U 2015. svet se nagledao i lepih i ružnih stvari, o čemu smo već govorili, ali u jednoj državi takvih oscilacija nema. Postoji država u kojoj je 2015. bila neviđeno lepa i koja se raduje budućnosti, jer njenim građanima će samo biti bolje. Prenosimo vam događaje koji su obeležili proteklu godinu u njoj. U svetu postoji jedno carstvo.
(Prilikom fotomontaže upotrebljene karikature Predraga Koraksića Corax-a)
Ono što zvuči gotovo kao naučna fantastika obistinilo se prethodnog leta – Srbija je postala prvak sveta u fudbalu! Doduše, ne radi se o Boginji, ali svakako da je uspeh naših reprezentativaca uzrasta do 20 godina obeležio proteklu godinu na najlepši mogući način. Iako nisu bili smatrani za favorite, iako možda nisu bili najkvalitetniji tim gledajući „imena”, naši momci su, zahvaljujući timskom duhu i dobroj atmosferi koju je izgradio selektor Veljko Paunović, uspeli da osvoje titulu. I ko zna, možda generaciju Rajkovića, Maksimovića, Milinković-Savića i Živkovića budemo ponovo gledali na pijedastalu za dve i po godine u Rusiji? S tim da Paunovića tamo neće biti. Jer u svetu postoji jedno carstvo… u njemu caruje drugarstvo.
Svedoci smo da se tokom proteklih godina u Srbiji svako ko je stigao latio pera i papira, te izdao knjigu. Našu književnu scenu, kako kažu njeni poznavaoci, preplavila su nekvalitetna dela raznih „spisateljica”, siromašna jezikom i fabulom, a književnost se svela na nivo trača. Jedna osoba odlučila je u protekloj godini da stane na put takvoj pojavi i uspela. Odlučila je da se razračuna sa nekvalitetnom prozom, sa kičerastim stilom, sa pojednostavljenim rečeničnim konstrukcijama, time što reči gotovo neće ni koristiti. Najprodavanija knjiga Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu bila je „slikovnica” poznate modne blogerke Zorane Jovanović, Zorannah-e. Jer „slika vredi hiljadu reči”. Jer u svetu postoji jedno carstvo… u njemu je sve lepo, u njemu je sve nežno.
U 2015. godini je i najveći sin našeg naroda i narodnosti, Novak Đoković, proglašen za najuspešnijeg sportistu planete u izboru Laureusa. Iza sebe je ostavio šampiona Formule 1, Luisa Hamiltona, kao i novog svetskog rekordera u skoku s motkom, Renoa Laviljena. Đoković je tako osvojio ovo priznanje po drugi put, jer je laureat bio i 2012. godine, a ove godine to su mu omogućile brojne titule i oboreni rekordi, uključujući i tri osvojena grend slema. Međutim, više od ovog uspeha Srbiju je obradovala činjenica da je budući broj 1 – čime god da se bude bavio – Stefan Đoković, proslavio prvi rođendan. Toliko obradovala da mu je napravljena čestitka preko cele zgrade u sred Beograda. Jer u svetu postoji jedno carstvo… u njemu se sve raduje.
Ispod murala mladom Đokoviću prolazile su prethodne godine kolone i kolone izbeglica. Rat u Siriji, zov nepoznatog, za život lepšeg sveta naterali su stotine hiljada ljudi da napuste svoju zemlju. Na njihovom putu u Bolji život našla se i Srbija, koja je izbeglicama dala nešto da jedu, zbrinula ih, izgradila prihvatne centre od šatora, podnosila krivične prijave protiv svih onih koji su profitirali na tuđoj nesreći, i ni na kraj pameti joj nije bilo da, kao neki, zatvori svoje granice za izbeglice, jer Srbija nikada neće podizati bodljikavu žicu niti zidove. Jer u svetu postoji jedno cartsvo… u njemu je sve lepo, u njemu je sve nežno, u njemu se sve raduje.
