Trideseta godišnjica “Oluje" obeležava se potpuno različito u dvema državama bivše nam Republike.
Vojna akcija “Oluja", sprovedena između 4. i 7. avgusta 1995. godine, označila je kraj samoproglašene Republike Srpske Krajine i povratak hrvatskog državnog suvereniteta nad delom teritorije koji je bio pod srpskom kontrolom od 1991. godine.
Iako država Hrvatska ovu vojnu operaciju slavi kao pobedu i vojni uspeh, ona je nosila i tragične posledice po civilno stanovništvo. Prema podacima hrvatske nevladine organizacije “Dokumenta”, ubijeno je najmanje 2353 osobe. Broj prognanih žitelja ostaje predmet diskusije. Srpski izvori navode da je proterano između 200 000 i 300 000 ljudi, dok hrvatski izvori, sa druge strane, navode da je proterano oko 130 000 civila.
Foto: Wikipedia
Dve države, dve priče
U Hrvatskoj se 5. avgusta obeležava Dan pobede i domovinske zahvalnosti, i Dan hrvatskih branitelja. Ove godine je trideseta godišnjica “Oluje” ipak obeležena 31. jula, a uključivala je i vojni defile u Zagrebu, koji je još početkom godine najavio predsednik Zoran Milanović, kao “veličanstvenu“ proslavu “najvažnije pobede Hrvatske vojske“. Tom prilikom takođe je prezentovana i novouvezena vojna oprema koju neki smatraju najsavremenijom u ovom trenutku.
Ove godine se u Srbiji 3. avgust obeležava kao dan sećanja na egzodus i stradanje srpskog naroda. Predsednik Srbije najavio je komemorativni skup u Sremskim Karlovcima u znak sećanja na, kako navodi, 2500 ubijenih i više od 250 000 proteranih Srba. Pored toga, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije preporučilo je svojim građanima da izbegavaju putovanje u Hrvatsku u periodu između 1. i 10. avgusta, uz obrazloženje da se očekuje povišen nivo bezbednosnih rizika.
Nacionalizam i simbolika
Dodatne kontroverze u javnosti prethodno je izazvao i skorašnji koncert Marka Perkovića Tompsona, poznatog po pesmama koje sadrže nacionalističke motive. Koncert je početkom prošlog meseca održan u Zagrebu, a prema navodima tamošnjih medija, koncertu je prisustvovalo gotovo pola miliona ljudi. Većinu publike su tom prilikom činili mladi, a neki analitičari tumače da je to znak da postoji nastavak normalizacije nacionalističke retorike.
Sećanje
Uprkos tome što je prošlo trideset godina, dijalog o ratovima devedesetih u regionu još uvek se vodi kroz prizmu etničke pripadnosti i političkih pozicija, dok žrtve i dalje često ostaju u senci političkih poruka. Zločini koji su se dogodili nad civilima tokom i nakon operacije “Oluja" u velikom broju slučajeva nisu procesuirani. U isto vreme, nacionalna sećanja u Srbiji često zaboravljaju kontekst rata u Hrvatskoj i zločine počinjene nad hrvatskim civilima, što dodatno otežava suočavanje sa prošlošću i istinom.
Tri decenije nakon “Oluje", region se i dalje suočava sa nasleđem rata. Mnogo češće deklarativno nego suštinski. Dok jedni slave oslobođenje, drugi se podsećaju na gubitak doma i života. Između njih stoji prostor u kojem istina još traži svoje mesto.
Nema komentara