Univerzitetski odjek!

Kultura

Koncert Novosadska kultura sećanja u četvrtak u Radio kafeu

Muzički događaj “Novosadska kultura sećanja” održaće se ove godine u četvrtak, 24. maja u Radio kafeu (Miletićeva 45).

Hajde, sanjaj me, sanjaj: Koncert u čast Vlade Divljana

Koncertom „Hajde, sanjaj me, sanjaj“ 10. maja u Sava centru u Beogradu obeležiće se 60 godina rođenja jednog od najznačajnijih rok umetnika na ovim prostorima, Vlade Divljana.

Univerzitet

Bajić dobija svoju teretanu

Studentski dom "Slobodan Bajić" uskoro će dobiti svoju teretanu.

Studentski centar Novi Sad raspisao je javnu nabavku za preuređenje prostora suterena u teretanu. Kako se može videti u dokumentaciji, za ovaj posao planirano je da se izdvoji do četiri miliona dinara.

Radovi podrazumevaju kompletno uređenje prostora suterena u ovom studentskom domu.

Može se očekivati da teretana bude spremna za upotrebu do početka nove školske godine, s obzirom na to da preduzeće koje dobije posao ima rok od 45 dana da obavi sve radove.

Studentski centar Novi Sad namerava da u ovoj godini utroši još četiri miliona dinara na nabavku opreme za teretane u studentskim domovima, kao i još milion na održavanje opreme.

Društvo

VIDEO: Depresija jedan od najmasovnijih poremećaja

Od depresije u Srbiji pati između 250 i 400 hiljada ljudi, što ovo oboljenje svrstava u red najmasovnijih poremećaja zdravlja u našoj zemlji.

Dobro rukovodstvo je važnije od kapitala

Teško je pronaći ljude sa iskustvom u start up-u i to je jedan od velikih problema i u Americi i u Srbiji, rekao je Vajli Larsen (Wiley Larsen), jedan od osnivača kompanije Saccadous i savetnik sa investicije Univerziteta u Arizoni.

Mediji

Udruženja: Ne prihvatamo novac od Ministarstva

Novinarska udruženja saopštila su danas svoju odluku da ne prihvate novac koji im je dodeljen za medijske projekte kojima su konkurisali kod Ministarstva kulture i informisanja. Razlog tome je, kako navode, što je konkurs bio „u potpunosti nelegitiman i što su o dodeli sredstava odlučivali nestručni i nekredibilni ljudi sa jasnom političkom agendom.“

Tamara Skrozza podnela ostavku na funkciju u NUNS

Novinarka Tamara Skrozza podnela je u četvrtak ostavku na mesto članice Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Intervju

MLADEN KOVAČEVIĆ: Pravio sam kompromise koji mi nisu bili nametnuti

Dokumentarni i eksperimentalni film „4 godine u 10 minuta“, reditelja Mladena Kovačevića, osvojio je nagradu za najbolji dokumentarni film na ovogodišnjem 11. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma „Beldocs“.

GRIGORIJE JAKIŠIĆ: Zašto Novi Sad ne može da bude konkurentan?

Grigorije Jakišić je dvadesetčetvorogišnji glumac iz Novog Sada, koji iza sebe već ima zavidnu kilometražu. Da mu je gluma u krvi, govori nam to da je on sin glumca Dušana Jakišića, prvaka Drame Srpskog narodnog pozorišta, ali on je svoj put do dasaka, sam pronašao.

Sport

Fudbal kao kulturološko nasleđe

Da je fudbal najbitnija sporedna stvar na svetu, kako mnogi njegovi obožavaoci smatraju, potvrđeno je mnogim primerima godinama unazad. Na veliku žalost ljubitelja ovog sporta, on je postao žrtva biznisa i marketinga i sve češće svodi se samo na to. I pored svega, ljudi širom sveta jednostavno ne mogu da žive bez te doze adrenalina koju donose 22 čoveka „gurajući“ loptu po travnatoj podlozi.

Kako se u Brazilu i Portugaliji doživljava fudbal, čitaocima „Odjeka” približile su Aline Zanetti i Renata Guerra, studentkinje koje su proteklog semestra bile na programu razmene na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Ljubav prema fudbalu stekle su uz očeve i braću, što je u njihovim državama, kako kažu, normalna stvar za gotovo svaku žensku osobu.

