Ovogodišnja nedelja mode u Novom Sadu svečano je otvorena izložbom „Future Forms“ u Muzeju Vojvodine. Glavna organizatorka i predsednica Serbia Fashion week-a Svetlana Horvat pokazala je kako stari zanati i moderne forme oblikuju trenutnu modnu industriju.
Foto1: Boris Radić
Nekoliko probranih svetskih kreatora imalo je priliku da prenese svoje viđenje aktuelne i buduće modne scene. Njihove kreacije davale su samo mali uvid u to šta sve Serbia Fashion Week ima da pokaže svojim posetiocima. Usledio je seminar posvećen izučavanju tradicije i prožimanja istorije kroz savremeni modni izraz, kao i izložba kostima za operu „Carska nevesta“. Novi Sad je postao tačka susreta međunarodnih umetnika i mesto spajanja nesvakidašnjih ideja. Muzej Vojvodine je bio prva lokacija koja je okupila ljubitelje Fashion Week-a i ponudila im široku lepezu pažljivo odabranih modnih tvorevina.
Kako ste došli do ovih kreacija i šta je glavna idejna misao koja ih povezuje?
Ovo danas što gledate, to je izložba koja je stigla iz Pariza. Dakle, bila je u Kulturnom centru Srbije u okviru Paris Fashion Week-a.Kreatorima je tema bila buduće forme, odatle“Future Forms”. Svi su oni negde na bazi naše etnologije i naših nacionalnih kostima napravili njihovo viđenje svega toga u budućnosti. Dosta su futurističke forme imoderni materijali. Hteli smo u stvari da na Paris Fashion Week-u pokažemo koliki talenat imamo u zemlji, šta mašta ustvari može da proizvede od jednog običnog kostima i dokle može da se dođe. U tome smo uspeli jer su zaista fantastične kritike i već imamo i neke ponude da izlažemo u nekim pariskim galerijama. Ja sam ponosna što je Novi Sad premijerno u Srbiji ugostio ove kostime koji su stigli iz Pariza.To su sve već ostvareni autori, njih osam i svi vrlo poznati. Svaki od njih ima ozbiljne karijere, većinom u inostranstvu, ali evo, mi smo ih okupili nekako iz Evrope i stavili ih pod svoje okrilje i u Parizu i u Novom Sadu.
Ko stoji iza ovogodišnje izložbe u Muzeju Vojvodine?
O početka, od samog osnivanja sam ja napravila koncept, znači neke daleke 2012. godine, a to je da je nedelja mode sastavljena od mnogih segmenata, da moda nije samo pista i revija, nego da su tu i umetničke izložbe i edukacije, a vrlo često radimo i konferencije, kao i ovog puta. Svaki Fashion Week ima svoje seminare, ima svoje radionice. Dakle, jedno onako kompletno predstavljanje mode i kao presek šta se desilo i kao to šta će biti moderno, ali isto tako i sa neke sociološke strane prilazimo modi. Negde sveobuhvatno pravimo presek jedne godine vezano za modu, umetnost i kreativnu industriju.
Koliko mislite da je bitno da se ljudima pruži i taj segment?
Jako je bitno! Volim da kažem kako mi imamo u Novom Sadu nadogradnju, odnosno imamo jedan vrlo snažan Fashion Week kada govorimo generalno o svetskim Fashion Weekovima. Srbija Fashion Week je poznat van granica ove zemlje i poštovan, ali mi nemamo bazu, a to je Fakultet za modu i na tome radim neumorno godinama. Već sam jednom rekla da kada uspem da Novi Sad dobije Fakultet za modu, tad mogu da se povučem i da više ne radim ovaj posao.
Odakle je došla inspiracija za ovogodišnji koncept Serbia Fashion Week-a?
Mi smo zvaničan deo Paris Fashion Weeka kao nedelja mode i pratimo tamošnje trendove i često smo tamo. Trendovi poslednje pa možda i tri godine jesu vraćanje nekim tradicionalnim zanatima irukotvorinama, nekom etnološkom pristupu mode i prosto sam poželela da, evo, i kod nas obeležimo ovaj Fashion Week upravo tim starim zanatima i tradicionalnim veštinama i time idemo u korak svakako sa svetom. Mi možemo baš da se pohvalimo u našoj zemlji sa tim veštinama od naših baka i mama, tako da, evo, konačno je i to u fokusu svetske mode.
Koliko mislite da se moda današnjice oslanja na stare zanate i tradiciju?
Sve više. Ona se bazirala zadnje dve, tri decenije zaista na onoj hiperprodukciji i vrlo često menjanju garderobe, znači nekoj masovnoj potrošnji i masovnoj proizvodnji, što je dovelo do toga da moda postane, nažalost, četvrta industrijska grana po zagađenju životne sredine. Došlo je do toga da se ili moda malo okrene unazad i da se vrati nekim dobrim materijalima, komadima koji se dugo godina nose i dobro kombinuju ili zaista da učestvuje vrlo aktivno u uništavanju životne okoline, tako da, ovo je neminovnost.
Kako je potrošački mentalitet društva uticao na industriju mode?
Konzumerizam smo negde usvojili sa one strane okeana, preneli ga kod nas, prihvatili ga, ali ne samo mi, dakle, prihvatili ga je cela Evropa, pa i dobar deo Azije, ali evo, sve to negde se vraća u neke normalne okvire. Mislim da su ljudi koji odlučuju o trendovima i okretanjima mode u svetu konačno shvatili i napravili jedan potpuno novi pravac koji će biti u cilju očuvanja životne sredine. Svakako negde moda postaje individualna, usporavamo malo i moda na kraju krajeva treba da se nosi iz ljubavi. Vi treba da imate komade koje volite, komade za koje ste vezani emotivno, a ne samo da pratimo šta je moderno, pa bacimo i idemo dalje. Tako da zbog toga sam stvarno jako srećna i sad je na ovu temu bilo i nekoliko edukacija u Parizu i jako sam zadovoljna što, evo, mogu to da prenesem i ovde.
Ove godine publika ima priliku da vidi i kostime za operu “Carska nevesta”.Zašto ste se odlučili da izložite baš te kreacije?
Napravili smo spoj jedne modne manifestacije i Nacionalnog teatra Srpskog narodnog pozorišta. Srpsko narodno pozorište posle sto pedeset godina ponovo na scenu vraća "Carsku nevestu" Korsakova. Zamolili su nas da im pomognemo u izradi kostima. To je epoha Ivana Groznog, tako da su vrlo zahtevni kostimi. Naravno, ja sam to sa zadovoljstvom i srećom uradila. Obezbedili smo radionice koje to kvalitetno mogu da urade i tako da ćemo videti upravo taj spoj nedelje mode, naše tekstilne industrije, kostimografije i Nacionalnog teatra. Prilike u kakvima smo živeli možda nisu dozvoljavale da se često rade kostimi za kompletno novo delo, ali, evo, nadam se da će u budućnosti i to biti drugačije i da će kostimografija rasti u okviru nacionalnih teatara u Srbiji.
Foto2: Boris Radić
Za kraj bih Vas još pitala, kako aktuelni društveni kontekst utiče na modu i umetničko stvaralaštvo?
Znate kako, mi kada smo pod pritiskom i kada smo u teškim okolnostima, mi najbolje stvaramo. Ja imam dovoljno godina i prošla sam mnoge okolnosti, kriza i probleme i u društvu i šire. Uvek je to proizvelo neku novu maštu, neku vrhunsku kreativnost i to je nešto što nema veze sa okolnostima. To je nešto što prosto mi nosimo u genetskom kodu i uvek će to tako i biti.
Nema komentara