Na terenu bez mnogo publike igra se sport koji od igrača traži izdržljivost, snagu i poverenje u saigrače. Iako u Srbiji postoji više od sedam decenija, ragbi je za mnoge velika nepoznanica. Ragbi savez Srbije osnovan je 1954. godine i na sportskoj sceni opstaje zahvaljujući zajednici koja u njemu vidi više od samog takmičenja.
,,Ragbi u Srbiji je amaterski sport, u pravom i potpunom smislu te reči. Ljudi se bave ragbijem zbog ljubavi prema sportu, drugarstva, osećaja pripadnosti i ličnog užitka. To je ujedno i najlepša i najizazovnija stvar. Igrači plaćaju članarine, opremu, teretanu, suplemente. Žongliraju između privatnog života, posla i bavljenja sportom sa jajastom loptom. Klubove vode entuzijasti, dugogodisnji članovi kluba, veterani, sve volonteri. U razgovoru sa njima od svakog možete čuti da to rade jer su zahvalni ragbiju na svemu što im je pružio u igračkim danima, da su tu stekli prijatelje, formirali se kao ličnosti i žele da i naredne generacije imaju šansu da se bave ragbijem“, rekao je trener regionalnog tima ragbi kluba ,,Rad“, Aleksandar Nedeljković, ,,Definitivno bi dodatno finansiranje svima drastično olakšalo funkcionisanje i poboljšalo uslove.“
Treninzi ragbija se cele godine obavljaju napolju, na temperaturi ispod nule, snegu, kiši ili velikim vrućinama. Ovakvi uslovi su fizički izuzetno naporni, ali uprkos njima mališani i stariji uspevaju da isprate taj tempo, rekao je Aleksandar: ,, Da bi ti se ragbi dopao kao detetu moraš da budeš hrabar, da ti se dopadne izuzetan izazov koji ragbi predstavlja u svakom smislu. Ragbi je sport na kom nekog oboriš i ustaneš, na kom te neko obori i ustaneš... Mladima je prvo motiv da igraju za seniorski tim svog kluba i juniorsku reprezentaciju, oni koji to postignu kreću se ka ultimativnom cilju, a to je igranje za senorski nacinalni tim i potencijalni odlazak u inostranstvo i profesionalne vode.“
Foto1: preuzeto sa instagram profila @rugby.serbia
Možda se u Srbiji na ovaj sport i igrače ne obraća puno pažnje, ali druge države zasigurno neguju njegovo postojanje. Naši igrači često zaigraju u reprezentaciji drugih zemalja, uglavnom jer idu putem koji im omogućava igranje uz školovanje. ,,Ono što je moj neki najveći uspeh je predstavljanje reprezentacije od 2011. godine, dve godine zaredom. Posle toga sam debitovao za seniorski tim od jeseni 2013. godine i evo dan danas sa nekim kraćim pauzama, zbog studiranja i posla, igram za reprezentaciju. Moj cilj je da budem neki mentor igračima koji polako dolaze iz tih nekih mlađih kategorija i dobijaju neku svoju šansu da predstavljaju Srbiju na internacionalnim takmičenjima.” rekao je Milan Marinković, ragbista poreklom iz Beograda, kome je sport otvorio vrata ka životu u Škotskoj, nastupajući za srpsku reprezentaciju.
,,Ono što pravi problem trenutno je to što ljudi misle da je ragbi američki fudbal. Najviše zbog toga što je u američkim filmovima i serijama, koji su bili prikazivani na televiziji, ko god da je tu radio prevod sa engleskog na srpski je pisao za američki fudbal da je to ragbi, iako to nije tako”, dodao je Milan.
Foto2: preuzeto sa instagram profila @rugby.serbia
Njegovi klubovi, treneri i igrači konstantno ređaju uspehe, ali nedovoljan medijski prostor, manjak finansijske podrške i publike ga ostavlja nevidljivim u Srbiji. ,, Teško ja naći medijski prostor i pre svega razbijati predrasude kod ljudi koji o tom sportu ne znaju gotovo ništa, naročito roditeljima koji treba da pošalju decu na ragbi i misle da će dete odmah da se povredi opasno, što nije baš tačno. Povreda svakako ima, ali ništa više nego u drugim sportovima. Drugo, teško je doći do sponzora i to ostaje manje više u domenu ličnih kontakata aktera ragbija“, izjavio je predsednik Ragbi saveza Uroš Babić.
Babić je dodao i da je jedan od problema što za ragbi ne postoji odgovarajuća infrastruktura, tereni ili oprema, koja može da unapredi ovaj sport: ,,Ovde je državna pomoć posebno bitna jer čak i u profesionalnim sportovima gde je mnogo više novca od sponzora i drugih izvora prihoda, sportski savezi i klubovi se uglavnom oslanjaju na pomoć države kada je u pitanju sportska infrastruktura, a kamoli u amaterskim sportovima gde su prihodi mnogo manji. Osim infrastrukture sledeća stvar u koju bi država mogla više ulagati je edukacija kadrova u saradnji sa sportskim obrazovnim ustanovama.“
,,Još par razloga koji utiču na to da ragbi bude nevidljiv je, kao i kod drugih sportova, što ne dobijaju velika ulaganja i velike količine novca, ne dobijaju nažalost toliku podršku od države. Isto tako bi osvojili neko takmičenje i kada bi jednostavno dobro bili rangirani na toj svetskoj lestvici. Verovatno bi ragbi postao mnogo popularniji, ali nažalost teško je ostvariti takve rezultate kada nam ova dva faktora nisu uzeta u obzir”, dodao je Marinković.
Iako se ragbi u Srbiji često meša sa američkim fudbalom, ovaj sport uprkos finansijskim i infrastrukturnim problemima ostvaruje značajne uspehe širom Evrope. Ako ragbi ima ogromnu budućnost i mogućnost u drugim državama, zašto ne može i u Srbiji? Zahvaljujući snazi timova, posvećenosti igrača i njihovoj ljubavi prema sportu, ragbi opstaje i nastavlja da raste.
Nema komentara