Tokom Mundijala su, donekle očekivano, navijale za svoje zemlje, a Aline kaže da je očekivala da će Brazil pobediti Srbiju. Njih dve bile su u prilici da upoznaju kulturu praćenja sporta, prvenstveno fudbala, u Srbiji i svojim rodnim zemljama, a svoje zaključke podelile su sa nama.

ALINE: Teško je objasniti koliko Brazilcima znači fudbal. To je deo kulture. Svi vole fudbal u Brazilu. U našoj zemlji trenutno nije baš najbolja politička situacija, ali u ovom trenutku, kada treba da počne Svetsko prvenstvo, niko ne mari za to. Nakon Svetskog prvenstva, počećemo da mislimo o svojim problemima, koji nisu mali. Kod nas – fudbal je svugde. Odrastaš uz oca ili brata gledajući fudbal i to je nešto normalno.

RENATA: U Portugaliji je uglavnom ista situacija, deo je kulture. Fudbal sam počela da gledam sa ocem, a sada imam godišnju kartu za lokalni klub koji gledam kad god sam u mogućnosti. Kada igra reprezentacija na nekom međunarodnom takmičenju, čak i ljudi koji nisu toliki ljubitelji fudbala, gledaju to i navijaju. Sećam se da se 2004. godine, kada se Evropsko prvenstvo održalo u Portugaliji i kada je naša selekcija trijumfovala, svaki dan tokom trajanja šampionata na prozorima svih kuća mogla videti naša zastava. Sve to čini da zavoliš ovu igru.

Odbojka i košarka su, posle fudbala, vrlo popularne igre u ove dve zemlje. Iako i one neminovno ujedinjuju naciju, kako su nam potvrdile sagovornice, ne prate se sa tolikom dozom adrenalina i žarom kao što je to slučaj sa fudbalom.

Kao dve velike fudbalske nacije, Brazil i Portugalija iznedrile su mnoge igrače koji su postali legende svetskog fudbala. Upravo zbog toga, nije lako odlučiti koga od tih brojnih imena izdvojiti, ali Aline i Renata su ipak otkrile ko su u njihovim zemljama najveće ikone.

ALINE: Za mene su to Ronaldo i Ronaldinjo, ali je objektivno najznačajniji Pele. On je naša legenda i najveće ime ikad. Danas imamo Nejmara, ali to nije kao ranije. On izgleda kao „hodajuća reklama“, bitan je imidž i mnogi to danas samo tako i vide.

Renata je uz svoj izbor imala i zanimljivu anegdotu koju je podelila sa nama i koja nije toliko poznata ovdašnjoj javnosti.

– U Portugaliji, rekla bih da je to Euzebio. Imamo Kristijana Ronalda, ali Euzebio je bio gospodar fudbala u svakom smislu. Zanimljiva priča nas veže za njega i to je postalo kultno u našoj zemlji. Kada je Euzebio stigao u Portugaliju, prvenstveno je trebalo da potpiše za Sporting iz Lisabona, ali na aerodromu ga je presreo predsednik njihovog najvećeg rivala Benfike i bukvalno ga ukrao. Bio je toliko dobar igrač da su ga navijači svih Benfikinih najvećih rivala poput Porta i Sportinga voleli. Ponosni smo na naš tim i na naše igrače u svakom pogledu, ali Ronaldo kod nas nije shvaćen kao tolika legenda. Ljudi ga mnogo vole, ali takođe misle da je sebičan i da mu je bitno samo kako će izgledati, baš kao i Nejmaru u Brazilu. Mislim da, i pored toga što je u Brazilu bilo mnogo velikih igrača posle Pelea, kao i u Portugaliji posle Euzebija, niko neće dostići tu veličinu i poštovanje kao što su oni.

S obzirom na to da u Srbiji provode već nekoliko meseci, ove dve devojke imale su prilike da malo bolje upoznaju sprski fudbal, ali su šansu za tako nešto imale i u svojim domovinama, što su i iskoristile.

– Jedina stvar sa kojom sam upoznata što se tiče srpskog fudbala jeste Dejan Rambo Petković, koji je ikona u našoj zemlji. Nije uopšte čest slučaj da neki fudbaler iz Evrope dođe u Brazil i stvori takvo ime. Obično je suprotna stvar. Veoma je popularan tamo, on je kao evropski Pele u Brazilu. Nešto neverovatno za jednog stranca. Kada sam rekla svojim prijateljima da idem na studije u Srbiju, svi su spomenuli njegovo ime – rekla je Aline i ostala u čuđenju kada je saznala da on nikada nije nastupao za srpski nacionalni tim, jer nikada nije dobio poziv.

