Zoran Strika je pet godina radio kao novinar portala 021, a avgusta meseca napredovao je do pozicije odgovornog urednika. U svojoj dosadašnjoj karijeri osvojio je veliki broj nagrada, a najznačajnije su bile nagrada za najboljeg mladog novinara u Novosadskoj školi novinarstva “Marina Kovačev” za 2019. godinu, kao i nagrada za izveštavanje o problemima životne sredine.
Kako Strika naglašava razumevanje naroda jedan je od ključnih faktora dobrog novinarstva, kao i iskrenost i predstavljanje stvarnosti onakvom kakva jeste.
Kada si i kako shvatio da želiš da se baviš novinarstvom?
– Znao sam da želim da se bavim pisanjem na neki način i onda sam razmišljao o tome gde se najbolje pronalazim. Dosta toga me je oduvek zanimalo, muzika, sociologija, psihologija, politika, sport – ljudi jednostavno. Najpre sam razmišljao o književnosti, ali je neka "ekonomska" računica rekla da je možda bolje novinarstvo. Zapravo, radi se o tome da sam shvatio da mi novinarstvo pruža mogućnost da se izrazim onako kako želim u vezi sa onim što me interesuje u tom momentu. Otvara tu mogućnost "skakanja" iz oblasti u oblast i konstantno te tera da učiš, da saznaješ nove stvari i uzbudljivo je. U suštini, novinarstvo je bilo jedini racionalni korak koji sam mogao da načinim na kraju srednje škole.
U toku studija radio si i za naš portal, Univerzitetski odjek, za Žurnalist i za portal 021. Kako si uspevao sve da postigneš i da diplomiraš u roku?
– Mislim da sam na kraju malo otegao sa dikcijom, pa da nije bilo baš u roku, ali tu je negde. Iskreno, dosta stvari sam radio nekako stihijski, upao u gomilu toga možda jednim delom i nesvesno. Bilo je u nekim situacijama prilično naporno, jer sam zaista hteo da što više vremena provodim u redakciji 021, jer sam znao da je tamo preko potrebno iskustvo, a opet sam znao da je neophodno i znanje koje stekneš na faksu. Nekako sam uspeo da pomirim te dve potrebe, a i katedra je bila super i svi su izlazili u susret. Dobro je kada postoje ljudi koji primete neki rad i onda ga poguraju i usmere na neki način. I na Univerzitetskom odjeku i u Žurnalistu, na faksu, naravno i na 021, stvarno mi je bilo super, koliko god u nekim momentima delovalo naporno, jer su se dešavali dani kada ujutru idete na jezik, posle toga u redakciju, a onda recimo od 15 do 19 časova ste ponovo na predavanjima. Trudio sam se da gledam na to kao neku vrstu pripreme, da se jednostavno navikneš da se osećaš iscrpljeno možda u nekom trenutku, da se navikneš na rad i na to da možda nije uvek količina truda koji ulažeš u nešto proporcionalna nagradi koju dobiješ taj trud. Ali, sve je to u redu, na kraju dođe na svoje.
Koliko truda i napora ulažeš u svoj rad s obzirom da si od avgusta odgovorni urednik portala 021? Da li si aktivan samo u toku svog redovnog radnog vremena ili si ipak uvek u „akciji“?
– Ta nova pozicija jeste nešto čemu sam stremio, ali iskreno nisam očekivao da će to biti ovako brzo, posle pet godina rada u mediju i sa 24 godine života. Potrebno je tu još iskustva, pa je i ovo sve jedna škola za mene ponovo. Što se tiče toga da li sam "working hard or hardly working", nadam se da je ovo prvo. Izmenile su se dosta obaveze u odnosu na prethodni period. Trudim se da i dalje radim novinarski posao, da pišem priče, budem deo tima, tako da deo posla ponesem kući i tu ga nastavim, barem kada je reč o uređivanju tekstova, ali i drugi poslovi koji su došli sa tom novom "pozicijom". Koncept slobodnog dana je dobrim delom izbrisan, naporno je, ali je i zanimljivo. Postoje sitnice koje učine da se osećate dobro zbog onog što radite, pogotovo kada napravite neku kul stvar. Onda ste ponosni i to što radite ima smisla.
