Slovenački bend Nesesari Kakalulu, sačinjen od čak devet muzičara iz primorskog grada Nove Gorice, prošle subote je održao koncert u novosadskom klubu “CK13” gde su predstavili njihov istoimeni album prvenac. Kako im samo ime kaže, “Neophodno (nesesari) je samo kakat – i lulat, a upravo je ta lula simbol njihovog subsaharskog zvuka.
Foto: Kreativna agencija Oi
Oslanjajući se na stvaralaštvo čuvenog nigerijskog muzičara Fele Kutija, ovaj interesantni orkestar već dve godine stvara svoj muzički ritual uz pomoć hipnotičke bas linije Timija Vremeca, gitara Vasje Kavčiča i Roka Černiča, kongi Gala Furlana, bubnjeva Urbana Kušara, duvačke sekcije koju čine Jure Sulič i Matej Podobnik i živopisnih perkusija Martina Gerbeca i Žige Ipaveca.
O stvaralaštvu u tako velikoj grupi, reakcijama publike na njihov neobičan zvuk, Feli Kutiju, improvizaciji, muzičkoj sceni Srbije, kao i o nekim budućim planovima, za Univerzitetski odjek govorila su sva devetorica članova. Priupitani pre tonske probe ko bi od njih bio voljan da uradi intervju, jednoglasno su uzviknuli: “Pa svi, naravno! Znaš, takvi smo ti mi i takva ti je i naša muzika, divlja, neartikulisana i nepredvidljiva, a opet, ujedinjena.”
Vaš sastav čini čak devet instrumentalista, dok vam na albumu prvencu gostuje još dodatnih osam vokala, kao i saksofonista i trombonist. Kako je teklo okupljanje i koliko je teško stvoriti jedinstven zvuk i koordinisati sa tako velikim brojem raznovrsnih muzičara?
NK: Pa poznajemo se svi od pre, ali eto ta neka prva ideja o stvaranju benda se stvorila između Martina i Roka, pa su se vremenom i ostali priključili. Na primer, Martin i Rok kod kuće naprave neku probu uz druženje i onda bi uvek došao neko novi i priključio se sviranju, i eto sada nas je devetorica. Samo da napomenemo da je Žiga stigao poslednji, ustvari mi smo njega prvi zvali, kao na neki dejt (smeh) Dosta je teško koordinirati sa nama devetoricom, a zamisli da još imamo i devojke u bendu, pa to bi bio haos (smeh) Šalu na stranu, poznajemo se i privatno družimo već jako dugo i već smo navikli jedan na drugoga, kako ko radi, razmišlja, sad, mislimo da je jako bitno i to da smo na probama svi dobro raspoloženi i da se svaka nervoza ili nesporazum na vreme uklone, to je neki savet.
Osnovu vašeg stvaralaštva čini ritam subsaharske Afrike i više puta ste spominjali kako vam je Fela Kuti najveći uzor. Koliko vam je bilo teško da taj afrički zvuk približite slovenačkoj (i regionalnoj) publici?
NK: Čini nam se da smo mi baš onako, kako da to nazovem, “sveža muzika” za Sloveniju. Pre nas u Sloveniji nije bilo tako puno bendova koji sviraju muziku koja je slična našoj. Ali, zvuk će uvek, ako je kvalitetan, neminovno naći put do svog slušaoca. Mi smo nastali pre dve godine i u početku su nas neki čak i sa čuđenjem slušali, a sada je, eto da ispričamo i ovu zanimljivost, čak i Femi Kuti, muzičar i sin Fele Kutija, došao u Sloveniju da nas posluša. Doduše, mi smo poreklom iz Primorske regije Slovenije, tamo su ljudi malo otvoreniji i spremniji za ples, pa tamo od početka imamo “dobru prođu”.
Fela Kuti je, takođe, poznat i po svom političkom angažmanu. Da li možda i vi imate želju da se kroz svoje stvaralaštvo više posvetite dnevno – političkim dešavanjima oko sebe?
