Nekoliko događaja prethodilo je 5. oktobru, danu kada je narod na ulici svrgao režim Slobodana Miloševića. Važnu ulogu u svemu imali su i studenti, pre svega oni koji su organizovali studentske proteste od februara 1996. godine u Nišu. Trajali su 117 dana, i bili jedni od najvećih i najdugotrajnijih studentskih protesta u Evropi.
Photo: N1
Pored njih održavani su i građanski protesti koje je organizovala koalicija „Zajedno“. Studenti nisu hteli da se priključe građanskim protestima iako su uporedo protestovali, iz opravdanog straha da ne bi bili iskorišćeni u političke svrhe. Okidač za proteste bila je, kao i 5. oktobra, izborna krađa, kada je Izborna komisija u saradnji sa Socijalističkom partijom Srbije, prepravljala rezultate. Tim povodom studenti Univerziteta u Nišu su pored organizovanja protesta, napravili ekspediciju pod nazivom „Osvajanje vrha Srbije“, koju su činili sedamnaest članova, i svaki je nosio po jedan zapisnik iz izbornih jedinica u kojima su većinu glasova dobili kandidati koalicije „Zajedno“, a gradska izborna komisija proglasila SPS za pobednika. Cilj je bio da za 48 sati peške pređu put od Niša do Beograda i zapisnike uruče predsedniku Slobodanu Miloševiću, koji ih je na kraju ekspedicije primio. Značaj studenata u protestima u Nišu, ali i protestima 5. oktobra, ogleda se u činjenici da su oni ti koji pokreću društvene promene i shvataju važnost borbe za svoju budućnost.
Šta za studente danas predstavlja 5. oktobar i znaju li, uopšte, šta se tada desilo?
Milan (22): Dobra prilika, ali propuštena.
Tamara (21): Pošto znamo šta se dešavalo za vreme njegove [Slobodana Miloševića] vladavine, smatram da su demonstracije imale jak povod, kao što ga imaju i danas, a to je da pokušaju da promene nešto loše. To donekle i jesu uradile jer su uspeli da ga primoraju da prizna izborni poraz. Loše je što se ništa više posle toga nije dešavalo i promenilo, ali svakako da je to podstrek da protesti "1 od 5 milona" budu nešto više od toga.
Sara (22): Ako nije postojao drugi način da se promeni situacija, podržavam te proteste 2000.
Nikolina (21): Zaista ne znam ništa o tome, ali me zanima da saznam.
Slavica (19): Peti oktobar za mene predstavlja dan kada su ljudi pokazali da zajedno mogu sve i da ne treba ničeg da se plaše jer su upravo oni država.
Pre devetnaest godina i jednog dana na ulicama Beograda bilo je skoro pola miliona ljudi. U Srbiji se dogodila revolucija. Svrgnut je režim Slobodana Miloševića, i hiljade ljudi dočekalo je jutro ispred Skupštine grada, očekujući da svane 6. oktobar. Devetnaest godina kasnije, mnogi u Srbiji i dalje čekaju. Šta se desilo tog 5. oktobra, i zašto je taj datum bitan za srpsko društvo danas.
Demokratska opozicija Srbije (DOS) je 5. oktobra 2000. godine pozvala građane da se okupe ispred Savezne skupštine. Razlog za okupljanje bilo je suprotstavljanje izbornoj krađi koju je sprovela Savezna izborna komisija a po nalogu tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Ultimatum koji je DOS uputio Miloševiću bili su priznanje izborne volje građana, neodržavanje drugog kruga predsedničkih izbora, smena generalnog direktora, glavnog urednika i uređivačkog kolegijama Radio-televizije Srbije (RTS), svi koji su uhapšeni budu pušteni na slobodu i povlačenje poternica i krivičnih prijava. Miloševiću je dat rok do 15 časova u četvrtak 5. oktobra.
Već od ranog jutra, iz cele Srbije organizovano su pristizale pristalice DOS-a. Okupili su se na platou ispred Savezne skupštine i u 15.35 časova ljudi upadaju u zgradu Skupštine, dok je policija suzavcem uspela da rastera veliki broj ljudi sa platoa. Već oko 16 časova velike broj ljudi upada u Saveznu skupštinu i policajci koji se čuvali zgradu se povlače. Iz zgrade se vijorio crni dim, dok su svi prozori bili razbijeni, a ljudi masovno odnosili umetnička dela, stolice i bilo šta što se u tom trenutku moglo pronaći. Nekoliko sati kasnije, policajci iz policijske stanice u Ulici Majke Jevrosime položili su oružje i priključili se demonstrantima. U toku noći održana je konstitutivna sednica novog sastava Skupštine grada Beograda. Zgrada RTS-a bila je zapaljena, redovni program prekinut, tek kansije je Studio B počeo da emituje redovne vesti o zbivanjima na ulici. Kasnije se priključuju i ostale televizije. DOS je preuzeo vlast.
Photo: Vreme
Nakon predsedničkih izbora 2017. godine, izrevoltirani izbornim uslovima u Srbiji studenti su pokrenuli proteste „Protiv diktature“, kada nisu priznali rezultate izbora, predsednika Aleksandra Vučića optužili su za izbornu krađu i medijski mrak. Jedan od zahteva je bio sličan kao i 5. oktobra – smena generalnog direktora i glavnog i odgovornog urednika u RTS-u. Prošle godine studenti su pružili podršku protestima „1 od 5 miliona“ kada su dugi niz nedelja šetali i pridruživali se koloni građanskog protesta, iako su svoje proteste otpočinjali na samostalno na drugim mestima i malo drugačijim ciljevima. Ove godine studenti su blokirali rektorat Univerziteta u Beogradu, a nakon 12 dana napravili dogovor sa rektorkom Ivankom Popović da Odbor za profesionalnu etiku do da konačan sud da li je doktorat ministra Siniše Malog plagijat ili ne. Da li su studenti i danas revolucionari pokazaće samo vreme, ali njihov uticaj na kreiranje javnog mnjenja i promena u društvu je nezanemarljiv.
Nema komentara