Iako su brojne legende evropskog i svetskog fudbala potekle upravo iz ovih zemalja, to ne znači da im je bilo lako, ni njima, a ni budućim momcima koji sanjaju da dotaknu zvezde nakon što poniknu u Portugaliji ili Brazilu.

ALINE: U Brazilu postoji mnogo momaka koji igraju fudbal i koji žele time profesionalno da se bave. Postoji previše mogućnosti za klubove i neki, nažalost, otpadnu. Postoji i dosta primera da momci dođu iz siromašnih krajeva, koji su kod nas poznati kao favele - i uspeju. Mnogo, zaista mnogo ljudi živi u favelama u Brazilu, ne možete to ni da zamislite, tako da je to, po mišljenju mnogih, puka sreća.

RENATA: Ljudi kod nas su ludi za fudbalom i svako dete igra fudbal. Čim napune četiri-pet godina, počnu da treniraju fudbal i žele da igraju za neke od najvećih portugalskih klubova kao što su Porto, Benfika ili Sporting. Teško je, pogotovo ako dolazite iz malog grada kao što je moj. Zato su u prednosti oni koji žive u velikim mestima. Ukoliko nemate novca, malo je verovatno da ćete uspeti. Ima primera, ali ih je jako malo i nisu poznati široj javnosti.

I pored svega, fudbal nije stvar broj jedan o kojoj se brinu u Portugaliji. Ono što mladima predstavlja prioritet jeste obrazovanje, koje cene i neguju pojedini fudbalski klubovi u ovoj državi.

– Imamo jedan tim u Portugaliji koji se zove Akademika Guimbra i to je je jedan od najpriznatijih i najstarijih Univerziteta u našoj zemlji. Svi fudbaleri iz tog tima, ako žele da igraju, moraju da se obrazuju. Praktično su primorani na to, i iz tog kluba smatraju obrazovanje kao jednu od najbitnijih stavki – rekla je Renata.

Južnoamerikanci su, između ostalog, poznati po temperamentu koji poseduju. To se oseti i preko malih ekrana, kada miljama odavde posmatramo prenos neke utakmice koja se igra na tom kontinentu, s akcentom upravo na zemlju sambe i kafe. Ako je neko mislio da je problem sa navijačkim incidentima velik samo na Balkanu – nije tako, potvrdile su nam obe sagovornice.

ALINE: Neredi u Brazilu predstavljaju veliki problem. Fudbal treba da bude shvaćen kao tip razonode, da ljudi uživaju, ali oni to ipak shvataju previše ozbiljno. Tuku se, na utakmice se unose flaše i razne alatke kako bi povredili navijača suprotnog tima. Nije toliko izraženo na stadionima, koliko na ulicama pre i posle meča. Nema izuzetaka, kada se igra derbi između dva velika tima, uvek ima incidenata na ulicama. To je problem sociološke priode i tu ne treba da se leče neki lični hirovi.

Kako su kroz primere predočile naše sagovornice, fenomeni i problemi koji u poslednje vreme karakterišu fudbalsku scenu zajednički su gotovo svim državama. Ipak, još nešto što se može naučiti iz njihove priče i što je mnogo važnije, jeste da fudbal definitivno spaja ljude širom sveta.

Ne, nije vic. Sedeli jednom Srbin, Portugalka i Brazilka i razgovarali o najvažnijoj sporednoj stvari na svetu.

Foto: Marija Stojadinović

Koje su opcije Lebrona Džejmsa ovog leta?

Trostruki šampion će po treći put u karijeri biti u centru pažnje prelaznog roka u NBA-ju, a ni ovog puta neće biti manjka timova koji će stati u red da mu se udvaraju.

Foto: Printscreen/Youtube/NBA

Gledali smo ovaj film i ranije. Nakon što je njegov tim ubedljivo poražen u finalu i, možda još i važnije, nakon što je delovalo kao da je vrhunac tog tima davno prošao i da je spreman da bude rasformiran, Lebron Džejms ima izbor. Nasuprot prethodne dve situacije kada je trostruki šampion i četvorostruki MVP menjao sredinu – 2010. kada je udružio snage sa Dvejnom Vejdom i Krisom Bošom u Majamiju; 2014. kada se vratio u rodni Klivlend i stvorio novi supertim sa Kajrijem Irvingom i Kevinom Lavom – ovoga puta izbor ne izgleda tako očigledno. Ili se samo nama tako čini?