NK: Mi smo, što se tiče Fele Kutija, ukapirali samo njegovu muziku. Štaviše, ne volimo kad se baš toliko potencira to što nam je Fela Kuti uzor. Hajde da to objasnimo ovako, njegova muzika je neka naša startna tačka, ali mi i dalje sami pokušavamo da odlučimo u kom pravcu će naš zvuk posle ići. Za sada nema politike, a ni sami još uvek nismo sigurni kako bismo te političke poruke uopšte i iskazali rečima. Za sada hoćemo da se dokažemo prvenstveno kao muzičari. Doduše, jesmo malo ljuti na trenutnu političku situaciju, ali još uvek ne baš toliko ljuti.
Koliko prilikom izvođenja svog, kako ste ga nazvali, “ritmičkog rituala”, improvizujete, a koliko svirate unapred uvežbane deonice? U kojoj meri svirate oslanjajući se na trenutnu reakciju publike?
NK: Improvizujemo u jednom unapred određenom okviru. Dakle, forma je postavljena, ritam je postavljen, a posle svaki koncert donese neke nove detalje i solaže koje se nadograđuju. Ali tako ti je to i u stvarnom životu, zar ne?!
Ovo vam je prvi nastup u Srbiji. Zašto baš Novi Sad?
NK: Zašto baš Novi Sad? Hm, nekoliko nas je pre par godina sviralo u nekom drugom bendu pa smo nastupali već ovde u Crnoj kući. Sada smo, kao Nesesari Kakalulu, dobili poziv da sviramo na jednom festivalu u Prištini, i pošto smo znali da nas čeka dug put do tamo, odlučili smo da napravimo neku “pauzu” i da nastupimo u gradu koji je negde na pola puta. Ali ne samo zbog toga, Novi Sad nam je zaista ostao u lepom sećanju te je bilo nekako logično da opet organizujemo svirku baš ovde.
Foto: Žolt Polgar
Koja vam prva asocijacija na muzičku scenu Srbije
NK: Prva asocijacija na muzičku scenu Srbije je kultna muzika iz filma “ Ko to tamo peva” i trubači! Ma fešta, ples! Šalu na stranu, mnogo cenimo i poštujemo vašu izvornu, etno muziku i starogradske pesme, mislimo da su baš lepe i kvalitetne. Pri tom ne mislimo na taj neki turbo-folk, nemojte nas shvatiti pogrešno. A što se tiče neke novije muzike, tu bismo izdvojili bendove “Repetitor” i “Disciplinu Kičme”, kao i vanvremenski “EKV”.
Prvi put ste se okupili pre samo dve godine, a već ste prošle godine održali na desetine koncerata sirom Slovenije, a i vaši nastupi na Velvet i In Music festivalu u Hrvatskoj su prošli vrlo zapaženo. Da li vas ovaj uspeh “preko noći” iznenađuje, i koji je bio ključni nastup nakon kojeg ste shvatili da je vaša muzika konačno stigla do šire publike?
NK: A, bre, nismo mi još toliko popularni (smeh). Ali da, glas se polako širi….. recimo da nam je jedan od dražih momenata prošlogodišnji nastup u našoj rodnoj Gorici, bilo je baš puno ljudi i svi su puno plesali, više nego na primer na In Music festival u Zagrebu. Možemo reći da su se tada po prvi put stvarno mogli čuti baš pozitivni komentari. I dalje se iznenadimo kad nas neko prvi pozove da nastupimo negde. U današnje vreme je teško “odskočiti” i izdvojiti se iz mase, uvek nekako sam moraš da se guraš, tražiš, pitaš…tako da, kad te neko prvi pozove, to je uvek lep osećaj, i ima ga sve više.
Bliži se leto, idealno godišnje doba za vašu muziku. Da li imate već zakazane neke koncerte? Pripremate li možda novi album?
NK: Muzika, muzika, i samo muzika, a polako krčkamo i novi album. Eto, budući plan nam je da jedne godine nastupimo i na EXIT festivalu, ali na glavnoj bini i u udarnom terminu, hehe…..
Nema komentara