Novo udruženje novinara u Srbiji?

U Srbiji je osnovano novo udruženje novinara.
Vest dolazi u trenutku kada se profesija suočava s brojnim izazovima – od pritisaka i cenzure do fizičkih i verbalnih napada na novinare i novinarke.

Foto: Antonio Ahel

Na izgled, potpuno dobra stvar, koja idejno zvuči kao nešto što će doprineti očuvanju profesije u društvu gde je ona potpuno ugrožena i gde se nalazi na potpunim marginama postojanja, ova vest zapravo predstavlja još jedan pokušaj ugnjetavanja žurnalistike.

Asocijaciju novinara Srbije (ANS) osnovali su ljudi među kojima su Milomir Marić, Željko Mitrović, Dragan J. Vučićević, Jovana Jeremić  i drugi akteri koji su tokom godina bili u središtu kritika zbog odnosa prema novinarstvu.

Uprkos tome, osnivači ANS-a danas poručuju da će se zalagati za beskompromisnu zaštitu svih novinara, slobodu izražavanja i očuvanje profesionalnih standarda. 

Predstavljaju se kao branioci integriteta profesije, najavljujući borbu protiv cenzure i pritisaka, i postavljajući se kao ključna tačka okupljanja za celu novinarsku zajednicu.

Pogled na listu osnivača dovoljan je da bude jasno – ovo nije udruženje za zaštitu novinara, već organizacija za dodatno utvrđivanje kulta ličnosti koja se nalazi na vrhu države. Kao da postojećih mehanizama nije bilo dovoljno, sad se uvodi još jedan – formalizovan, potpisan, pečatiran.

Postaje sve jasnije ko još uvek pokušava da se bavi novinarstvom uprkos pritiscima, cenzuri i svakodnevnom riziku, a ko je već odavno prihvatio ulogu u sistemu – kao informativni kadar bez pitanja, ali sa unapred pripremljenim odgovorima, gotovim tezama i uredničkim linijama koje se precizno uklapaju u narativ jednog čoveka. Podele koje su dugo bile neformalne, sada su i zvanično potvrđene.

U društvu u kojem je profesija novinara svedena na ruglo, a istina na opasnost – ne čudi što oni koji su godinama obesmišljavali novinarstvo danas bez stida pokušavaju da ga prisvoje. Da ga redefinišu po sopstvenoj meri – bez pitanja i bez integriteta. Tu više ne govorimo o pokušaju kontrole, već o otvorenom preuzimanju značenja reči „novinar“ – da bi se u nju spakovalo sve, osim stvarne odgovornosti prema javnosti.

Jer, u Srbiji danas, biti novinar znači biti kriv. Sumnjiv, obeležen, često i pretnja. U zemlji u kojoj su redakcije mete, a novinari i novinarke „crvi“, vest da se osniva novo udruženje „za zaštitu novinarstva“ nije razlog za nadu, već za strepnju. Jer znamo ko ga osniva. Znamo po čijem nalogu. I znamo kome će služiti.

Kada se istina izjednačava s neprijateljstvom, a pitanje sa napadom, tada oni koji i dalje pokušavaju da rade svoj posao postaju izdajnici i plaćenici. A propagandisti i cenzori – eto, postaju udruženi borci za integritet profesije.

Sloboda novinarstva će početi onda kad nestane strah i potlačenost.