Položaj trans žena u sportu: Koliko nanomola po litru čini ženu?

autor: Igor Išpanović 79 pregleda

Atletičarka Megan Jangren završila je kao 40. na takmičenju američke države Kalifornije u disciplini maraton koje se održalo početkom februara. Time je obezbedila učešće na turniru na nacionalnom nivou u okviru kvalifikacija za Olimpijske igre u Tokiju. Međutim, ovo ostvarenje postaje posebno značajno kada se ima u vidu da je ona prva otvoreno transrodna osoba kojoj je ovo pošlo za rukom u njenoj disciplini.

Foto: Sharon McCutcheon from Pexels

Megan Jangren je godinama bila podvrgnuta hormonskim terapijama kako bi ispunila sve uslove koje propisuje Međunarodni olimpijski komitet (MOK), što joj je i omogućilo da se takmiči u okviru ženske kategorije. Naime, prema važećim smernicama iz 2015. godine, trans žene mogu da se nadmeću u kategoriji za žene bez prethodnog uklanjanja testisa ukoliko im je nivo testosterona bio ispod 10 nanomola po litru prethodnih 12 meseci. Međutim, pre donošenja odluke o odlaganju predstojećih Olimpijskih igara za narednu godinu usled virusne pandemije, u naučnim krugovima pri Međunarodnom olimpijskom komitetu se vodila diskusija o promeni postojećih pravila koja su se odnosila na učešće trans žena na međunarodnim takmičenjima. Ideja je bila da se trenutna granica smanji na 5 nanomola jer je usvojen okvir bio problematičan zato što nivo testosterona kod muškaraca varira između 7.7 i 29.4 nanomola po litru. Do konsenzusa, ipak, nije došlo. I dok je jedna strana zagovarala ugao da bi se ovim potezom trans ženama poništila urođena, biološka prednost prelaska kroz pubertetski period muškarca, drugi su bili stava da bi to imalo veoma malo efekta na smanjivanje mišićne snage, odnosno, da određene fizičke sposobnosti, koje su imale kao muškarci, ostaju bez obzira na promenu pola i terapije.

Naučni dokazi postoje u oba pravca, samo je pitanje ko ih bira i na koji način koristi u svojim argumentima, rekla je profesorka Zorica Mršević, autorka nekoliko knjiga i studija o rodnoj ravnopravnosti.
- Iako može da se konstatuje da su trans žene, zbog perioda koje su provele kao muškarci, u prednosti kada su u pitanju visina, muskulatura ili kapacitet pluća, premalo je konkretnih i savremenih primera da bi na njima moglo da se zasniva bilo kakvo relevantno naučno istraživanje. Tako će verovatno i ostati, s obzirom na to da trans žene često ne žele da izlaze u javnost i otvoreno se izjasne, rekla je Mršević i istakla da je, pritom, veoma teško doći do finansija za veće naučne projekte, jer ne postoji interesovanje značajnije društvene grupacije.

Međunarodne sportske organizacije imaju dugu tradiciju sprečavanja muškaraca da se prokrijumčare u ženske kategorije i onemogućavanja nadmetanja onima koji su koristili nedozvoljena sredstva. Olimpijska šampionka Kaster Semenja, rođena kao žena, bila je pod istragom Svetske atletske asocijacije 2009. godine zbog, navodno, visokog nivoa testosterona, iako nikada nije menjala pol. Njoj je bilo zabranjeno da se takmiči i morala je da bude podvrgnuta raznim testovima, sve dok joj nije omogućen povratak na sportsku scenu sredinom 2010. godine. Trans-aktivista Kris Mosijer, njen advokat, u izjavi za američku televizijsku stanicu „The Hill“ je tada rekao da je pravi problem bio to što se ona ne uklapa u društvene okvire onoga što se smatra ženom, što je posebno osetljiva tema kada su u pitanju žene koje nisu belkinje.

