Zaista, mrak zauzima mnogo više prostora od svetla. Ipak, nekada je postojao samo mrak. Već to znači da svetlo pobeđuje.
Više od 12 godina nijedna detektivska drama nije prišla blizu pripovedačke dubine prve sezone američke serije „True Detective”. Ona je osmišljena tako da je svaka sezona potpuno odvojena priča, a kritičari se umnogome slažu da je prva od njih sa Metjuom Mekonahijem i Vudijem Harelsonom u glavnim ulogama zasijala najjače. Pisac Nik Picolato i režiser Keri Džodži Fukunaga su preneli nešto što mnogi ne bi mogli za svega 8 epizoda, gde nijedna scena nije suvišna i nijedan dijalog nije uzaludan. Prva sezona „True Detective” ima nelinearnu naraciju, tako da se radnja odvija u tri različita vremenska perioda naizmenično. Ovde se teme morala, poroka, religije, porodice i prijateljstva izvrsno prepliću sa jednom suštinski jednostavnom glavnom radnjom.
Foto: HBO
Detektivi Rastin „Rast” Kol i Martin „Marti” Hart se susreću sa zastrašujućim slučajem ritualnog ubistva koji će ih proganjati narednih 17 godina. Ova dva lika imaju nezamenjivu dinamiku o kojoj se vremenom saznaje sve više - Rast je analitični nihilista iz koga izvire cinizam u svakom razgovoru i delu, dok Marti tvrdoglavo posmatra svet kroz oči porodičnog čoveka sklonog preljubi. Oni su na jednako suprotni koliko i slični, i njihova bliskost se sporo gradi kroz celu sezonu. Gledaoci se upoznaju sa njihovim privatnim životima, dalje od posla i slučaja ubistva, a neminovno u vezi sa time. Detektivi su grešni, često krivi i skloni porocima. Ovakva nesavršena ljudskost je važna zato što se realnost fabule najbolje vidi kroz njihove oči i razume kroz diskutabilne načine života. Niko nije ispravan.
Tragična prošlost Rastina Kola ga je obavila u veo samoće i alkohola. On je ateista, filozofski pesimista i antinatalista, vidi ljudsku svest kao veliku grešku u evoluciji i smatra da ljudi treba da prestanu sa razmnožavanjem. Brutalno je iskren i antisocijalan. Njegov lik je, bez sumnje, u trenucima veoma naporan za slušanje. To će mu reći i Martin Hart kao jedan tradicionalan i konvencionalan policajac - dok Rast upada u beskrajnu rupu samodestrukcije i izolacije, Marti se okružuje porodicom. Rast je opsesivan i analitičan u svom poslu, a Marti je pragmatičan. Ipak, u Hartovoj moralnosti ima puno licemerja, jer se njegova definicija tradicionalne zajednice raspada svakog trenutka kada stigne na prag svoje ljubavnice u pola noći. Ovi odnosi prema životu se mogu posmatrati kao rezultati različitih uticaja. Jedan uzrok je individualna okolnost, a drugi je društveni, crkveni, bračni. Interesantno je što su obojica izneverili ličnu etiku, ali su na većem planu i dalje moralno ispravni ljudi. To se vidi iz njihove žudnje za borbom u odbrani dobrog. Rečima Rastina Kola: „Svetu su potrebni loši ljudi. Mi držimo one druge loše ljude dalje od vrata.”
Ambijent ruralnog američkog juga u ovoj seriji je mračan i izopačen, baš kao i ljudi koji ga nastanjuju. Cela atmosfera malih obalnih i močvarnih mesta koja ne premašuju 300 stanovnika, siromašnih krajeva razorenih uraganima, napuštenih i vandalizovanih crkvi, rastinja i tmurnog, vlažnog vremena je mistična, hladna i izaziva strah. Religiozni kult ubica i silovatelja je našao svoje odvratno mesto ovde, u jugozapadnoj Luizijani, gde se mnoge nepojmljive stvari događaju ispod radara. Ničija sigurnost nije zagarantovana i nijedna institucija ne zaslužuje istinsko poverenje. Teren sam po sebi izaziva svakog posetioca da preispita svoju veru u ljudskost i dobrotu.
Iako „True Detective” nema paranormalnih elemenata, svakako postoje trenuci gde je moguće poverovati u magiju. Mada su antagonisti uvek u ljudskoj formi, dugo postoji osećaj mistike i ezoterije koji čini da gledanje bude zaista jedinstveno i uzbudljivo iskustvo. Zlodela kojima likovi svedoče su ponekad previše gnusna da bi iko želeo da ih smatra mogućim, te je teror ovog realnog kulta još veći. Do samog otkrića počinioca, ništa ne upućuje na njega. Opisan je kao „Čudovište-špageta zelenih ušiju”, jedan demon pravo iz mitova, čija sama pojava ledi krv u žilama. Picolato ne upućuje na zločinca kao što se to dešava u mnogo drugih detektivskih drama, već cilja na kontrolisanu zbunjenost sve do konačnog velikog raspleta. Ova zbunjenost se razrešava polako kroz tri ispreplitane vremenske linije, a oni „Aha!” momenti su česti i isplativi.
Gledaoci, međutim, neće dobiti zadovoljstvo potpuno zaokružene priče ako ne poveruju u ničeovsku filozofiju Rastina Kola da je život jedan „pravilan krug”. Ljudske greške, patnje i sile zla postoje u večnom vrtlogu, nezaustavljive su i zauvek će biti. Često mržnja, požuda, novac ni moć ne mogu u celosti da ih objasne. Ipak, Rastov pogled na život se nenadano menja na bolje kada se u poslednjoj epizodi susretne sa kosmičkim zlom u svom sirovom obliku, na ivici života. Optimista nastaje tek onda kada u potpunosti spozna mrak i posle toga doprinese mali deo da bi na kraju ipak postojalo i svetlo.
Nema komentara