Sve veći broj mladih u Srbiji oboleva od Kronove bolesti koja napada završni deo tankog creva i početni deo debelog. Uz dobru kontrolu lekova i idealnu saradnju pacijenta i lekara sa ovom bolešću se može živeti.
foto: novosti.rs
Kronova bolest je upalna bolest probavnog sistema koja pogađa decu i odrasle. Pacijenti mogu imati i simptome izvan digestivnog sistema: kožni osip, bolove u zglobovima, crvenilo očiju, a retko i probleme sa jetrom. Glavni simptomi su obično rane u ustima, proliv, bol u stomaku, malaksalost, gubitak telesne mase i povišena temperatura.
Uzrok nastanka ovog oboljenja je nepoznat, ali se smatra da je to kombinacija etimoloških, imunoloških interakcija i genetskih predispozicija. Naslednost ima veliki uticaj, ali nije jedini način za njegovo dobijanje. Smatra se da je za prenošenje zaslužan faktor sredine, s obzirom na to da u urbanim mestima ima mnogo više zaraženih ovom bolešću nego u ruralnim.
Predsednik Udruženja obolelih od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa Srbije (UKUKS) Ljiljan Đaković kaže da se tačan broj obolelih u Srbiji ne zna, ali da je procenjeno da ima oko 6.000 ljudi i da je započeta izrada registra pacijenata koje popunjavaju lekari kako bi se utvrdio tačan broj.
- Iako deluje da je dovoljan broj lekara osposobljen za ovu oblast, to je daleko od realnosti, naročito što se tiče pedijatrijskih gastroenterologa. Možda bi rešenje bilo u osnivanju specijalizovanih odeljenja pri klinikama koja bi se bavila samo ovom problematikom - kaže Đaković.
Veoma je važno da se nakon primećivanja i učestalog ponavljanja simptoma pacijenti obrate doktoru. Onkolog sa Instituta u Kamenici Bogdan Bogdanović kaže da je Kronova bolest zalečiva, ali da je nemoguće izlečiti je u potpunosti. Postoje dva načina vršenja pregleda, kolonoskopija i endoskopija, koje se rade na svaka tri meseca i vrlo su neprijatni i bolni. Kada se utvrdi konkretna dijagnoza pristupa se terapiji. Često se dešava da oboleli izbegavaju susret sa lekarom zbog neprijatnosti i bola koji doživljavaju prilikom pregleda, što dovodi do novih problema:
- Terapija je višestepena: prvo se primenjuju najblaži lekovi, a u slučaju manjeg uspeha uvode se jači lekovi koji imaju veće nus-efekte. Primena terapije može dovesti do povlačenja bolesti, ali nikada do potpunog izlečenja - navodi doktor Bogdanović preporučujući uz terapiju dijetu i prilagođen način ishrane.
Dugotrajno bolovanje i izbegavanje posete lekaru dovodi do komplikacija kada se pristupa operaciji, kao poslednjem vidu lečenja. Operativno tretiranje ne daje nikakvu sigurnost da se bolest neće vratiti na nekom drugom delu creva. Bolest kod pacijenata se vraća u izuzetno stresnim situacijama, koje mogu biti fizičke kao što su prehlade i trudnoća, te psihičke poput reakcije na slabiju ocenu na ispitu ili gubitka voljenih osoba.
Način života obolelih ne razlikuje se bitno od načina života onih koji su zdravi. Koliko god bila nezgodna, Kronova bolest spada u dobroćudne bolesti i stoga ne postoje ograničenja za one koji se suočavaju sa njom. M. T, čiji problem sa Kronovom bolešću traje 18 godina, smatra da je ne treba tako „crno“ generalizovati i prikazivati:
- Jeste medicinski teška i opaka bolest, ali je svako doživljava na svoj način zavisno od faze, vrste i obuhvatnosti. Apsolutno sam aktivan i vodim potpuno normalan život, što preporučujem i drugima - kaže M. T.
Postoje i oni koji teško prihvataju činjenicu da su oboleli. Stoga postoje udruženja poput UKUKS-a koja im pružaju podršku, organizuju druženja radi razmenjivanja iskustava i navode ih da se bave drugim aktivnostima na koje bolest ne utiče.
Mišljenje doktora jeste da bolesni treba da se oslobode straha od pregleda i da je neophodno uspostaviti saradnju između pacijenta i lekara, koja će doprineti adekvatnijem lečenju, sprečiti stvaranje novih bolesti i obolelom omogućiti kvalitetniji način života.
Nema komentara