U prethodnoj godini Srbija je privukla i značajne investitore i ušla u veoma bitne projekte. Svakodnevno smo mogli da na geografskim kartama gledamo kako niču nove deonice auto-puteva, da letimo našim Er-Srbija vazduplohovima, da se vozimo našim mercedesovim autobusima. Beograd na vodi je takođe ugledao svetlost dana, a kada ova ambiciozna maketa bude završena, to će dati potpuno novi sjaj i novi identitet, moderni identitet, glavnom gradu, što je neophodno kako bismo se još više približili evropskim metropolama. Jer Srbija je otvorila poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom, kojoj je nikad bliže. Trebaće nam jedan Beograd na(s) vodi. Jer u svetu postoji jedno carstvo… tamo su kuće od čokolade.
Radi Srbija punom parom, a rade i neki povratnici nakon usavršavanja u Evropi. Lider Srpske radikalne stranke, trenutno opozicione partije u Srbiji,Vojislav Šešelj, se od povratka iz Haškog tribunala potrudio da „nadoknadi propušteno” i uhvati priključak sa novim trendovima. On se veoma angažovao… u rijaliti emisijama, a nedavno je otvorio, valjda čuvši za predsednikovo interesovanje za društvene mreže, i Instagram nalog. Po onoj čuvenoj, iz filma, svakoga dana, u svakom pogledu, sve više napredujemo, Šešelj napreduje u sopstvenom informatičkom opismenjavanju. Krenuo je na vreme, taman da, nakon duge i teške povesti, na vreme spremi meso za slavu. Ne kašikom. Kašika je upala u med, bar od kad na prozorima više nema rešetaka. Jer u svetu postoji jedno carstvo… (tamo) prozori su od marmelade.
I niko zaista ne može da kaže da Srbija nije lepo mesto za život i da ne pruža priliku da se ostvarite, a tako je bilo i u 2015. Srbija je zemlja u kojoj možete da budete sve što poželite. Ona daje priliku nepismenim ljudima da sede u Skupštini, ona daje priliku novinarima da ćute, ona daje priliku zanatlijama da budu ministri, daje vam priliku da govorite o sebi u trećem licu. Srbija je zemlja gde je dozvoljeno igranje. Dozvoljeno je igranje medijima, sportskim organizacijama, helikopterima. Dozvoljeno je igranje ljudskim životima. I životom jedne bebe. Neograničeno igranje bez posledica. Jer u svetu postoji jedno carstvo… tamo svako radi ono šta hoće.
I tek povremeno neko pokuša da naruši ovaj spokoj. Tek povremeno neko pokuša da ubaci „jabuku razdora” u ovaj savršeno skladan sistem. Tako smo krajem godine videli državni udar. I iako je predsednik Vlade Aleksandar Vučić kasnije rekao da nije bilo državnog udara, mi znamo da ga je bilo. Pa videli smo ga, bio je na televiziji. I neka je, jer „naše je pravo da vidimo sve”. Jer u svetu postoji jedno carstvo… tamo raste svako voće.
Eto to je Srbija leta gospodnjeg 2015. Mora se razumeti još jedna stvar, da ovakvo stanje stvari, prosperitetna država u kojoj će sve reforme biti završene do 2019. godine, nije slučajnost. Neko to mora da održava takvim kakvo jeste. I održavaju. I kako onda tražiti smenu ministra odbrane Bratislava Gašića samo zato što je uvredio ženu, pritom još novinarku, kad od njega Aleksandar Vučić nema boljeg za poziciju ministra? Kako tražiti smenu kad je Bata Gašić dobro vodio to ministarstvo, kad je Bata Gašić lojalan stranci, kad je Bata Gašić prijatelj predsednika vlade? Pa nisu ljudi klikeri da se njima igra. Nije li uostalom i Aleksandar Vučić vikao na ženu u studiju, pritom još novinarku? Možeš misliti. Jer u svetu postoji jedno carstvo… u njemu caruje drugarstvo.
U njemu caruje drugartsvo.
Nema komentara