Na ivici zakona – ima li crnje od crnog?

autor: Andrea Knežević 202 pregleda

Uprkos akciji Minstarstva rada „Reci ne radu na crno!”, siva ekonomija je u stalnoj ekspanziji i pokazatelj je trenutnog stanja u državi. Kako je moguće da tokom godina on i dalje nije iskorenjen, tema je pobedničkog radijskog paketa ovogodišnjeg, festivala „On the record”, autora Milijane Mićunović i Predraga Mijatovića.

Foto: M. Mićunović i P. Mijatović (iz arhive sagovornika)
 

Autori radijskog paketa, studenti četvrte godine novinarstva na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, su kroz jasne primere predstavili dve suprotstavljene strane, sa sagovornicima koji se odlučuju na ovaj potez i onima koji ga osuđuju, uključujući i objektivnu stranu, stručnjake za ovu oblast. Ključ uspeha tima koji dobija možda leži u činjenici da se poznaju još iz srednje škole te, po rečima Mijatovića, nije bilo teško raditi u paru, jer su dobro znali na koji način ona druga osoba radi i razmišlja. Ovo je bio prvi put da učestvuju na nekom festivalu ovog tipa i njihova saradnja ispostaviće se pobedonosnom, a Mićunovićeva ističe da je dobitna kombinacija žarko biti zainteresovan za određenu temu, i znati tu istu temu preneti publici. 
 

Na ovogodišnjem Festivalu obrađene su mnoge aktuelne teme i društveni problemi o kojima se mnogo govori a malo zna, a upravo takva je i vaša. Zašto baš rad na crno?
 

MIJATOVIĆ: Naš radio paket je prvobitno nastao kao predispitna obaveza na predmetu Radijsko novinarstvo. Kada je trebalo da se odlučimo za temu koju ćemo obraditi, naišli smo na neku statistiku u vestima o ovoj temi i odlučili smo da ju dublje istražimo. Ova tema je svima dobro poznata, ali sa takvim društvenim problemima kao što je rad na crno vrlo je čest slučaj upravo to – da se o njemu mnogo govori a malo zna. I jedan je od najvažnijih zadataka i odgovornosti koju mediji imaju da upravo takve probleme ne samo stave na dnevni red, već i da ih objasne i približe društvu kako bi ono dalje moglo da o njemu ima dijalog.
 

Koliko je bilo teško obraditi temu koja je osetljiva, radnju koja sa jedne strane nije moralno prihvaćena, a sa druge joj se, po rečima jedne od vaših sagovornica, pribegava kada ne postoji drugi izbor?
 

MIĆUNOVIĆ: Bilo je veoma teško, jer je s jedne strane sve to za osudu. Nije u redu da deo stanovništva uredno plaća porez i doprinose, a da drugi deo stanovništva to uspešno izbegava. S druge strane, nemoguće je ne povezati se sa pričama koje čujete. Svako od njih ima opravdanje za rad na crno, i vi ga delimično razumete. Međutim, trudili smo se da priđemo problemu objektivno, i da za njega dobijemo adekvatan odgovor.
 

Da li postoje neke prepreke na koje ste nailazili prilikom rada na ovoj temi? 
 

MIJATOVIĆ: Najveće prepreke bile su u pronalaženju sagovornika – kako radnika koji rade na crno, tako i poslodavaca koji ih zapošljavaju. I jedni i drugi imaju svoje razloge zašto ne bi želeli da govore na tu temu koji su potpuno razumljivi. Međutim, dobra stvar (po nas) koja proističe iz toga što je ovaj problem toliko rasprostranjen je to što tih ljudi ima mnogo, tako da ako ste uporni, po zakonu verovatnoće samo je pitanje vremena kada ćete naići na jednog od njih koji će biti voljan da priča.
 

Žiri je vaš rad ocenio kao „živopisan, uverljiv, jednostavnim i preciznim jezikom ispričan, dramatičan društveni problem kroz dva jasna primera ljudi koji su se odlučili na rad na crno“. Da li je ovo prvi put da učestvujete na nekom festivalu ovog tipa? Koja je bila „dobitna kombinacija“ za osvajanje prve nagrade?
 

MIĆUNOVIĆ: Meni je ovo prvi put da učestvujem na ovakvom festivalu. Konkurencija je bila i više nego dobra, ali mislim da je presudno za pobedu bilo to što je žiri osetio koliko smo predano prišli ovoj temi. Nas je zanimalo da mi sami dobijemo odgovore na neka pitanja, a kasnije da ih i prenesemo. S toga, rekla bih da je dobitna kombinacija žarko biti zainteresovan za određenu temu, i znati tu istu temu preneti publici.

 

MIJATOVIĆ: Osim toga, domaći teren je domaći teren. Plus Milijana na mikrofonu…
 

Koji je vaš savet za mlade novinare, studente poput vas koji žele da se oprobaju u sličnim istraživačkim zadacima, ali su nesigurni i misle da je u pitanju prevelik izazov?
 

MIĆUNOVIĆ: Najvažnije je da budete uporni. Svakako je svima nama mnogo lakše da izaberemo neku lajt temu koja nas nešto mnogo i ne interesuje, ali uz koju ćemo lako doći do sagovornika. Međutim, mnogo je veći izazov kada izaberete da uradite ovakvu neku istraživačku priču, uz koju ćete dokazati i sebi, a i drugima, da ste odličan budući novinar. Treba da budete u pravom smislu te reči – davež, i da ne stajete dok sagovornik ne pristane da vam da izjavu.
 

MIJATOVIĆ: Ako dozvolite da mi slava udari u glavu i da postanem propovednik na sekund, Kristofer Nolan (moj omiljeni režiser) kada mu postave slično pitanje za njegovu struku (i ovim mi nije namera, niti bih ikada od sebe pravio ekvivalenta Nolanu) kaže: ako želite da naučite da pravite film, napravite film. Tako je i sa ovim našim: jedini način na koji možete da naučite to da radite jeste radeći upravo to. Jednom kada počnemo, vidimo da postoje rešenja za svaki naš izgovor.
 

    Napišite komentar