Teško je breme koje nose najbolji svetski igrači, u bilo kom sportu. Bez obzira koliko bili dobri kao individualci, u diskusijama i debatama o tome koji su među njima najbolji prvo i osnovno merilo uvek je faktor koji se samo delimično nalazi u njihovoj kontroli – broj šampionata koji su osvojili, drugim rečima – timski uspesi. To je razlog zašto je, po sopstvenom priznaju, Džejms napustio Klivlend 2010. i otišao u Majami – tamo je imao najveće šanse da osvoji titulu. A isti je razlog zbog kojeg se 2014. vratio u Klivlend – želeo je da donese šampionat svom rodnom kraju, samo što je međutim, ovog puta i imao uslove za tako nešto.

Čak i sada, u svojoj 34. godini života, nakon 15 sezona u ligi, osam uzastopnih finala i tri šampionska prstena, Lebron Džejms ne pokazuje znake usporavanja. Pogotovo ne sada. Jer sadašnjom ligom vlada tim koji predstavlja najveću prepreku u njegovoj karijeri. Golden Stejt Voriorsi su bili šampioni u tri od prethodne četiri godine, a one sezone kada u tome nisu uspeli postavili su rekord za broj dobijenih utakmica sa skorom 73-9. Osvajanje još jedne titule u tim uslovima imalo bi ogroman značaj za Džejmsovo nasleđe. A izbor tima sa kojim će pokušati to da uradi prvi je, a možda i najvažniji korak u tom pohodu.

Četiri su se franšize izdvojile kao realne opcije tokom prethodnih meseci. Počinjemo sa onom očiglednom, njegovim trenutnim domom:

Klivlend

Kao što smo videli u ovogodišnjem finalu, tim koji Kavalirsi imaju nije više sposoban za najveće domete. Nakon Irvingovog trejda u Boston prošlog leta, Klivlend je izgubio svog drugog All-NBA igrača a igrači koje su dobili zauzvrat ili nemaju nikakvu minutažu (Ante Žižić) ili su ponovo trejdovani (Ajzea Tomas, Džej Krauder). Proteklu sezonu završili su na četvrtom mestu u Istočnoj konferenciji, što je najgori plasman u Džejmsovom drugom mandatu. Džordž Hil, Tristan Tompson, Džej Ar Smit i Džordan Klarkson su sledeće godine pod ugovorom za ukupno 63 miliona dolara, što je više nego što Voriorsi plaćaju Kleja Tompsona, Drejmonda Grina, Andre Iguadalu i Šona Livingstona. Još veću razliku između ovih timova ilustruje to da ovi igrači u svojim ekipama imaju približno iste minutaže.

Foto: Printscreen/Youtube/NBA

Da stvar bude još gora, Istočna konferencija konačno ima dva tima koja će u godinama koje dolaze spadati u uži krug favorita za osvajanje prstena. Seltiksi su igrali sedam utakmica u finalu konferencije sa Klivlendom i to su učinili pretežno sa igračima mlađim od 25 godina, kao i bez svoja dva All-NBA igrača – Irvinga i Gordona Hejvorda koji su zbog povreda propustili Plejof. Filadelfija je takođe napravila ogroman iskorak ove sezone. Regularni deo su završili ispred Kavsa, njihove glavne zvezde, Džoel Embid i Ben Simons, takođe su na samom početku svojih karijera. Ako uspeju da reše „situaciju“ sa prvim pikom prošlogodišnjeg drafta Markelom Fulcom to bi samo ojačalo njihovo već obećavajuće jezgro.

Iako timovi na vrhu Istočne konferencije sada predstavljaju veći izazov nego u proteklim godinama, Istok je i dalje svekupno gledano slabija konferencija. Ona ima više timova sa negativnim odnosom pobeda i poraza, a ujedno u 18 od prethodnih 19 sezona timovi iz Zapadne konferencije imaju bolji međusobni skor u duelima sa timovima sa Istoka. No, slabija konferencija neće biti dovoljan razlog da bi Džejms izabrao Klivlend za svoj tim sledeće sezone. Ono što Klivlend može da mu ponudi, za razliku od ostalih 29 timova u ligi, jesu familijarnost i voljeno okruženje. Klivlend je njegov dom, to su njegovi ljudi, tu je njegova reputacija nedodirljiva, to je mesto gde živi njegova porodica i gde njegova deca idu u školu. Zato je sasvim moguće da će Džejms potpisati novi jednogodišnji ugovor i odložiti odluku o mogućem preseljenju za sledeće leto. Ali ako to učini, tim koji će Kavsi staviti oko njega će verovatno morati da bude drastično promenjen od onoga koji je igrao protekle sezone.

