Predstava je podeljena u dva čina, koji obuhvataju deset scena, u kojima su se smenjivali smeh i tišina. Posebno upečatljiv trenutak bila je scena posvećena stradalima u padu nadstrešnice, koja se dogodila 1. novembra 2024. godine. Glumci su tu scenu koncipirali tako da publika sama shvati da treba da ustane i oda počast, što je postavilo snažan ton za ostatak radnje.
Simbolika rekvizita dodatno je produbljivala doživljaj, naročito drveni mač. Iako bezopasno oružje, koje se može porediti sa dečijom igračkom, kroz celokupnu dramu postaje vodič kroz stvarnost i pozorište, prateći lika Filipa u njegovoj potrazi za slobodom.
Foto: pozoristepromena/Instagram
Tekst drame bavi se periodom okupacije Srbije, Užicem 1942. godine, ali izvođenje u sadašnjem trenutku postavlja i savremene tonove. Senke užičkih vešala koje padaju na pozornicu kontrastiraju današnjim ,,demonima” koji ne dovode u pitanje samo našu profesiju, već i život.
"Za početak smo razgovarali sa profesorom i pitali jedni druge šta za nas znači pozorište. Vodili smo i polemiku da li igrati predstavu s obzirom na trenutna dešavanja”, rekla je Jana Srećković, jedna od glumica u predstavi, osvetljujući kako su mladi glumci zajedno sa profesorom kroz razgovor oblikovali diplomsku izvedbu.
Predstava postavlja i univerzalna pitanja publici: Gde je tvoja zvezda vodilja? Gde je svetionik i obala koja pruža sigurnost? Gde je nevidljiva zavesa koja nas konstantno zamagljuje? Gde je granica između života i pozorišta? I ono najvažnije, Šta ti kao pojedinac želiš da promeniš svojom umetnošću u ovom takozvanom svetu?
I zatim dolazi trenutak kada reči Simovića odjeknu scenom, zaokružujući poruku predstave:
Ja ću da ustanem,
zgažen, zgromljen, tlačen,
na čelične vojske
sa drvenim mačem!
Taj stih, simbol drvenog mača i borbe za slobodu, ostavlja snažan utisak na publiku, osećaj prisutnosti i mogućnosti da zauzme stav u svetu koji deluje okrutno.
Kao i uvek, Promena je uspela da prenese snažnu poruku, Predstava je život, a život predstava. Ova postavka dokazuje da klasičan tekst iz 1985. godine može biti aktuelan, živ i dinamičan, i jednostavno ga morate doživeti.
Nema komentara