Svetla strana globusa

autor: Nenad Pejak, Radovan Ciganović 300 pregleda 0

Te 2015. godine Kina je ukinula zakon o jednom detetu, Armani je proslavio 40. rođendan, primećeno je postojanje vode na Marsu, a Bane Bumbar više nije bio Bane Bumbar, i nije više mogao da vam ispriča šta je godinu obeležilo. Međutim, Univerzitetski odjek! vam prenosi događaje koji su (možda) obeležili godinu na izmaku, za početak, u ne tako tamnom tonu – 2015. viđena našim očima.

 

Leonardu Dikapriju izmakao Oskar – ponovo.

Nagradu Oskar za najbolju mušku ulogu u 2015. osvojio je Edi Redmejn za ulogu Stivena Hokinga u Teoriji svega. To istovremeno znači i da je Leonardo Dikaprio nije osvojio. Nešto što polako počinje da liči na magarca iz Šreka i njegovo pitanje: „Jesmo li stigli već jednom? “, internet ne prašta čuvenom glumcu. Tokom godina Dikaprio i njegovi neuspešni pokušaji da osvoji najprestižniju glumačku nagradu na svetu postali su predmet pošalica na društvenim mrežama, od fotomontaža uplakanog Leonarda do peticija da mu se pokloni jedan Oskar. Sa ukupno 5 nominacija on je četvrti najnominovaniji glumac koji nikada nije osvojio Oskara, on je „glumitnik“.

Tako nešto uskoro bi moglo da se promeni. Dikaprio je trenutno prvi favorit za nagradu sledeće godine, a ka tome ga vodi oskarovac, prošlogodišnji laureat, meksički režiser Alehandro Injaritu, sa ostvarenjem Povratnik. Nije uspeo u odelu i cipelama, možda će neobrijan, promrzao i s čizmama u blatu.

Međutim, ima onih koji smatraju da Dikaprio ne sme nikada da osvoji Oskara. Ako se usliši želja američkog novinara Skota Mendelsona tako će i biti. Mendelson, novinar Forbsa, poželeo je ovo, ali ne zato što ne voli Dikaprija, već zato što Dikaprio na svom putu da konačno osvoji nagradu pravi toliko važne i jedinstvene filmove, pravo bogatstvo svetske kinematografije. Dodeljivanje nagrade Dikapriju, plaši se Mendelson, bilo bi veoma rizično i moglo bi da znači kraj pravljenja ovakvih ostvarenja, jer bi vuk izgubio motivaciju. Ako postoji nešto kao što je viši interes, onda je to ovo što je Mendelson poželeo. Šta li je zapravo bilo ono zeleno svetlo na doku u Velikom Getsbiju?

 

Elizabetanska era

„Viktorijanska era“ poznata je u istoriji kao doba, političarima omiljene reči reklo bi se, prosperiteta u Velikoj Britaniji. Privredni razvoj zahvaljujući industrijskoj revoluciji, propraćen novim zakonima o izbornoj reformi, po kojima je i srednji sloj građanstva stekao pravo glasa (što je bio jedan od razloga zašto su Veliku Britaniju zaobišle građanske revolucije koje su u toku 19. veka potresale Evropu), unapređenje parlamentarizma – učvrstili su Veliku Britaniju kao, vervovatno, najjaču svetsku silu tog doba. To doba trajalo je pune 63 godine, od juna 1837. do januara 1901, i učinilo kraljicu Viktoriju najduže vladajućim poglavarom u istoriji Velike Britanije. Do sada.

Oko 6 časova popodne, 9. septembra ove godine, Viktoriju Hanoversku prestigla je trenutna kraljica, Elizabeta II. Majka šesnaestoro dece Komonvelta, čije je krunisanje 1952. bilo prvo ikada prenošeno na televiziji, trenutno je i najstariji vladajući monarh na svetu sa 89 godina. Šta će se pamtiti iz vremena njene vladavine? Isto kao i u slučaju Viktorije. Ono što joj prepišu. Pričaće se za nekoliko vekova da je za njene vladavine Velika Britanija pristupila Evropskoj uniji, da je iskorenjeno huliganstvo na fudbalskim terenima ili nešto treće. Pripisivaće joj se svašta, ali samo mi smo ti koji znamo. Pripisivaće joj se jer je kraljica i jer se često zaboravlja da je ona samo oličenje parlametarizma. Njena uloga nije da se bavi politikom. Njena je uloga da okuplja podanike oko sebe, da bude, ne vođa, nego simbol.

Pripisivaće joj se i to je njeno breme. Verovatno je štošta pripisano i Viktoriji, a ona je mogla biti, kao i Elizabeta – samo bakica. A mi koji živimo u njeno vreme pamtićemo istinu – osmeh, jednobojni komplet i šeširić.

 

Sjedinjene Američke Države i Kuba podigle slušalicu

Britanska pop-soul pevačica Adel spevala je nedavno, nakon višegodišnje pauze, novi album. Noseća numera ima naziv Halo i postala je svetski hit za samo nekoliko dana od objavljivanja. Ali to nije „halo“ koje je ove godine najjače odjeknulo. Posle više od pola veka prekinutih veza između Kube i Sjedinjenih Američkih Država, ponovo su uspostavljeni diplomatski odnosi. Posle najave predsednika SAD-a i Kube, Baraka Obame i Raula Kastra, da će dva hladnoratovska rivala obnoviti kontakt, Havana i Vašington su u januaru počeli pregovore o normalizaciji odnosa, a čim je uspostavljena stabilna telefonska veza, prvi put od šezdesetih godina, predsednici ove dve države su razgovarali, i to duže od 45 minuta, radeći na „otopljavanju“ odnosa.