Filadelfija

Kao što je napomenuto gore, Siksersi predstavljaju budućnost. Simons i Embid su, uz Darija Šarića, već u ovom stadijumu svojih karijera dobili 52 utakmice u regularnom delu sezone. Džejms bi u takvoj ekipi bio mentor budućim zvezdama, a pogotovo Benu Simonsu čiji stil igre već nekoliko godina opisuju kao mešavinu Džejmsa i Medžika Džonsona. Da sličnost između Simonsa i Džejmsa bude veća, njih dvojica imaju i istog agenta – dugogodišnjeg Džejmsovog saradnika Riča Pola. Siksersi su popunjeni i na ostalim pozicijama sa Robertom Kovingtonom i Džej Džej Redikom, a s obzirom da su im glavni igrači mlade zvezde i dalje na svojim rookie ugovorima, Filadelfija ima dovoljno prostora u salary capu za Džejmsov ugovor (~35 miliona dolara), a ako budu kreativni možda i za još jedan maksimalan ugovor. A kao šlag na torti, nalaze se u Istočnoj konferenciji.

Međutim, ono što važi za njihovu najveću prednost može se lako pretvoriti u manu. I u ovom smo Plejofu na njihovom primeru videli da je potrebno vreme da se mladi timovi, po prvi put suočeni sa pritiskom kakav stvara Plejof serija, prilagode takvom okruženju. U njihovom slučaju oni su, kao favoriti, izgubili od Seltiksa u pet utakmica, u seriji u kojoj su sve njihove mane došle do izražaja. Džejms ima 33 godine i pitanje je koliko je voljan da čeka da Filadelfijine mlade zvezde sazre.

Foto: Printscreen/Youtube/FOX Sports Ohio

Pored toga, postoji pitanje kako bi se Džejms i Simons uklopili. Njih dvojica imaju sličan stil igre, što samo po sebi nije loša stvar, ali može biti ako obojica igraju na baš ovakav način. Ben Simons retko uzima šuteve van reketa, a kamoli šuteve za tri poena. U današnjem NBA-ju, a pogotovo u timu koji ima Lebrona Džejmsa, takozvani spacing je imperativ. Igrači koji nemaju loptu stoje što je šire moguće, i u zavisnosti od njihovih šuterskih sposobnosti, odbrambeni igrači stoje bliže ili dalje od njih što određuje koliko će prostora za rad imati igrači sa loptom. Džejms je naravno igrač koji najveću štetu po protivnika pravi kada ima loptu i postavlja se pitanje kako bi se Simons uklopio u toj situaciji, odnosno koliko bi njegov nedostatak šuta štetio napadačkom potencijalu ekipe?

Još neki od razloga protiv pridruživanja Siksersima mogu predstavljati i njihov nestabilan menadžment (slučaj sa burner Tviter profilima bivšeg generalnog menadžera Brajana Kolanđela, kaoi to da Filadelfija još uvek nije zaposlila nikog kao njegovu zamenu), uvek rizično zdravstveno stanje Džoela Embida i naravno, nepoznanica pod imenom Markel Fulc (koja isto tako može ići u njihovu korist ako bude rešena na pravi način).

Hjuston

Ako tražimo tim koji ima najveće šanse da skine Voriorse sa trona, onda je to verovatno tim koji je igrao sedam utakmica sa njima u finalu Zapadne konferencije (otkad je Kevin Durent prešao u Golden Stejt, nijedan tim nije dobio više od jedne utakmice u seriji protiv Voriorsa, nijedan osim Hjustona naravno), a sigurno je da oni sami veruju da bi u toj seriji i pobedili da nije bilo povrede Krisa Pola u petoj utakmici. Džejms Harden je MVP lige, Pol je budući član Kuće slavnih, a Erik Gordon, Klint Kapela, Trevor Ariza i Pi Džej Taker zaokružuju snažan nukleus Roketsa. Hjuston takođe krasi i stabilna organizacija i kultura pobeđivanja – već godinama se nalaze u vrhu konferencije, a njihov generalni menadžer Deril Mori spada u red najpoštovanijih GM-ova u celoj ligi. Ako Džejms želi najbolju košarkašku situaciju, Roketsi su verovatno to što traži. Lep bonus bila bi i činjenica da država Teksas ne uzima takozvani income tax.

