Serijal predavanja pod nazivom „Razumeti umetnost“, iza kojeg već dve godine stoji profesor Vladimir Dimovski, počinje sa ponovnim održavanjem.
Foto: Vladimir Dimovski/ YouTube
Da je umetnost zapravo sastavni deo naših života i da je ona i te kako prisutna objašnjavaće nam profesor u nizu svojih predavanja koja slede. Ovakav pristup okuplja sve one koji žele da saznaju nešto novo i da se upute u ključne pravce istorije umetnosti. Ona će se održavati nedeljom u amfiteatru A1 na Fakultetu tehničkih nauka u 18 časova.
Tema o kojoj će se govoriti na predavanju, koje će biti odžano krajem januara 2018. godine, jeste Barok u Italiji. Dimovski u intervjuu za Odjek govori o svojim predavanjima, ali i o umetnosti i mladima danas.
S obzirom na veliku posećenost od samog početka, da li ste bili iznenađeni odzivom ljudi na prvom predavanju te 2015. godine i kako je sve to krenulo?
– Veoma sam iznenađen odzivom. Očekivao sam dosta ljudi na prvom predavanju, jer sam znao da će mnogi bivši i sadašnji đaci doći, ali drugo predavanje je bilo ono čega smo se bojali. Čovek je danas poprilično inertan, i zanimljivo mu je nešto prvi put, a drugi put ga je već teže pokrenuti. Posebno nam nije išlo na ruku to što je prvo predavanje bilo po nazivu atraktivnije, "Pojam umetnosti", dok je drugo već nešto što možda zvuči manje privlačno - "Praistorijska umetnsoti". Ali ljudi je došlo isto koliko i na prvo.
I posle dve godine, koliko se ova predavanja održavaju, posećenost nije opala. Smatrate li da to onda znaci da je ovakav vid predavanja bio neophodan u Novom Sadu?
– Izgleda da jeste. Ali nisam znao kako će se sve to odvijati. Nekoliko godina pre prvog predavanja, koje je bilo u oktobru 2015, prvi put su me bivši učenici pitali da li će biti nešto van škole. Tada sam pomislio, održaću jedno ili dva, nisam planirao seriju. Međutim, već na prvom je bilo prisutno bar stotinak ljudi koje nisam poznavao. Tada sam shvatio da je potencijalna publika mnogo veća, i to je verovatno odgovor na pitanje da li su neophodna. U svakom slučaju dok god bude posetilaca, to znači da su neophodna.
Šta mislite o mladima i umetnosti danas, zašto je ona važna, konkretno situacija/ stanje u Srbiji?
– Mislim da je svima korisno da se upoznaju sa istorijom umetnosti, sa epohama i pravcima, poetikama i remek-delima. Ako je istorija učeteljica života a umetnost nešto što ga oplemenjuje, onda je poznavanje istorije umetnosti sigurno korisno svakom ko želi duhovno da se razvija. Mislim da su tinejdžeri u najgoroj poziciji, jer su sposobni da razumeju mnogo toga vrlo kompleksnog, ali da im se najčešće nudi sadržaj koji je plitak i trivijalan.
Mislite li da ovim predavanjima možete da utičete i promenite nešto u viđenju umetnosti generalno?
– Mislim da je ljudima umetnost bliska, bili oni svesni toga ili ne. U nekim periodima, posebno danas, postala je prilično nerazumljiva. Meni je, dok sam studirao, bilo veoma interesantno da čitam o umetnosti, i nakon 15 godina rada u nastavi i dalje mi je zanimljivo. Kad kažete "viđenje" umetnosti, mislim da svako treba da je vidi na sebi svojstven način, i na to ne bih želeo previše da utičem. Cilj je da, koliko je moguće nepristrasno, prenesem posetiocima ona znanja za koje je potrebno previše vremena, kojeg niko više nema. Nadam se da će njihovo viđenje umetnosti time biti upotpunjeno.
Koji je glavni cilj vaših predavanja?
– Cilj predavanja je da se svi oni koji ranije nisu učili o umetnosti uhvate u koštac sa pojmom koji je mnogima nepoznanica, ili čak bauk. Posebno kad odu u galerije i vide dela koja ne razumeju, za šta ih uopšte ne mogu kriviti, jer je potrebna izvesna teorijska podloga da bi dela savremene umetnosti bila posmatrana i da bi se u njima moglo uživati.
Nema komentara