Ne znam kakve sam grehe počinio da budem kažnjen sa Netfliksovim najskorijim trilerom „Neoprostivo” (The Unforgivable), ali nadam se da vi još imate vremena da se „pokajete” i ne pogledate ovo (nadam se) poslednje jecanje Sandre Bulok za još jednim Oskarom.
Foto: Netfliks
Biću kratak, pošto ovaj film posle jednog časa i 52 minuta ničega nije ostavio materijala za dužu recenziju. Rekao bih da je nemačka rediteljka Nora Fingšajt htela da ispriča priču o iskupljenju i pokajanju, ali film nasuprot tom stavu bazira svoju priču na likovim koji su lišeni bilo kakvog pokajanja i osećaja empatije. Film je napravljen po seriji iz 2009. godine „Neoprošteno” (Unforgiven), koja nadam se oslikava nešto širu sliku od svog filmskog „rođaka”.
Radnja filma prati Ruf Slejter (Sandra Bulok), ženu puštenu iz zatvora nakon što je odslužila 20 godina zbog ubistva šerifa. Sada bez „prebijene pare” i ruža za usne ili bilo kakve šminke po tom pitanju, radi dva fizička posla, a glavna misija joj je da pronađe svoju mlađu sestru, Kejti, koja živi sa hraniteljskom porodicom.
Takođe, u centru filma je i par koji sada živi u „kući zločina" u kojoj je Rut počinila taj čin, Džon i Liz Ingram (Viola Dejvis). Da, tu je i Viola Dejvis, koja se sa svojim karakterističnim osuđivačkim pogledom savršeno uklapa u scenu kada Džon uvodi Rut u njihov dom na obilazak kuće, jer zašto ne uvesti ženu koja u filmu izgleda kao lečeni narkoman nakon što ti kaže da vam je sagradila jedan plakar u kući. Na žalost Viole i ovog filma ovo je ujedno i jedina scena gde se ova glumica ističe. Svakako joj ne stoji uloga žene jednog advokata „mekog srca” koji uzima slučaj ubice „pro bono”, kako bi je spojio sa njenom sestrom, koja je se uzgred ni ne seća.
Film krije od publike Slejterine razloge za ponovni sastanak sa Kejti u nadi da će izazvati neizvesnost zasnovanu na misterijama. Da bi to uradili, koriste jednu od najstarijih kinematografskih trikova – flešbekove. Oni su rađeni u klišeiranom mekom fokusu, a zatim montirani u brzim bljeskovima koji šalju poruku da se ono za šta mislimo da se dogodilo definitivno nije dogodilo. U seriji flešbekova tokom filma ponavljaju se iste scene kao da je budžet bliži studentskoj nego Netfliksovoj produkciji. Kada sam šesti put video devojčicu koja vrišteći plače u nečije rame, poželeo sam da zaplačem sa njom.
Naravno, šta bi bio jedan triler o životu nakon zatvora, bez ključnog sastojka – osvete. Sinovi ubijenog šerifa nisu baš srećni što je žena koja je ubila njihovog oca na slobodi. Jedan, jasno predstavljen kao sposobniji brat, želi to da ostavi iza sebe, dok drugi brat sa mentalnom manom, želi nasilnu osvetu. Kako se odvijala radnja filma jasno je publici dato do znanja da se samo čeka momenat kada će pasivniji brat da „pukne” i sam postane glavni inicijator osvete.
Nakon svega ovoga, kao i tokom čitavog filma, postavlja se pitanje koju je poruku ovaj triler trebao da pošalje? Da li da vam se život zauvek promeni nakon ubistva policajca? Mislim da ne treba da se snimi dugometražni film na najvećoj striming platformi na svetu da bi se prenela ova poruka. Čiji greh je ovde „neoprostiv”? Da li Slejterin? Da li grehovi šerifovih sinova ili Kejtinih staratelja koji joj nisu rekli za njenu sestru? Sve u svemu jedna bleda reprezentacija, još jedne kliše američke priče sa kvalitetnom ali nesnađenom glumačkom postavom. Ako želite da pogledate kvalitetan triler, koji izaziva emocionalno učešće gledalaca i šalje snažnu poruku auditorijumu, onda ovaj film svakako nije za vas. Sa druge strane ako želite da prekratite svoje veče sa nekim „laganim” štivom sa Netfliksa, svejedno nemojte baciti gotovo dva sata vremena na ovaj neuspeli triler.
Nema komentara