Najveći problem ako bi Džejms odlučio da igra za Hjuston, bio bi kako uklopiti plate svih igrača pod salary cap. Klint Kapela je ovog leta slobodan agent. On je do sada zarađivao oko dva miliona dolara godišnje, a očekuje se da se sa novim ugovorom taj broj približi cifri od 20 miliona. Pored njega, Pol i Ariza su takođe slobodni agenti, a Harden (30m), Gordon (13.5m) i Taker (8m) su pod ugovorom za minimum naredne dve godine. Međutim, u slučaju Džejmsovog dolaska, pravi izazov bio bi nalaženje odgovarajućeg trejda kojim bi se Roketsi oslobodili Rajana Andersona i njegovog ugovora zahvaljujući kojem će zaraditi po 20 miliona u naredne dve godine (Anderson je u proteklom Plejofu imao vrlo malu minutažu, ako je uopšte i igrao). Ovo je nešto čega je Deril Mori sigurno svestan, i to već duže vreme, tako da bi bilo za očekivati da on ima isplanirane scenarije koji bi Džejmsu omogućili da potpiše za Hjuston, u slučaju da to izabere.

Pored gimnastike sa platama, postoje i drugi razlozi zbog kojih bi Džejms bio skeptičan u vezi sa Hjustonom. Za razliku od Klivlenda i Filadelfije, oni se nalaze u jačoj, Zapadnoj konferenciji, konferenciji u kojoj igraju i Voriorsi. Ali možda još veći faktor jeste budućnost Krisa Pola. Za razliku od Džejmsa, Pol nije blagosloven nadljudskom izdržljivošću – pored pomenutih ključnih utakmica broj šest i sedam u finalu konferencije, Pol je protekle sezone propustio i 24 utakmice u regularnom delu. Tokom svojih 12 godina u ligi, samo je jednom odigrao sve 82 utakmice u sezoni, a prethodnih godina njegova je minutaža znatno opala. Uvek je imao nekakvih problema sa povredama, a istorijat igrača njegove visine i građe u ovom stadijumu njihovih karijera ne daje razloga za optimizam. U slučaju da Pol potpiše veliki dugogodišnji ugovor i da njegova igra nakon toga znatno opadne, Roketsi bi bili u problemu.

LA Lejkersi

Tokom čitave svoje istorije, Lejkersi su bili glavna destinacija za najprestižnije slobodne agente – Vilt Čemberlejn, Karim Abdul Džabar, Šekil O’Nil... Međutim, nakon smrti legendarnog vlasnika dr Džerija Basa, njihova je reputacija opala – toliko da Kevin Durent nije ni zakazao sastanak sa njima kada je bio slobodan agent. Ipak, izgleda da se nakon nekoliko turbulentnih godina franšiza sada stabilizovala pod vođstvom novog menadžmenta koji predvode Rob Pelinka i Medžik Džonson. Da veruje u budućnost organizacije pokazao je Džonson kada je na konferenciji za novinare održanoj ove nedelje obećao da će dati ostavku ukoliko ne uspe da dovede veliku zvezdu u tim ovog leta.

Razlog zašto je on toliko samouveren mogu biti jedinstvene prilike koje pružaju Lejkersi kao organizacija, ali i Los Anđeles kao grad. Lejkersi spadaju među najprepoznatljivije sportske brendove na celom svetu i igranjem za njih Džejms bi dobio priliku da kreira svoje parče istorije u toj franšizi. Takođe, Džejms nikada nije krio svoje aspiracije van terena. Dobro je poznato da želi da postane prvi milijarder među košarkašima i da jednog dana bude vlasnik sopstvenog NBA tima, a Los Anđeles bi mu pružio brojne mogućnosti da proširi svoj biznis – Silicijumska dolina, Holivud, ali i čitava medijska industrija. (Džejms poseduje i dve multimilionske kuće u Brentvudu, čuvenom delu Los Anđelesa)