Koje iskustvo smatraš najznačajnijim? Šta misliš da li je formalno, fakultetsko, obrazovanje dovoljno za kvalitetnog novinara?
– Mislim da je dobro kada neko ima i diplomu da je novinar, ali daleko od toga da je to dovoljno ili presudno za bilo šta. Genijalni novinari su došli iz nekih potpuno "levih" oblasti. Jako je važno da je novinar osoba koja je u kontaktu sa narodom, sa ljudima na ulici, da je to neko ko razume šta mu govori komšinica Stana, jednako kao što razume kakvu maglu mu prodaje neki političar. Pit Hamil i Džimi Breslin legende su američkog novinarstva upravo zato što su uspevali da u sebi očuvaju tu vrednost razumevanja. Fenomenalni Veselko Tenžera bio je fenomenalan upravo zato što je znao da vam dočara miris bircuza u kom se šljaker sprema na put do stanice za prvi tramvaj preko Trešnjevke, pa onda vi to stavite u vama neki bliži kontekst i shvatite da su ljudske patnje, muke i problemi, isti kroz decenije i da se geografija tu malo toga pita. Nepravda je uvek načinjena, na novinarima je da je otkrivaju i da ispričaju sudbine ljudi, poštujući ih pri tome. Možda mediji u ovom trenutku mogu malo toga da učine, ali hajde barem da budu iskreni i da stvarnost predstave onakvom kakva zaista jeste. Onda će se možda nešto i dogoditi, jer je istina toliko neprijatna da vas jednostavno tera na reagovanje.
Dobar deo tvojih kolega sa fakulteta nakon završenih studija ipak odustane od novinarstva. Šta misliš zašto je to tako i šta bi im ti poručio?
– Činjenica je da redakcije u Srbiji ne mogu da prime sve novinarke i novinare koji u jednoj godinu steknu diplomu i zvanje diplomiranog novinara. Na desetine njih svake godine u Novom Sadu, Beogradu i Nišu završava fakultet, ali jednostanvo nemaju gde. To je šteta, jer među nama zaista ima kvalitetnih ljudi, koji bi bili odlični ukoliko bi im se pružila prava prilika i ukoliko im krila ne bi bila "skresana" odmah na startu. Jako važno je i to da se dozvoli mladima da greše, jer jedino tako mogu da uče, zbog toga je potrebno strpljenje starijih i iskusnijih. Nemam nikakvu poruku za one koji su odustali. Verujem da postoje i bolji životni putevi od novinarstva. Uostalom, važno je na kraju da radite ono što vas ispunjava ili što vam ostavlja vreme da uživate u životu. Sad, da li ćete sa diplomom novinara raditi u korisničkom servisu ili osnovnoj školi, ili pak ako sa diplomom matematičara upravo završavate priču o korumpiranom političaru, totalno je nebitno. Poenta je samo da ste zadovoljni time što radite ili da tražite put do onog što vas ispunjava.
Opiši nam u par rečenica novinarstvo u Srbiji iz tvog ugla i koje stvari bi voleo da promeniš.
– O novinarstvu u Srbiji je već toliko toga rečeno da se bojim da ću se samo ponavljati. Zaista je na niskim granama kada je u pitanju kvalitet, ali barem isplivaju oni koji vrede. Potrebno je građani da shvate da je potrebno da "dolivaju ulje na vatru" kod retkih baklji ovde koje osvetljavaju put. Društvo ne može bez slobodnog novinarstva, ali isto tako ni novinarstvo ne može bez građana koji će da pomognu pristojne medije. Nama su potrebne promene na nivou svesti čitavog društva, čitavih generacija. Ne možete očekivati da će građani biti spremni da izdvoje mesečno 500 dinara za neki onlajn medij, ako im je prethodno usađeno da je potrebno da mesečno plate račun kablovskom operatoru i da je čitavo prostranstvo interneta njihovo, besplatno, a uz to nemaju uslove i za neke druge osnovne stvari.
Nema komentara