Do sada su telefonski razgovori građana ove dve države bili nemogući, sem ako nisu bili obavljani preko posrednika, što je papreno naplaćivano. Amerikancima su ublažena ograničenja za putovanja na Kubu, dozvoljen je ograničen uvoz kubanskih cigara i ruma u SAD, a Kubanci će imati luksuz da koriste američke kompjutere i telekomunikacionu opremu. Američka vlada je Kubu uklonila s liste ,,sponzora terorizma", što je bila jedna od većih prepreka za puno obnavljanje diplomatskih odnosa. Ambasade dve zemlje u Havani i Vašingtonu su ponovo otvorene u julu. Bolja veza između Amerike i Kube pospešiće i situaciju u čitavoj Latinskoj Americi, smatraju analitičari, iako još postoji nepoverenje Kubanaca i ostalih južnoamerikanaca prema SAD-u. Jedina dva „ali“ za sada su to što američka baza Gvantanamo, u kojoj je još uvek preko 100 zatvorenika, i dalje ostaje pod embargom, kao i to što Kuba otvoreno podržava Venecuelu, čijim je zvaničnicima SAD uvela sankcije.

Jedan čovek bi verovatno imao da pridoda još koje „ali“ na čitavu priču, ali možda Fidel Kastro nije kupio telefon.

 

Irska rekla sudbonosno „da“

Irska je oduvek bila poznata po tri stvari – riđokosim, bradatim muškarcima pegavih lica, dobrom pivu i – zelenoj boji. Međutim, ove godine Irska se zagrnula novim plaštom, plaštom duginih boja. U ovoj maloj ostrvskoj zemlji, ove godine na referendumu izglasano je da gej brakovi budu zakoniti. Na taj način Irska je postala 19. zemlja u svetu i 14. u Evropi koja je legalizovala homoseksualni brak, ali prva koja je pobedu za ravnopravnost izborila na referendumu, a ne u parlamentu.

– Mi smo prva zemlja u svetu koja će uvesti u Ustav gej brak na osnovu referenduma. To nas čini svetionikom, svetlom u borbi za jednakost i slobodu u ostatku sveta. Ovo je dan kad sam ponosan što sam Irac – tom prilikom rekao je Leo Varadkar, irski ministar zdravlja.

Pitanje koje je postavljeno biračima na referendumu glasi: ,,Brak mogu sklopiti dve osobe u skladu sa zakonom bez obzira na njihov pol“ i većina je glasala sa ,,da“. O tome koliko je Ircima bilo značajno to pitanje svedoči i odziv na referendumu, koji je bio iznad 60 odsto, veći nego na bilo kom referendumu u poslednje dve decenije, čemu je pripomogla i činjenica da su se mnogi državljani Irske iz sveta nakratko vratili u domovinu samo kako bi glasali.

Jedan od takvih je i glumac, Kolin Farel, koji je izjavio da je srećan zbog ove odluke jer će njegov brat moći da se venča u svojoj zemlji. Farelov brat neće morati da menja državu, a ni suštinski se ništa ne menja. Brade će možda biti out, kokteli će se možda piti pre nego pivo, ali lica će ostati pegava. I upravo to je, da smo svi jednako pegavi, ono što „tragači za razlikama“ ne žele da vide.

 

Idemo u rat, da se bijete

Igrali su se produžeci, kako su navele kolege iz Frans presa, ali gol je postignut. Svet – klimatske promene, 1:0. Svetski lideri okupljeni u Parizu na Klimatskom samitu usvojili su nacrt Međunarodnog sporazuma o klimatskim promenama. Cilj sporazuma jeste da se do kraja veka spreči globalno zagrevanje na zemlji, time što se neće dozvoliti veće povećanje od 2 stepena Celzijusa u odnosu na trenutnu. Zli jezici bi rekli da su učesnici samita bili velikodušni prema sebi jer je zadatak, deluje, već ispunjen.

Alternativci, na čelu sa Kristoferom Monktonom, tvrde da je toliko zagrevanje gotovo nemoguće, jer poslednjih 10 godina temperatura uopšte nije ni rasla. Prema njegovim matematičkim proračunima, bez preduzimanja ikakve akcije, temperatura može maksimalno da poraste za 0,6 stepeni Celzijusa u toku 25 godina. Dakle, u narednih 85 godina, ukoliko na snazi bude Marfijev zakon, temperatura će porasti za 2,4 stepena Celzijusa. Milijarde dolara biće utrošene na projekte, kako bi se nadomestilo tih 0,4 stepena, koji nisu ni sigurni. A Monkton upravo samo i poziva na to. Na čekanje dok se ne bude sigurno. Poziva da se ne srlja i ne troši novac, dok se u narednih 10-ak godina ne vidi kako će se situacija odvijati.

Ali svet će srljati. Francuski predsednik Oland već je ovaj dogovor i „očuvanje planete“ uporedio sa borbom protiv terorizma. Valja na vreme krenuti i „osigurati“ tih 0,4, jer „je svet u opasnosti“. A nekad ne možemo da pogodimo ni vremensku prognozu za sutra.

Bilo kako bilo, lepo je da se svet bar u nečemu konačno složio, pa makar to bio i „rat“. Svetski lideri krenuli su u misiju spasavanja sveta, a ko će rat voditi ostaje da se vidi. Na jednoj strani su alternativci, da ne kažemo zemlja, na drugoj svet, da ne kažemo mejnstrim mediji i novac. Svet vodi 1:0, samo da ne bude povratne utakmice.

Nema komentara

Napišite komentar