Prednosti i mane onlajn nastave

autor: Marija Marčeta 111 pregleda 0

Zbog epidemije Korona virusa, studenti i profesori Filozofskog fakulteta su primorani da se pridržavanju zadatih epidemioloških mera, odnosno da se nastava izvodi onlajn sve do kraja epidemije ili popuštanja mera. Mišljenja o ovakvom izvođenju nastave su podeljena.

Foto: Pixabay

Ustajanje samo nekoliko minuta pre predavanja, ispijanje prve jutarnje kafe uz doručak i istovremeno praćenje nastave i proveravanje notifikacija na mobilnom telefonu bez ikakvog osećaja griže savesti zvuči kao san svakog studenta. Iako trenutno predavanja ne zahtevaju ustajanje iz toplog kreveta i trčanja na autobus, određeni broj studenata nije zadovoljan ovim načinom održavanja nastave. Razlozi za nezadovoljstvo kod studenata su razni, nedostatak koncentracije, gubitak motivacije, tehnički problemi, manjak aktivnosti, gubljenje osećaja pripadnosti zajednici… 

U anketi koja je rađena u svrhu istraživanja o onlajn nastavi, većina studenata Filozofskog fakulteta među kojima je i Mihajlo Valka, student četvrte godine Psihologije, reklo je da su zbog ovakvog načina rada manje aktivni, imaju manje motivacije za učenje i čest gubitak koncentracije na nastavi. Razlog koji je Mihajlo naveo za manjak aktivnosti je mnogo veća trema prilikom verbalnog uključivanja u nastavu. 

“Uništava se univerzitetska zajednica, gubi se osećaj pripadnosti toj zajednici, sama komunikacija biva na nezavidnom nivou, celo studiranje gubi smisao”, smatra Mihajlo i dodaje da mu problem predstavlja i nepostajanje interakcije uživo sa profesorima i kolegama i uskraćenost za neke aspekte nastave koji se mogu izvoditi samo uživo.

Takođe, problemi sa ovakvim načinom rada razlikuju se od smera do smera - dok jedni imaju nastavu jednom dnevno, drugi imaju šest časova u jednom danu bez većih pauza. Problemi se razlikuju i od individue do individue - neko nema uslove da prati onlajn nastavu jer ne poseduje uređaj poput laptopa, mobilnog telefona ili računara, ili zbog slabe internet konekcije i drugih tehničkih problema. Iako se prisustvo ne boduje, takvi studenti će ostati uskraćeni za gradivo koje se obrađuje.

Kako kaže docentkinja na Odseku za medijske studije Brankica Drašković na predmetima koje ona drži, Osnovi audio-vizuelnog izražavanja i TV novinarstvo, najveću prepreku studentima čini nemogućnost izvođenja prakse, te su uskraćeni i za kvalitet nastave.

“Studenti ne poseduju adekvatnu opremu, studio, kamere, legalne softvere za montažu. Studenti su prinuđeni da se snalaze na različite načine da bi uspeli da improvizuju neke segmente. Međutim, to iziskuje dodatni napor, a i kako mi se čini to nema nikakvog efekta“, kaže profesorka Drašković i dodaje da ima osećaj da priča sama sa sobom dok predaje, jer samo gleda u nekoliko desetina crnih kvadratića sa imenima studenata i zbog toga ne može da vidi da li svi studenti prisutni ili su samo otišli da spavaju ili rade neku drugu aktivnost. Sa druge strane, ako svi studenti uključe kameru, može doći do gubitka konekcije sa internetom. 

Foto: Pixabay

Docentkinja sa Odseka za medijske studije Jelena Kleut kaže da su mane mnogobrojne - gubi se spontanost susreta i retke su situacije da se zajedno sa studentima nasmeje. Pored ovog manjka interakcije, pređe se i manje gradiva. 

“Uglavnom studente i ne vidim - hvala onim malobrojnim koji upale kamere. Teško mi je da procenim reakcije - da li im je nešto novo ili poznato, da li im je zanimljivo ili dosadno, da li su razumeli ili nisu“, kaže profesorka Kleut i dodaje da je treći problem strukturni i na njega ceo obrazovni sistem nema dobar odgovor - šta sa onima koji ne mogu da pohađaju nastavu onlajn? Nemaju svi dobre uređaje, nemaju svi dobre internet koncekcije, nemaju miran prostor u kojem mogu da rade, jer su sada čitave familije prisiljene da rade od kuće.

Za razliku od Brankice Drašković i Jelene Kleut, asistentkinja sa Odseka za srpski jezik i lingvistiku Mila Dragić ipak nalazi prednosti u ovakvom načinu rada.

“Mogućnost da se radi i uči na bilo kojoj lokaciji, te posledična ušteda vremena i prostornih kapaciteta u zgradi fakulteta, digitalizacija nastavnog materijala koji će se koristiti i u budućnosti, jednostavnija nadoknada propuštenih časova zahvaljujući dostupnosti materijala u elektronskom obliku“, navodi profesorka Dragić, koja takođe izdvaja tehničke probleme i otežanu komunikaciju sa studentima, manju angažovanost studenata u nastavi, budući da imaju mogućnost izostajanja sa časova bez posledica, kao i mogućnost da pasivno slušaju gradivo baveći se u isto vreme i drugim sadržajima.

U svrhu ovog istraživanja, kontaktirala sam prodekanicu za nastavu, Jasminu Kodžopeljić i Ministarstvo prosvete, međutim nisam dobila nikakave odgovore.

Pored sprečavanja širenja zaraze, u anketi, studenti među kojima je i Filip Filipović, student prve godine Kulturologije, kao prednosti je izdvojio duže spavanje, mogućnost praćenja nastave gde god se nalazi, više slobodnog vremena, manje trošenje novca na put do fakulteta, hranu i iznajmljivanje stana. 

“Velika prednost ovakvog izvođenja nastave je, svakako, uključivanje introvertnih osoba u komunikaciju putem četa, a zadaci poput seminarskih radova su prilagođeni onlajn nastavi”, kaže Filipović i dodaje da sve radi iz topline svoga doma, te da nema potrebe za iznajmljivanjem stana u gradu u kom studira, tako da je njegova porodica finansijski rasterećenija.

Nema komentara

Napišite komentar