Bez konačnog odgovora: Gde je nestao D.B. Kuper?

Krajem novembra 1971. godine, na prvi pogled, običan čovek stigao je na aerodrom u Portlandu (Oregon), gde je kupio avionsku kartu u jednom smeru za Sijetl (Vašington). Kartu je kupio pod imenom Danijel Kuper, nakon čega se pridružio ostalim putnicima koji su čekali da avion poleti, ne sluteći da će se ovo, naizgled, uobičajeno putovanje odvijati veoma neuobičajenim tokom.  

Avionska karta Danijela Kupera

Foto: www.thegadabouttown.com

Danijel Kuper zauzeo je svoje mesto u poslednjem redu kod desnog krila aviona. Na samom početku leta Kuper je stjuardesi, Florens Šafner, predao kovertu. Kada je pročitala sadržaj koverte, Florens nije mogla ništa drugo nego da mirno sedne pored Kupera. Naime, u koverti se nalazio papir na kojem je pisalo da Kuper ima bombu u koferu i da zahteva da stjuardesa odmah sedne pored njega. Da ovo uznemirujuće saopštenje nije običan blef, Florens je shvatila kada je ugledala dinamit u njegovom ličnom prtljagu. Kuper je imao tri zahteva koja je tražio da budu ispunjena jer će u suprotnom aktivirati bombu i usmrtiti putnike i posadu aviona. Kuperovi zahtevi bili su pomalo neobični. Zahtevao je da mu se do pet časova popodne preda 200 000 evra u gotovini uz četiri padobrana i kamion sa punim gorivom, koji će ga čekati kada sleti u Sijetl kako bi se rezervoari aviona ponovo napunili. Kada je Florens otišla da obavesti ostale zaposlene, druga stjuardesa, Tina Maklov, sedela je pored Kupera kako bi, uz pomoć telefona u kabini, bila je posrednik između njega i avionske posade.

Narednih sat i po vremena avion je kružio iznad Sijetla čekajući da lokalna i federalna vlast ispune Kuperove zahteve. Lokalna banka je dostavila deset hiljada novčanica od 20 dolara, dok je obližnja škola padobranstva donirala četiri padobrana, nakon čega je avion konačno sleteo u Sijetl, dva sata nakon očekivanog dolaska. Novac i padobrani predati su Tini Maklov, te je Kuper dopustio putnicima i dvema stjuardesama da napuste avion. Međutim, tu nije bio kraj njegovih zahteva. Ovog puta zahtev se odnosio na avion. Naime, zahtevao je od pilota direktan let do Meksiko Sitija. Svetla u avionskoj kabini su morala biti ugašena, stepenice za iskrcavanje iz aviona spuštene i visina leta niska.

Međutim, novonastali zahtevi nisu mogli biti u potpunosti ispunjeni. Nemoguće je bilo preći toliku kilometražu bez pauze za gorivo, te je sklopnjen dogovor za pauzu u Rinu (Nevada). Takođe, pošto let nije bio moguć ukoliko su stepenice spuštene, Kuper je pristao da one budu podignute, ukoliko mu Tina Maklov objasni kako se stepenice spuštaju, nakon čega joj je naredio da se pridruži ostatku posade u prednjem delu aviona i ostavi ga samog.

Poslednji put kada je Maklov videla Kupera bio je kad je on u zadnjem delu aviona stavljao na sebe padobransku opremu. Kada je avion sleteo u Rino članovi posade su pažljivo pregledali kabinu, međutim, Kuper i dinamitna bomba su nestali. S obzirom na to da su stepenice bile spuštene, članovi posade zaključili su da je Kuper u nekom trenutku, između Sijetla i Rina, sišao niz stepenice i skočio u mrak.

