Tamna strana globusa

autor: Radovan Ciganović 323 pregleda 0

Te 2015. godine Island je odustavo od članstva u Evropskoj uniji, euro je koštao oko 120 dinara, nastavljen je ratni sukob u Ukrajini, svet je bio zavijen u plašt rata, a Bane Bumbar više nije bio Bane Bumbar, ili je možda pobegao u Finsku. Univerzitetski odjek! vam donosi drugu stranu 2015. i najvažnije događaje koji su je obeležili, ovoga puta u mračnijim tonovima – 2015. viđena našim očima.

 

„Prevara veka“

Ne, ne radi se o Kako sam upoznao vašu majku, već o malverzaciji nemačke automobilske kompanije Folksvagen. Naime, Američka agencija za zaštitu životne okoline (EPA), otkrila je da je nemačka kompanija lažirala rezultate testova kojim se utvrđuje količina emisije štetnih izduvnih gasova dizel motora, konkretno azotnih oksida. Folksvagen je u motore svojih vozila ugrađivao uređaje koji bi pokazivali znatno niži nivo ispuštanja azotnih oksida i na taj način varao kupce po pitanju ekonomičnosti svojih vozila. S obzirom da je Folksvagen, uz japansku Tojotu, najveći proizvođač automobila na svetu, mediji su ovu aferu nazvali „prevarom veka“.

Nakon što je prevara otkrivena SAD su naložile povlačenja folksvagenovih vozila sa svog tržišta, a po onoj „ko prizna pola mu se dodaje“ nemačkoj kompaniji preti i novčana kazna od 18 milijardi dolara. A stvarna kazna za Folksvagen biće, kako se čini, mnogo veća. Iz kompanije su priznali i da 11 miliona njihovih vozila širom sveta ima ugrađenje sporne uređaje, što preti da potpuno sroza ugled građen gotovo 8 decenija, dok su se akcije kompanije već strmoglavile.

Tako godina, koja je počela sjajno za nemačkog automobilskog giganta, jer su u prvoj polovini 2015. bili neprikosnoveni na prvom mestu po prodaji automobila u svetu, preti da postane godina „početka kraja“ za ovu kompaniju. Još ako istraga pokaže da se ovakva malverzacija dogodila i u Evropi, nad Folksvagen bi moglo da bude postavljeno „stakleno zvono“, isto onakvo kakvo je EPA već stavljala nad Springfild, dom Simpsonovih.

 

Do „Obećane zemlje“ preko ograde

Pre nekoliko dana i milioniti (registrovani) izbeglica je stigao u Evropu iz Azije. Izbeglička kriza počela je krajem proleća i pitanje je kada će se završiti. Kolone i kolone pristigle su, što kopnom, što morem na obode Starog kontinenta. Ljudi koji beže pred ratom u Siriji, ali i oni iz okolnih zemalja, poput Iraka i Avganistana, koji koriste priliku da stignu u Evropu u potrazi za boljim životom, čini se, stigli su već odavno do brojke koja više nije bila po ukusu nekih zemalja Evropskse unije. Cilj ovih ljudi su zapadna i severna Evropa, ekonomski stabilne države poput Nemačke, Švedske, Belgije, ali put će biti otežan jer su počele da „niču“ zaštitne ograde.

Sve je počelo još krajem avgusta, kada je Mađarska podigla bodljikavu ogradu na granici sa Srbijom, kako bi se sprečio ilegalan ulaz izbeglica u zemlju, a ovaj potez opravdan je „čuvanjem granica Šengena“. Taj potez ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić nazvao je „podizanjem novog Berlinskog zida“. Mađarski sindrom ubrzo je zahvatio i ostale zemlje u regionu, pa su ograde podigle i Slovenija i Makedonija.

Zvanično, Evropa se ne plaši priliva izbeglica, posebno Obećana zemlja, Nemačka, u kojoj je azil od početka 2015. zatražilo skoro milion ljudi, ali tek svaki treći iz Sirije, što pokazuje da mnogi koji se nalaze na ruti ljudi koji beže pred ratom pokušavaju tu situaciju da iskoriste, da ne kažemo zloupotrebe. Uprkos ovom velikom broju nemačka kancelarka Angela Merkel oštro se usprotivila podizanju zaštitne ograde, jer smo, kako je rekla za Politico, „već uvideli da izolacija ne pomaže“.

 

Grad tame

Ako je to do sada bio, ove godine nije. Pariz je u 2015. prošao put od „grada svetlosti“ do „grada tame“.

Prvo su u januaru, nakon objavljivanja karikature islamskog proroka Muhameda u satiričnom nedeljniku Šarli ebdo, dva muškarca muslimanske veroispovesti upala u redakciju ovog magazina i usmrtila 12 osoba, od kojih su osmoro bili novinari. Ovaj napad izazvao je naravno veliku pažnju javnosti, a stavljan je u mnoge kontekste – teroristički akt upozorenja Evropi od strane džihadista, obračun islama i hrišćanstva, napad na slobodu govora. Bilo kako bilo, Pariz je bio u crnom. Ovaj napad bio je, ispostaviće se, samo jedan u nizu, jer je u naredna dva dana još nekoliko napada potreslo grad. Konačna brojka bila je 17 mrtvih. Bili su ovo najveći teroristički napadi u Parizu još od 60-ih godina prošlog veka. Do ovog novembra.

