Milan Vlajčić o FEST-u: Na svetu ima više nagrada nego dobrih filmova

autor: Jelena Stefanović 51 pregleda

48. Beogradski međunarodni filmski festival FEST svečano je otvoren premijerom filma „Otac” Srdana Golbovića. Ovaj festival Srbiji je doneo 100 takmičarskih filmova i drugih programa, a ove godine FEST odaje počast Bekimu Fehmijuu i Nedi Arnerić.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Milan Vlajčić, srpski filmski kritičar, novinar i publicista, govorio je o samom beogradskom festivalu, ali između ostalog i o svetskim filmskim ostvarenjima. Rođen je 1939. godine, a svoju kritičarsku karijeru započinje 1960. godine u časopisu „Ogled”. Dobitnik je mnogih nagrada, među kojima su nagrada za najbolju jugoslovensku filmsku kritiku 1977. godine na konkursu Morava filma, nagrada „Milan Bogdanović” 1981. godine  za najbolju književnu kritiku u novinama, na radiju i TV i Nagrada „Dušan Duda Timotijević” (koju dodeljuje nedeljni list TV novosti), za najbolju televizijsku kritiku u jugoslovenskim medijima u 1984. godini.

 Po čemu se po Vašem mišljenju razlikuje FEST od ostalih filmskih festivala?

  Nije lako odgovoriti na ovo pitanje, jer bi to značilo da imam uvid u mnoge festivale širom sveta. Kod nas se misli da su najvažniji Kanski, Venecijanski i Berlinski, ali širom sveta postoje mnogi nacionalni, međunarodni, tematski, žanrovski festivali... Svaki festival je važan najpre za domaće gledaoce, ako tu nešto škripi, čemu onda festival? Festivali su postali poluge obrazovnog sistema, jer da nije njih, kad bismo mi doznali šta se događa u rumunskom, iranskom ili južnokorejskom filmu, koji trenutno prednjače u autorskom pristupu, kritičkoj hrabrosti, temama koje zanimaju ceo svet? Ako vam kažem da samo u Italiji ima oko 600 festivala, koji su u ogromnoj većini rađeni da zadovolje manje gradove i filmofile koji tamo žive, onda zamislite šta se događa u ostalim delovima sveta.

Na spisku projekcija nalaze se i dosta starijih filmova, zbog čega je bitno potencirati klasike?

Najveći deo  Festove ponude je iz novije produkcije, ali stariji filmovi su obuhvaćeni retrospektivama i tematskim celinama koje se obezbeđuju iz arhiva Jugoslovenske kinoteke. Zanimljivo je da su to najposećeniji delovi programa. Ove godine je u vrhu retrospektiva filmova velikog glumca Bekima Fehmijua. U tom programu ima filmova koji  kod nas nikada nisu dostojno prikazani.

Da li tokom dodele Oskara treba uvesti da nagrade i za filmske klasike, odnosno da li bi to doprinelo njihovom očuvanju, sećanju na njih?

Veliko pitanje je šta je to klasik. Film tokom vremena postane klasik, neki klasični filmovi su u svoje vreme nagrađeni Oskarom. Imajte na umu da je Oskar uveden za dela iz prethodne godine. Ipak, postoje Oskari za preskočene klasike. Postoji Oskar po imenu čuvenog producenta MGM Irvina Talberga, za životni doprinos,  dodeljuje se američkim autorima. A postoji i specijalni Oskar za filmsku karijeru koji se dodeljuje autorima, značajnim, a preskočenim. A to su na primer Orson Vels, Felini, Kurosava (Felini je imao dva Oskara, ali samo u kategoriji stranog filma).

Koja starosna grupa najčešće posećuje FEST? Da li dolaze i mladi?

Tu nema generacijske razlike. Uvek ima starijih sugrađana, ali oni uglavnom gledaju filmove poznatih autora, sa velikim glumcima. Mlađi gledaoci su radoznaliji: oni gledaju kolumbijske, turske i filmove tzv. malih kinematografija. Ali male ne postoje. Iz Turske nam stiže velikan Nuri Bilge Džejlan, iz Irana Abas Kjarostami, iz Mađarske – genijalni Bela Tar. To su ujedno i najbolji reditelji na svetu.

Da li postoji neka povezanost među nagrađivanim filmovima, osim njihovog kvaliteta?

Razlike postoje, jer je bitno ko dodeljuje nagrade i kako se to kasnije proverava u širokom gledalištu. Ima nagrada, čak i kanskih, koje su u startu bile promašene (najčešće zbog slabosti prema domaćim autorima). Povezanost je raznovrsnost autorskih pristupa. Imajte na umu da  na svetu ima mnogo više nagrada nego dobrih i izuzetnih filmova. Tako je i u drugim stvaralačkim oblastima.

S obzirom na to da je ovogodišnji FEST posvećen Nedi Arnerić i Bekima Fehmijua, da li ovakvi festivali čuvaju sećanje na preminule glumce koji su ostavili veliki trag?

 

Velikim glumcima, rediteljima i snimatreljima festivali nisu neophodni. Ovogodišnji Fest je u znaku Bekima Fehmijua, njegov lik se nalazi na zvaničnom katalogu i plakatu festivala. Meni se čini da ovaj program posvećen velikom glumcu ostaje nekako zagušen među stotinak novih filmova, valjda će ga kasnije Kinoteka ponoviti pa da i ja ponovo vidim neke filmove posle mnogo vremena.

    Napišite komentar