Mladi ljudi, među njima najveći broj onih koji imaju između 20 i 35 godina starosti, napuštaju Srbiju koja i dalje ne može da uspostavi jasne mehanizme za zadržavanje talenata. Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, zemlju je u prethodne dve decenije napustilo oko 180.000 ljudi, od toga najviše mladih i visokoobrazovanih.
Podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazuju da je prosečan godišnji broj emigranata iz Srbije iznosio 26.000, da je u 2013. godini povećan na 45.000, da bi 2014. godine dostigao cifru od oko 58.000.
Nedostatak radnih mesta, loša ekonomija, nesigurnost, korupcija, nepotizam navode se kao najčešći razlozi za kupovinu karte u jednom smeru. Studija sociologa Smiljke Tomanović i Dragana Stanojevića za 2015. godinu pokazala je da se 81,9 odsto ispitanika, pretežno omladine, odlučilo za ovaj korak iz ekonomskih razloga. Vladimir Grečić, ekonomista i stručnjak za dobrovoljne migracije kaže da mladi odlaze najviše zbog želje za boljim životnim standardom, lakšim zaposlenjem ili zbog boljih uslova za pokretanje sopstvenog bizisa.
– Da bi zadržala mlade u zemlji Srbija bi morala da prevaziđe slabosti kao što su nizak nivo BDP-a i ulaganja u istraživanje i inovacije, odsustvo strateškog upravljanja, mali broj istraživača u privredi, odsustvo mehanizama za saradnju nauke i privrede, kao i mali broj patenata i tehničkih rešenja. Nije za utehu, ali je činjenica da manje razvijene članice EU imaju još ozbiljnijih problema depopulacije. Rumunija je po godišnjem broju emigranata na drugom mestu među 50 država, dok je Hrvatska na 18., a Srbija na 19. mestu - kaže Grečić.
Australija, Kanada i Nemačka su države koje masovno privlače mlade ljude iz Srbije, a potom slede SAD i skandinavske zemlje. U njima pronalaze posao ili nastavljaju studije. D. L., studentkinja epigenetike na doktorskim studijama u Pragu kaže da ne bi otišla da su joj se ukazale šanse da nastavi svoje stručno usavršavanje u Srbiji.
– Problem je izgleda jer sam master molekularne biologije završila na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu, a ne na Medicinskom fakultetu. Kada sam pokucala na neka vrata radi zaposlenja pitali su me tokom intervjua da li sam član neke partije i koje. Kada sam odgovorila da nisam politički aktivna udaljili su me rečima da sada nemaju vremena za mene jer su izbori. Sa druge strane, Univerzitet iz Praga mi je uputio ponudu za posao i doktorske studije sa više nego odličnim uslovima. Nakon šikaniranja zbog moje političke neutralnosti bez razmišljanja sam odlučila da odem na mesto gde su moj rad i talenat cenjeni – smatra D. L. i dodaje da je njenu odluku dodatno učvrstilo saznanje da njene kolege sa prosekom ocena 10 rade po pradavnicama i marketima, daleko od posla za koji su se školovali. Zbog toga trenutno nema nameru da se vraća u Srbiju.
Ukoliko pak i imaju posao kojim su zadovoljni, pojedinci nailaze na diskriminaciju, stigmatizaciju i odbacivanje od strane svog okruženja iz drugih razloga, zbog na primer sekusualne opredeljenosti. B. R., lekar opšte prakse navodi da je ovo samo jedan od razloga zbog kojih bira da u bliskoj budućnosti ode u Norvešku.
– Moja seksualna orjentacija nije jedini razlog odabira baš ove zemlje, ali svakako jeste jedan od značajnijih. Na prvom mestu je prilika za stručno usavršavanje i napredovanje koja mi se tamo ukazala, a odmah zatim poštovanje koje sam video da se ukazuje svakom pojedincu, bez obzira na ime ili poreklo. U Srbiji nažalost nije tako. Pored toga Norveška ima izuzetno uređenu socijalnu politiku, a njihov zdravstveni sistem je jedan od tri najbolja u Evropi – naveo je naš sagovornik.
Pored svega ovoga postoje i oni kojima je Srbija najbolje mesto za život i rad. Jedan od onih koji ovako misle je i Željko Dragićević, slikar iz Sovljaka koji već dve decenije svojom slikarskom kičicom stvara jedan novi svet nalazeći inspiraciju u rodnom mestu i u svemu što ga okružuje.
– Uveren sam da nam toliko toga lepog po ćoškovima Srbije promiče, dok se u medijima svakodnevno plasiraju vesti iz crne hronike. Trudim se da svet posmatram kroz neku lepšu prizmu. Ne zato što sam ja slikar, pa mogu da sedim usred šume i da mi bude lepo. Već zato što smatram da našu stvarnost sami kreiramo. Ako mislimo pozitivno tako će nam i biti. Umoran sam od negativnih i sumornih priča o tome koliko je težak seoski život. Ovde ima toliko lepih stvari koje se ne mogu rečima opisati, potrebno ih je videti. Nikada ne bih otišao, ovde imam sve što mi treba – zaključio je Dragićević.
Gotovo svi koji su se odlučili na odlazak iz Srbije, učinili su to zato što su verovali da će im u inostranstvu biti bolje. Međutim, da mladi koji napuštaju zemlju imaju vrlo razvijenu svest o porodici, svojim roditeljima i rođacima i žele da im pomognu i omoguće lakši život i dostojanstvenu starost pokazuje podatak da svi oni šalju novac porodicama koje su ostale u Srbiji. Dok jedni podržavaju, drugi osporavaju odlazak iz Srbije, ali najveći izazov za trenutno državno rukovodstvo i svako buduće, nesumnjivo će biti kako zadržati mlade u domovini i na koji način unaprediti njihovo obrazovanje i usavršavanje.
FOTO: Pixabay
Nema komentara