Što se tiče čisto košarkaških faktora, teško je zamisliti da bi ovakav tim Lejkersa bio primamljiv za Džejmsa. U poslednjih pet sezona, oni su dobili (redom): 27, 21, 17, 26 i 35 utakmica. Istina je da njihovo jezgro čini nekoliko uzbudljivih mladih igrača – Brendon Ingram, Lonzo Bol, Džulijus Rendl i Kajl Kuzma, ali ti su igrači godinama udaljeni od svog vrhunca i čak i sa Džejmsom u ekipi bilo bi nerealno očekivati da urade bilo šta ozbiljno u godinama koje slede. Lejkersi su se zato usredsredili na gomilanje igrača sa ugovorima koji ističu ovog leta i upravo u tome su i uspeli tako da će u salary capu imati prostora da potpišu dva igrača na maksimalne ugovore.

Foto: Printscreen/Youtube/NJ.com

Nije tajna da Lejkersi žele da jedan od tih igrača bude Pol Džordž – oni su prošlog avgusta kažnjeni sa 500 000 dolara za takozvani tampering, odnosno nedozvoljeno pregovaranje sa igračem (u ovom slučaju Džordžom) koji je pod ugovorm sa drugim timom. Pol Džordž je slobodan agent ovog leta, rodom je iz Los Anđelesa i ako on i Džejms odluče da udruže snage, Lejkersi bi bila očigledna destinacija za tako nešto.

Još jedna zvezda za koju su Lejkersi izrazili interesovanje jeste Kavaj Lenard. Situacija sa Lenardom je dosta komplikovanija – on će biti slobodan agent tek sledećeg leta, i praktično je propustio čitavu proteklu sezonu zbog povrede koja je na kraju dovela do svađe sa čitavom organizacijom San Antonija. Lenard je ovog meseca zatražio da bude trejdovan i Lejkersi predstavljaju njegovo preferirano odredište (Lenard je, kao i Džordž, rodom iz Los Anđelesa). Da li će Sparsi biti voljni da ga trejduju tamo, i da li će Lejkersi moći da im daju ponudu koju bi San Antonio prihvatio, teško je znati u ovom trenutku.

Dakle, ako se Džejms odluči za Los Anđeles, to bi značilo da sa njim dolazi još minimalno jedna zvezda. Ono što bi pak moglo da predstavlja prepreku, jeste ugovor Luola Denga na još dve godine od po 18 miliona. Deng je cele ove sezone odigrao ukupno 13 minuta i šutirao je na koš cela dva puta (jednom je i pogodio). Ako bi želeli da oslobode još prostora u capu, Lejkersi bi morali da trejduju nešto od vrednosti (jednog od mladih potencijala ili pik/ove prve runde) uz Denga kako bi privoleli neki tim da uzme igrača koji prima 18 miliona godišnje i uopšte ne igra. Drugi faktori su (ponovo) Zapadna konferencija a ovog puta i ista divizija sa Voriorsima kao i sve ono što dolazi sa ocem Lonza Bola, Lavarom, i celom njegovom porodicom. Naravno, ako Bol i dalje bude član Lejkersa kada Džejms dođe.

Petak, 29. jun jeste rok do kojeg Džejms treba da odluči da li će iskoristiti opciju u ugovoru da ga produži na još godinu dana ili ne. Ako to učini, to bi uvećalo broj timova u kojima bi mogao da zaigra jer bi onda mogao da izabere tim u koji želi da bude trejdovan, zato što taj tim ne bi morao da oslobađa prostor u salary capu potreban da bi se Džejms doveo kao slobodan agent (biranjem ove opcije, Džejms bi mogao i da ostane još godinu dana u Klivlendu nakon čega bi sledećeg leta bio slobodan agent).

U slučaju da ne iskoristi ovu opciju, Džejms postaje slobodan agent, što znači da ne bi morao da bude trejdovan u željeni tim već jednostavno može da potpiše novi ugovor sa njim. Ovo bi pak ograničilo broj timova sa kojima može da potpiše na one sa dovoljno prostora u salary capu poput Lejkersa i Filadelfije. Naravno, i na ovaj način moguće je da Džejms potpiše novi ugovor sa Klivlendom.

Koji god od navedenih timova da Džejms izabere, a sasvim je moguće da to bude i neko neočekivan kao što je San Antonio, Boston ili (gulp) Golden Stejt, njegova će odluka imati posledice na njegovu sopstvenu karijeru, na karijere drugih igrača, kao i na budućnost mnogih franšiza i generalno čitave lige, i to na duži niz godina.