Međutim, prema rečima profesorke Zorice Mršović, poteškoće pri donošenju bilo kakvih odluka ili promena u smernicama se nalaze u pravnoj regulativi koja se zasniva na medicinskim činjenicama i zakonitostima od kojih nijedno sportsko institucionalno telo, pa ni Međunarodni olimpijski komitet ne može da odstupi.
- Ako se izuzmu medicinski pokazatelji, onda bi mogla da se pokrene diskusija i oko validnosti ostalih mera, kao u slučaju testova za doping. Postoje argumenti aktivista za ljudska prava da mnogi sportisti dolaze iz siromašnih slojeva društva i da je njima sportska karijera eventualno jedini način da skrenu sa puta kriminala. Iako dopingovani sportisti nisu uvek pobednici, čak su nekada i među poslednjeplasiranima, to ne znači da takve nedozvoljene radnje ne treba sprečavati, objašnjava Mršović.

U nameri da sport opravda zahtev za inkluzivnošću i nediskriminatornom odnosu prema osobama koje izlaze iz okvira dvorodnog sistema, koji prema savremenim teorijama nije ni urođen ni univerzalan, pojedine sportske asocijacije su usvojile liberalnija pravila po pitanju učešća trans žena u ženskim kategorijama. Prema pisanju američkog magazina „Wired“, više od 150 trans žena se takmiči u okviru Nacionalne univerzitetske atletske asocijacije u SAD-u. Vašingtonska međukoledžska sportska organizacija, na primer, dozvoljava sportistima da se takmiče u konkurenciji koju sami izaberu u skladu sa svojim ličnim osećajem rodne pripadnosti, bez obzira pod kojim polom se vode u studentskoj evidenciji. Međutim, na snazi su i procedure kako bi se sprečila zloupotreba otvorenijeg pristupa ka rodnoj ravnopravnosti. Takođe, u američkom koledžskom sportu se uveliko eksperimentiše sa stvaranjem takmičarskih grupa sastavljenih od svih rodnih kategorija.

Atletičarka Zorana Grujić, koja studira u Vašingtonu, rekla je da zna nekolicinu sportistkinja koje su bile u situaciji da se nadmeću u istoj kategoriji sa osobom koja se izjašnjava kao trans žena, ali da ona još nije bila u toj prilici.
-
U grupi takmičara koji su jednaki prema svojim sposobnostima u odnosu na druge, stvaranje rodno neutralnih kategorija bi moglo da pomogne pri stvaranju boljeg i pravednijeg sistema u koji bi bili uključeni transrodni sportisti. S druge strane, prosta inkluzija trans žena u ženske kategorije samo bi dovela do neravnopravnog odnosa između cisrodnih i transrodnih takmičarki. Niko ne bi trebalo da bude isključen kada je u pitanju sport, samo mislim da postoje drugi načini na koji bismo svi mi koji se njime profesionalno bavimo mogli uspešno da ostvarimo svoje ambicije, smatra Grujić.

Prema poslednjim navodima, Međunarodni olimpijski komitet će sačekati kraj Igara u Tokiju kako bi obelodanio nova pravila vezana za trans žene. Ričard Badžet, medicinski i naučni direktor pri MOK-u, izjavio je početkom marta da bilo kakve izmene u tako kratkom roku pre početka Olimpijskijskih igara ne bi bile fer ili etične. Ipak, uz neminovno odlaganje ovog međunarodnog takmičenja za narednu godinu, ostaje dovoljno prostora za potencijalno preispitivanje ili promenu postojećih pravila. U svakom slučaju, i dalje postoji šansa da se nekoliko transrodnih sportistkinja nađe u Japanu 2021. godine – brazilska odbojkašica Tifani Abru, BMX biciklistkinja Čelsi Vulf  i dizačica tegova Laurel Hubart. Među njima se neće naći i Megan Jangren, koja je narednu trku na kvalifikacionom turniru u disciplini maraton završila na 230. mestu, što joj nije bilo dovoljno da obezbedi učešće na Olimpijskim igrama.

    Napišite komentar