Foto: www.abc.net.au

Tokom istrage FBI-a nije pronađeno dovoljno dokaza. Jedino što je preostalo kao potvrda Kuperovog boravka u avionskoj kabini bila je kravata, osam opušaka cigareta i dva padobrana. Nakon razgovora sa putnicima, istražitelji su dobili jasniju sliku o Kuperovoj pojavi. Opisan je kao muškarac u četrdesetim godinama, koji je nosio crno odelo, kaput i cipele. Najintrigantnije pitanje vezano za čitav ovaj događaj bilo je, svakako, kada je Danijel Kuper napustio kabinu, odnosno, kada je skočio. Poslednji put kada je posada komunicirala sa misterioznim čovekom bilo je u 20.05. Iako niko od posade nije video Kuperov skok, prijavili su da su, ubrzo nakon poslednjeg kontakta sa Kuperom, osetili blagu oscilaciju koja je mogla biti izazvana njegovim napuštanjem aviona.

Naredna misterija bila je u kojoj oblasti je Danijel Kuper napustio avion. S obzirom na tačno određeno vreme poslednjeg razgovora posade sa Kuperom, utvrđeno je da se skok dogodio oko 40 kilometara pre sletanja u Nevadu. U ranim jutarnjim časovima narednog dana, FBI je sproveo opsežnu potragu za Danijelom Kuperom, međutim kako jugozapadni deo Vašingtona odlikuju nepogodnini vremenski uslovi i prirodne prepreke, istraga je bila komplikovana. Otkriveno je da su pojedini vrhovi drveća bili oštećeni i pronađeni su delovi plastike koji su ličili na padobranske kanape, međutim, ova otkrića nisu bila dovoljna za rešavanje slučaja.

Jedna od zanimljivijih i verodostojnijih hipoteza, koju je i FBI istraživao, sugerisala je da su  slučajevi Danijela Kupera i Ričarda Flojda Mekoja povezani, pa čak i da je u pitanju ista osoba. Naime, Mekoj je u aprilu 1972. godine, učinio gotovo identično delo kao Kuper nekolio meseci ranije. Mekoj je, nakon što je dobio zatraženih 500 000 dolara i četiri padobrana, skočio je iz aviona. Međutim, za razliku od Danijela Kupera, Ričard Mekoj je ubrzo uhapšen. Daljom istragom utvrđeno je da Kuper i Mekoj nisu ista osoba, pre svega zbog razlike  u izgledu, glasu i ponašanju, te je i ova hipoteza odbačena.

Početkom 80-ih godina prošlog veka, deceniju nakon zbunjujućeg događaja, dolazi do neočekivanog otkrića. Brajan Ingram, dečak koji je pravio logorsku vatru na maloj plaži na obali južnog dela Vašingtona, pronašao je tri svežnja novca u vrednosti od pet hiljada dolara.

Foto: www.historylink.org

Sa obzirom na to da je slučaj NORJAK, akronim koji koristi FBI za označavanje ovog slučaja, bio veoma poznat, roditelji Brajana Ingrama su odmah odneli novac u FBI. Tokom istrage utvrđeno je da se serijski broj poklapa sa novčanicama koje je, deceniju ranije, banka predala Kuperu. Iako je pronalazak novca predstavljao pomak u razrešenju misterije, pokrenuo je i niz nedoumica.

Prethodno utvrđena lokacija skoka više nije bila verodostojna jer je novac pronađen mnogo dalje. Jedna od hipoteza je pretpostavljala da je Kuper deo novca bacio u reku Luis, pritoku Kolumbijske reke, na granici Vašingtona i Oregona. Međutim, Kolumbijska reka teče u suprotnom pravcu, te je ova hipoteza ubrzo zaboravljena. Nedavne analize pronađenih novčanica ukazuju na to da su one bile izložene vodi tek u proleće 1972. godine, nekoliko meseci nakon Kuperovog skoka iza aviona, što dodatno remeti dotadašnje shvatanje događaja. Štaviše, geološke studije su pokzale da su slojevi peska, u kojima su novčanice pronađene, nastali nakon 1974. godine. Dakle, novac nije zakopan neposredno nakon preuzimanja. Međutim, zbog nedostatka dokaza, nikada nije došlo doznačajnijeg pomaka u rešavanju ove misterije.

Iako je slučaj o skoku D.B. Kupera zvanično zatvoren, nedavna saznanja su ponovo pokrenula interesovanje javnosti za ovaj složen događaj i podstakla nastanak novih hipoteza i pitanja koja i dalje ostaju bez konačnog odgovora.