Trebalo je da se gledaju fudbalski meč i koncert  te večeri 13. novembra, ali nisu. U Parizu i njegovom severnom predgrađu Sen Deniju organizovano je nekoliko istovremenih napada i eksplozija u kojima je ubijeno 130 ljudi. Predsednik Francuske Fransoa Oland bio je na Nacionalnom stadionu na kom je takođe došlo do eksplozije. Kao da se želela istovremeno poslati poruka i Francuskoj i Nemačkoj, ista ona koja možda nije shvaćena dovoljno ozbiljno nakon napada na Šarli ebdo – „Pariz (čitaj Evropa, prim. aut.) će goreti“. Epicentar napada nije se, međutim, odigrao na fudbalskom stadionu, već u koncertnoj dvorani Bataklan, u kojoj su napadači držali i taoce, a gde je na kraju stradalo 89 osoba. Bilo kako bilo, Pariz je bio u crnom. Odgovornost za napade preuzela je Islamska država.

Ovi teroristički napadi na Novi Jerusalim Luja IX Svetog produbili su jaz između islamista i zapadnog sveta i sada su, više nego ikada, jedni drugima na nišanu. Otvorena su mnoga pitanja, ali pre svih ono ljudsko: Možemo li, i zašto ne možemo, da živimo jedni sa drugima?

 

„Deveti krstaški rat“

Islamska država Iraka i Levanta, poznatija kao ISIS, jeste vojna grupacija sunitskih muslimana koja deluje na području Sirije i Iraka. Njihov cilj jeste stvaranje svetskog kalifata, odnosno uspostavljanje islama kao dominantne svetske religije. Na tom putu oni žele da se razračunaju najpre sa šiitima, a onda i sa ostalim religijama, pre svega sa hrišćanstvom i judaizmom. Ovo je prouzrokovalo rat u Siriji, kao i niz terorističkih napada širom sveta, pre svega u Evropi. U ostvarivanju svojih ciljeva ISIS se koristi medijskom propagandom i zastrašivanjem.

Jedna po jedna, svetske sile odlučile su da se uključe u borbu protiv ISIS-a, SAD su na bliskom istoku već dugo, a ulazak Rusije u rat u Siriji mogao bi da znači da sukob poprima globalne razmere. Pored Rusije u rat su ušle i Francuska i Velika Britanija.

Da li je ovo rat protiv terorizma, ili rat za krst? Činjenica je da je ubrzo nakon ulaska u rat Rusija ušla u sukob sa još jednom, većinski muslimanskom državom, Turskom. Ali hajde da još jednom preformulišemo pitanje, možda je obaranje ruskog aviona od strane turske vojske zaista slučajnost (?!). Da li je ovo rat protiv terorizma, ili rat za naftu? Jer sukob zapada i muslimanskog sveta nije počeo 11. septembra 2001. godine. To je bio samo povod, a uzroci sežu mnogo dalje u prošlost. Pa ratovi su, zar ne, trajali i po sto godina?

Obe konstatacije, da je ovo rat za krst, i da je ovo rat za naftu, su, čini se, tačnije od onog da je rat protiv terorizma. Sukob hrišćanstva i islama zaista i deluje kao neminovnost, barem dok neki novi Tesla ne shvati kako da se energija iz atmosfere upotrebi kao obnovljiv izvor energije. Do tada, a sve dok islamski svet „leži“ na nafti, za kojom zapad toliko vapi, jedni će „čačkati“ druge, a svet biti u sukobu.

 

„Probuđena“ planina

Himalaji su najveći planinski lanac na svetu, a 25. april 2015. je dan kada su odneli najviše života. Zemljotres koji je pogodio Nepal tog dana rezultirao je brojkom od 9 hiljada mrtvih i 23 hiljade povređenih. Zemljotres je bio jačine 7,8 stepeni Rihtera, a prouzrokovao je i lavinu na Mont Everestu, koji se nalazi oko 220 kilometara od epicentra zemljotresa, u kojoj je poginulo još 19 ljudi. Sve to čini taj dan najsmrtonosnijim danom u istoriji planine. Da stvari budu gore, još jedan zemljotres pogodio je Nepal nešto kasnije, u maju, i odneo oko 200 novih žrtvava.

Ovaj zemljotres bio je najveća prirodna katastrofa koja je zadesila Nepal još od zemljotresa 1934. godine. Nekoliko godina kasnije počeo je rat. Naravno, ovo je samo zanimljivost, ali utoliko veća što je ovom katastrofom pogođena i teritorija Tibeta, najmističnije zemlje na svetu.

Dalaj Lama je jednom rekao: „Kada čovek priča, samo ponavlja ono što zna. Ali kada sluša, može da nauči nešto novo“. Poslušajmo šta nam planina poručuje.

Nema komentara

Napišite komentar